ВЛАДИКА НИКОЛАЈ + 

ОМИЛИЈЕ

 БЕСЕДА НА ВЕЛИКИ УТОРАК

SVETOOTAČKE POUKE NA DANE STRASNE SEDMICE
Zbornik crkveno-poučnih čitanja u dane Strasne Sedmice

SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG BESEDA O MILOSTINjI I DESET DEVOJAKA[1]

SINAKSAR NA SVETI I VELIKI UTORAK[1]

Stihovi:
Veliki utorak opominje na deset devojaka
koje svedoče o pobedi (sudu) nepotkupljivog Gospoda.

Na sveti i veliki utorak činimo spomen na (jevanđelsku) priču o deset devojaka.

Gospod naš Isus Hristos govorio je ovakve priče svojim učenicima dok je ulazio u Jerusalim, pred svoje stradanje. Ima i takvih priča koje je On upućivao Judejcima. A pričom o deset devojaka Gospod podstiče na milostinju, i ujedno poučava sve ljude da spremno dočekaju kraj. Ranije je On mnogo govorio učenicima o devstvenosti i o uškopljenicima.

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ
Коментари и напомене професора В. Н. Иљина

СВЕТИ И ВЕЛИКИ УТОРАК

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ
Коментари и напомене професора В. Н. Иљина

СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Глава двадесет и трећа

Исусова осуда лицемерја књижевника и фарисеја, жалост над Јерусалимом

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Глава двадесет и друга 

Богу Божје, цару царево, о највећој заповести

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Глава двадесет и четврта

О разорењу Јерусалима, поновном Доласку Христа, свршетку вијека

и потреби будности

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

Две параболе о крају света (Мк. 13, 28–37)

др Предраг Драгутиновић 

 

Неизвесност часа краја света и суда има за последицу заузимање става: ученици Христови треба не само да распознају знаке (парабола о смокви), већ и да буду у непрестаној приправности (парабола о приправним слугама). За њих нема спавања: њихов живот се одвија у напетом чекању краја који неумитно долази.

SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG, ARHIEPISKOPA KONSTANTINOPOLjSKOG, BESEDA 64. NA JEVANĐELjE SVETOG APOSTOLA I JEVANTJELISTE JOVANA BOGOSLOVA[1]

SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG, ARHIEPISKOPA KONSTANTINOPOLjSKOG, BESEDA 63. NA JEVANĐELjE SVETOG APOSTOLA I JEVANĐELISTE JOVANA BOGOSLOVA[1]

SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG, ARHIEPISKOPA KONSTANTINOPOLjSKOG, BESEDA 64. NA JEVANĐELjE SVETOG APOSTOLA I JEVANTJELISTE JOVANA BOGOSLOVA[1]

SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG, ARHIEPISKOPA KONSTANTINOPOLjSKOG, BESEDA 66. NA JEVANĐELjE SVETOG APOSTOLA I JEVANĐELISTE MATEJA[1]

BESEDA SVETOG JEFREMA SIRIJSKOG O PREKRASNOM JOSIFU[1]

BESEDA PREPODOBNOG JOVANA DAMASKINA 

O NEPLODNOJ SMOKVI I PRIČI O VINOGRADU[1]

SINAKSAR U SVETI I VELIKI PONEDELjAK[1]

Jov – razmišljanja o Knjizi o Jovu 

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

ПОНЕДЕЉАК (СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ)

Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди мишљу трагом страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које би могле ганути твоје срце и увести га у осећање страдања поднетих Господом. Да би се то успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно умањење јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона. Испуни све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу страдања.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

БЕСЕДЕ УЗ ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ

Беседа на Велики Понедељак

И завиђаху браћа Јосифу...

и продадоше Јосифа Исмаилћанима за двадесет сребрника;

и они одведоше Јосифа у Мисир (1. Мојс. 37).

Послушајте Јеванђелску причу о празнику Цвети

LAZAREVA SUBOTA

Патријарх Иринеј служио на Цвети у Саборној Цркви

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: "Распни, распни га!" Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо - и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: "Распни га"! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св.Теофана Студита

ПОУКА НА ЦВИЈЕТИ

Браћо и оци! Божанствени апостол Павле, у жељи да нас од љености обрати ка марљивости и усрдности, говори: Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! (Флб. 4:4). Имајте увијек, позива он, духовну радост, коју нису у стању да заглуше или униште свјетовне бриге. Због тога и говори: Благост ваша нека буде позната свима људима.
Господ је близу. Не брините се ни за што, тј. Господ вам је близу, говори он, тако да може да вас ослободи од сваке нужде и искушења, зато - не бојте се, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше, јер је Он спреман да помогне онима који Му се моле.

Јеванђеље о разделењу стада у присуству Пастира
Тумачење Св. Николаја Охридског и Жичког

Ко доноси радост дому једном? Добар гост.

Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.

Ко доноси највећу радост дому једном? Домаћин дома када дође после дужег одсуства.

Благо рукама које прихватише Христа Господа као доброг госта, и угостише Га!

Благо устима која Га поздравише као пријатеља!

Благо душама које Му се поклонише с похвалном песмом као домаћину!

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Глава једанаеста

ВАСКРСАВАЊЕ ЛАЗАРА

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа 1. на Цвети[1]

УЛАЗАК ГОСПОДЊИ У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

Флп. 247 (4:4-9); Јн. 41 (12:1-18)

Браћо, радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! 5. Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. 6. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. 7. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу. 8. А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно. што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно. то мислите; 9. Што и научисте, и примисте и чусте и видјесте на мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.

О посту, изговорена у шесту недељу Свете Четрдесетнице

БЕСЕДА 

Св. Јована Златоустоустог

Како су за нас пријатни таласи овог духовног мора - пријатнији су од морских таласа! Они се покрећу кретањем ветрова, а ови жељом да чујеш (поуку); ови, надимајући се, кормилара приводе у велики страх, а ови, јављајући се, говорнику дају велику смелост. Они служе као знамења разбеснелог мора, а ови као знамен радосне душе; они ударањем о стене стварају мукли шум, а ови, прирастајући речима поуке, дају пријатне звуке.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

Јев. 333 (12:28-13:8); Јн. 39 (11:1-45)

     Браћо, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом. 29. Јер Бог наш је огањ који спаљује. 1. Братољубље нека остане. 2. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле. 3. Сјећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у тијелу. 4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог. 5. Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате, јер је Он рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити. 6. Тако да можемо смјело говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човјек?

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св.Теофана Студита

ПОУКА НА ЦВИЈЕТИ

    Браћо и оци! Божанствени апостол Павле, у жељи да нас од љености обрати ка марљивости и усрдности, говори: Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! (Флб. 4:4). Имајте увијек, позива он, духовну радост, коју нису у стању да заглуше или униште свјетовне бриге. Због тога и говори: Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. Не брините се ни за што, тј. Господ вам је близу, говори он, тако да може да вас ослободи од сваке нужде и искушења, зато - не бојте се, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше, јер је Он спреман да помогне онима који Му се моле.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

СУБОТА

Лазаре, изиђи напоље! (Јн.11,43). Код онога који поседује вредну Марту, тј. свестрану врлину, и Марију, која седи поред ногу Исусових, тј. пажљиво и топло обраћање Господу свим срцем, доћи ће сам Господ и васкрснути његовог Лазара - тј. дух његов, разрешивши га од свих душевно-телесних веза. Тада ће у њему почети истински нов живот, у телу - нетелесни и на земљи - не земаљски. То ће бити истинско васкрсење у духу, пре будућег васкрсења телом!

Лазарева субота и Цвети

Преузето са radiosvetigora in Часни пост

       Опште васкрсење пре страдања Свога потврђујући, из мртвих подигао јеси Лазара, Христе Боже. Стога и ми, попут деце знамења победе носећи, Теби, Победитељу смрти кличемо: Осана на висинама, благословен Који долази у име Господње!

      Велики пост се завршава двама светлим и празничним данима, боље рећи – својеврсним двоједним и дводневним празником.

Лазарева субота (Врбица)

Преузето са Радио Светигоре 

Субота уочи празника Цвијети (који увијек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га дјеца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари. Пошто се врба освети, свештеник народу дијели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник дјеце. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Лазарева субота - библијски и литургијски смисао празника

ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

ПЕТАК

Окончани су дани свете Четрдесетнице! Сада нека сваки седне и погледа на резултат - шта је било на почетку, а како је сада? Била је трговина - и какав је добитак? Има ли бар мале зараде? Ми смо ступили на тркалиште и шта: да ли смо трчали, и да ли смо, трчећи, постигли очекивано? Битка је била објављена и шта: да ли смо се наоружали, да ли смо се тукли и, борећи се, да ли смо победили или пали? Опрезни и бодри посници, који су се трудили скрушеним и смиреним срцем, не могу а да се не радују, осврћући се унатраг. А ми лењиви и телоугодници, који смо се само око страсти и утешења паштили, можемо се само стидети. Међутим, ни тога нема. Јер, постоје неки које бију а они уопште не осећају бол пошто им је чело гвоздено, а врат од железа.

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св.Теофана Студита

    ПОУКА У ПЕТАК ЦВЈЕТНЕ СЕДМИЦЕ

Браћо и оци! Господ у свештеном Јеванђељу говори врховном апостолу Петру: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. А Ја се молих за тебе да вјера твоја не престане(Лк. 22:31-32), тј. сатана хоће да вас сије као пшеницу, али Ја сам се молио за тебе да не погубиш своју вјеру у Мене. Нешто слично се десило и са нама смиреним, али свеблаги Бог није допустио да будемо подвргнути метежу и патњи преко наших сила, него нам је према мјери искушења даровао трпљење, и искушење је минуло. Вама је познато о чему говорим, и ја сам похвалио ваше човјекољубље и то што сте показали ваше саучешће и сви заједно туговали.

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св.Теофана Студита

ПОУКА У СРИЈЕДУ ШЕСТЕ СЕДМИЦЕ

    Браћо и оци! С помоћу Божијом ми завршавамо свети пост. Света се Четрдесетница, као што видите, завршава. Из богољубивих приповијести ми знамо да су се у то вријеме свети оци наши сабирали у Јерусалим, враћајући се из пустиње у којој су се подвизавали.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

ПОНЕДЕЉАК (6. НЕДЕЉЕ ПОСТА)

Овако говори Господ: Учим те да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река и правда твоја као валови морски; и семена би твога било као песка и порода утробе твоје као зрна његових. Но, и сада се име твоје неће затрти ни истребити преда мном. Но, под којим условом? Изиђи из Вавилона (Ис.48,17-20). Вавилон је образ свестране греховности. Остави грех, обрати се Господу свим срцем својим и свим мислима својим, те Он неће помињати твоје грехе, и предаће забораву неправде твоје. Опет ћеш бити у окриљу Његове милости. Иди само путем којим те Он учи, па ће твој унутрашњи мир бити као река, благе мисли срца твога као песак, а као зрна његова - плодови твоје врлине.

Цветна недеља 

ЦВЕТНА НЕДЕЉА (грч: ΣΤ' Κυριακή των Νηστειών - Βαΐων); посвећена је успомени на последњи, царски улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, где је дочекан као цар уз клицање народа и деце: "Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев" (Јн 12,13). Сведочанства ο празновању Цветне недеље имамо из IV века, јер га је подробно описала поклоница Етерија из IV века. Из Типика Велике цариградске цркве (ΙΧ-Χ век) сазнаје се да је и кроз Цариград, као и кроз Јерусалим, ишла литија са гранчицама, као и данас у свим Православним храмовима света. Освећење гранчица, као знамења победе и васкрсења, бива на Цвети, на јутрењу после прочитаног 50. псалма. На Цвети, као и на остале Господње празнике, изоставља се васкрсна служба и пева се само служба празника. На јутрењу се чита Слово Св. Андреја Критског и пева се Канон Косме, Епископа мајумског. 

Народни обичаји 

У Цветној недељи васкршњег поста, сваког дана девојчице и девојке одлазе на ливаде и беру пољско цвеће, којим ките куће и дворишне зграде са спољне стране. Најчешће се кити маргаретом и красуљком. Негде се девојке опасују врбовим прућем, а момци младом копривом. У Купрешком пољу у једном од дана Цветне недеље, жене уберу онолико красуљка колико има укућана, па задену цвеће увече код врата. Убрано цвеће се не уноси у кућу.

Акатист Богородици

У суботу пете седмице Црква врши молебни чин акатиста или похвале Пресветој Богородици Одигитрији, почињући причу на тај дан овим стиховима:

Град обухваћен ратом, непрестаним песмама

Благодарно опева силну Заштитницу.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

О ИСТИНСКОМ И ЛАЖНОМ СМИРЕНОУМЉУ

СВ. ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ+АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

     Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу,[1] рекао је свети апостол Павле.

Истинско смиреноумље састоји се у послушању Христу и у држању исте мисли која је и у Христу.[2]

     Истинско смиреноумље је духовно знање. Оно је дар Божији; оно је дејство Божије благодати у човековом уму и срцу.

     Смиреноумље може бити и својевољно: њега гради за себе славољубива душа, душа саблажњена и обманута лажним учењем, душа која заварава саму себе, која иште лажни свет, душа која се потпуно устремила према земаљском напредовању и земаљским насладама, душа која је заборавила на вечност, на Бога.

АВВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ГАЛАТИМА СВ. АПОСТОЛА ПАВЛА

ГАЛАТИМА 3,23-29

Браћо, прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; 25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа 1. у Пету Недељу Великог Поста[1]

1965. године у манастиру Ћелије

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа 2. у Пету Недељу Великога Поста[1]

1967. године у манастиру Ћелије

Св. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

ВЕЛИКИ ПОСТ - НЕДЕЉА ПЕТА

Јеванђеље о служби и страдању Сина Божјега

Марко, 10, 32-45. Зач. 47.

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

     Чувши да је Спаситељ у Симоновом дому, грешница је дошла и донела алавастар мира. Ставши код ногу Господа, почела је да плаче и да својим сузама омива Његове ноге, отирући их својом косом, целивајући и помазујући их миром (Лк.7,30-39). Она ништа не говори, већ само дела, својим понашањем показујући најнежнију љубав према Господу. Зато је и било речено за њу: Опраштају јој се греси јер је велику љубав имала. О, кад би и ми мање говорили, а више радили и својим делима показивали своју љубав према Господу! Рећи ћеш: "Кад би Он сам био ту, ја бих одмах био готов да све учиним за Њега". Па? Он и јесте ту невидљиво својом Личношћу, а видљиво у свим Хришћанима, највише у онима који траже помоћ. Невидљивог Господа са љубављу помазуј умно-срдачном молитвом, а за видљивог чини све што ти је могуће путем помагања потребитима. Тако ћеш делати за Бога.

+++

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св. Теодора Студита 

ПОУКА У НЕДЈЕЉУ ПЕТУ ПОСТА

     Браћо и оци! Свако дјело којег се човјек лаћа испочетка му се чини тешко и неугодно, а када га заврши, осјети радост и весеље. Тако и земљорадник сије са сузама, а жање са радошћу; и војник се мрачан и тужан запућује у битку, а враћа се са радошћу. Тако и ми, браћо, приближавајући се крају Свете Четрдесетнице, више не памтимо тежину прошлих трудова, него се радујемо садашњем благу, прослављајући Владику Христа. Нека и надаље буде тако, украшавајмо живот наш подвизима сличним овом. Свједочим пред Богом да сте вријеме поста провели мирно, по чину, стрпљиво и у умиљењу, сваки је своје служење извршавао како треба. Слава Светоме Богу, Који нам је дао снагу да корачамо путем светога поста.

     Нека нам онда баш то, браћо, послужи као примјер краја пролазног живота; када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави (Кол. 3:4), кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу (1 Кор. 15:24), тада и свети неће памтити трудове и злопаћења која су носили овдје ради врлине, и задобиће вјечна блага. И ко су они? Праведници до закона: Авељ, Сиф, Енос, Ној, Аврам и други патријарси, а у времену под законом - славни пророци, Мојсије и други, и у Новој благодати свети апостоли, побједоносни мученици и остали чинови светих, а поготово велики Јован Претеча...

     Али пошто ученици доброг учитеља и сами морају да буду добри - јер дрво се по плодовима познаје, - преклињем, браћо, љубав вашу, да и ми чинимо дјела која су чинили он и свети оци. Не одбацујмо дакле наше старање о подвижничком животу, и благи Бог, Који не жели смрти грешника, него његово обраћење, удостојиће свију нас Својега Небескога Царства, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

Анимирани филм:Св. Марија Египћанка

Марија Египћанка

Монах Арсеније 

ŽITIJE PREPODOBNE MATERE NAŠE MARIJE EGIPĆANKE

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

СУБОТА

Господ је упитао апостоле шта мисле о томе ко је Он. Кроз личност апостола Петра, они су одговорили: Ти си Христос (Мк.8, 29). То исповедање није сазрело одједном. Међутим, када је једном сазрело и настанило се у дубини срца, оно је постало извор његовог усмеравања. Оно је било донекле помрачено смрћу Господа, али не и поколебано. Будући васкрснуто у још већој мери Васкрсењем Господњим, оно је подстицало апостоле да током читавог живота проповедају целом свету. И код сваког верујућег постоји тренутак када он из све своје снаге каже: "Ти си Христос, Господ мој и Спаситељ. Ти си спасење моје, светлост моја, сила моја, утеха моја, нада моја и живот вечни".

Отац Тадеј - чудо, проплакала икона 2013. године.

Акатист Пресветој Богородици

манастир Ђунис 2008.

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

ПЕТАК

Душе праведника су у руци Божијој (Прем.Сол.3,1). А у чијој су руци душе грешника? Спаситељ је говорио апостолима да их сатана иска како би их вијао као пшеницу, тј. како би их скренуо са правога пута, узео у своје руке и чинио са њима шта хоће. Због тога су сви који се удаљују од Господа у рукама сатане и он их вије и ковитла куда хоће. Грешницима се стално врти у глави јер им ђаво, мотајући их тамо и овамо, не да да дођу к себи. Чим само примети да је неко почео да се премишља о свом стању, он још јаче почиње да га тресе како би му се опет смутило у глави и мисли му се расејале.

+++

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св. Теодора Студита 

ПОУКА У ПЕТАК ПЕТЕ СЕДМИЦЕ

Браћо и оци! Врлина је дјело које не престаје и никада се не зауставља, већ се непрекидно простире унапријед. Врлина је увијек јединствена и оне који јој ревносно приступају увијек узноси ка вишим степенима савршенства. Због тога Апостол говори: Не као да то већ постигох или се већ усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус. И још говори: Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном; и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу (Флб. 3:12-14).

Синаксар Великог канона светог Андреја Критског у пету седмицу Великог поста

Исусе, дај разне начине умилења, онима који сада певају Велики Канон Теби. 

У овај дан, по стародревном предању, певамо чин Великог Канона. Овај уистину највећи од свих канона, изврсно и вешто сачини и написа свети отац наш Андреја, архиепископ Критски, који се назива и Јерусалимски. Он се крете, дакле, из Дамаска у четрнаестој години свога живота, одаде се изучавању граматике, и завршивши изучавање, остаде у Јерусалиму да проводи монашки живот, живећи преподобно и богољубиво у молитвеном тиховању и безметежном животу. И многе друге списе, корисне за живот, остави Цркви Божјој, речи и каноне, будући и показујући се обилан, особито у похвалним саставима.

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

СРЕДА

Пут к животу иде горе разумноме, да се сачува од пакла оздо (Прич.15,24). Свима је познато шта је пакао, и да у њега свако може допасти због својих дела. Међутим, не сећају се сви тога и не живе исправно у тој мери да би била видна њихова брига о избављењу од пакла. Многи живе на срећу, мислећи: "Може бити да ћемо некако избећи пакао". Но, где је ту наш разум? У појединачним земаљским делима још се може и бацати коцка. Међутим, коцкање у тако одлучујућем делу, које се у векове векова више не може изменити, показује неразумност у највишем степену. Не надимај се разуме својом разумношћу кад се тога не сећаш и кад нам не нудиш мисли о животу којима бисмо се, уклонивши се од ада, спасли.

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св. Теодора Студита

ПОУКА У СРИЈЕДУ ПЕТЕ СЕДМИЦЕ

Браћо и оци! Нека се ниједна душа која се, приликом раздвајања од тијела, за добар живот и Божанствене врлине, удостоји да стекне милосрђе и милост Божију, не смути и не препадне када дође од Бога послан анђео да је узме, него нека са љубављу гледа на њега и нека са радошћу пође ка своме Владици. А душа која се у тај час нађе неспремна и повријеђена, смутиће се и горко и узалудно заплакати, видећи да јој ни од кога нема помоћи и утјехе. Јер овдје и друг и брат могу утјешити човјека у тјескоби и недаћи и унеколико га ободрити у његовом страху; тамо, пак, њему ни од кога никакве помоћи бити неће, него ће ангел неумољиво и немилосрдно одузети његову неокајану душу.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

УХО КОЈЕ ЧУЈЕ И ОКО КОЈЕ ВИДИ

Протојереј Андреј Ткачов

         Поред нас, чак и на нама самима постоје неоспорни докази постојања Бога. То су наше уши и очи. Ево, приче кажу: „Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио,“ (Прич. 20, 12).

          Говор прича понекад изгледа једноставан до баналности, али је то варљив утисак. Не ради се о томе што је Господ створио све, укључујући и човека, а то значи и његове уши и очи. Ради се о томе да су очи и уши изузетно сложене грађе, то су скоро јувелирска дела, а истовремено – прецизно наштеловани механизми за везу са спољашњим светом. Њихова сложеност и прецизност терају човека да се насмеје кад чује реч „еволуција“ и да скине шешир кад чује реч „Творац“.

Свети Јустин Нови ( Ћелијски )

Недеља средопосна

Беседа у Четврту Недељу Великог Поста[1]

1965. године у манастиру Ћелије

Недеља Светог Јована Лествичника. Зашто њега усред поста Црква ставља као најсветију икону да би сви гледали у њега? Јован Лествичник. Ко је он? Човек који је доживео и написао Рајску лествицу. Доживео узлажење човека из пакла до Неба у Рај. Он доживео лествицу од земље до Неба, лествицу која се протеже од дна пакла човекова до врха Раја. Доживео и написао. Врло образован, врло учен. Водио је душу своју путевима Христовим, водио је сву од пакла до Раја, водио сву од ђавола до Бога, водио је сву од греха до безгрешности. И све то нам богомудро описао шта доживљава човек борећи се са сваким ђаволом иза греха.

ВЕЛИКИ ПОСТ - НЕДЕЉА ЧЕТВРТ

Св. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере

Матеј 17, 14-23. Зач. 72.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све. Временом су многи народи сасвим запустили веру у добре духове и остали само са вером у зле духове, или опаке богове, како су их они називали; тако да је изгледало, да је овај свет једно тркалиште од људи и злих духова. Зли духови су све више и више мучили људе и заслепљавали их, само да би људи сасвим избрисали из памети појам о једном добром Богу и појам о превеликој богоданој моћи добрих духова.

Недеља четврта поста - средопосна, 

недеља Св. Јована Лествичника 

Архимандрит Фирмилијан, 

ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА -СА БЕСЕДАМА-

Свето Јеванђеље по Марку 9, 17-31

Abba Justin Ćelijski

ŽITIJE PREPODOBNE MATERE NAŠE MARIJE EGIPĆANKE 

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

ПОНЕДЕЉАК (5. НЕДЕЉЕ ПОСТА)

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич.15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

НЕДЕЉА ЧЕТВРТА ВЕЛИКОГ ПОСТА - СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: "Смисао поста"

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, одржао је на празник Благовијести, у недјељу 7. априла 2013, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, предавање на тему “Смисао поста“.

Пост је саставни дио црквеног живота и зато је наша духовност незамислива без неке врсте уздржања. Човјеку, који је тек почео да се укључује у живот Цркве намећу се бројна питања, међу којима и она која се односе на уздржање од јела и пића и на смисао дугих, вишесатних молитви у богослужењима током

Архимандрит Лука (Анић): 

Бесјада у Средопосну недељу

 14. марта 2010

.

Бесједа коју је о. Лука одржао у манастиру Савина Главица 

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Беседа на Гори: блаженства, о достојанству Апостола,

о Закону старозаветном и Заповестима Христовим

1. А кад он видје народ многи, попе се на гору.

На гору се пење како би нас научио да ништа не чинимо ради показивања пред људима. Будући да је намеравао да поучи народ, показује нам како треба да се удаљимо од многољудне вреве када учимо друге.

И сједе и приступише му ученици његови.

Народ Му прилази ради чуда, а ученици ради поука. После чудесних исцелења тела, Он лечи и душе, како бисмо научили да је он Творац и душа и тела. [1]

2. И отворивши уста своја.

Зашто еванђелиста каже: "Отворивши уста своја"? Зар ове речи нису сувишне? Нису, јер је Он учио и не отварајући уста. Како је то чинио? Својим животом и чудесима.[2] А сада је отворио Своја уста и учаше их говорећи.

Није учио само ученике већ и народ. Почео је с блаженствима, као што је и Давид своје псалме започео с блаженством. [3]

3. Блажени сиромашни[4] духом, јер је њихово Царство небеско.

На почетку као темељ поставља смирење. Пошто је Адам пао због гордости, Христос нас подиже смирењем. Док се Адам понадао да ће постати бог, "сиромашни духом"су они који су скрушени у души.

АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ЕФЕСЦИМА

СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

5,9

Ко живи у Христавој светлости, то показује својом христоликом добротом и праведношћу и истином. Јер божанске врлине нису друго до светљење божанске светлости. Свака врлина неминовно светли. А када се све божанске врлине потпуно зацаре у човеку, онда он сав светли, зрачи божанском светлошћу. Пример: Светитељи. Живећи свето, они светле. Јер светост је светлошћу светост. Отуда увек нимбуси око глава Светитеља. Свака је божанска врлина пуна свете и светле силе, те свака освећује и осветљује човека. Светост и светлост врлина је сва од Бога Духа Светог. Зато се оне и називају, и јесу - "род Духа", плод Духа (ср. Гл. 5,22-23). Када се дух човечји оплоди Духом Светим, онда и рађа плодове Духа - свете врлине и свете силе, од којих се и састоји свети живот. Живећи тако у Духу Светом, људи и живе "као деца соетлости". То и јесте живљење - "у свакој доброти и правди и истини".

Беседа о васкрсењу мртвих

Св. Јован Златоусти

До сада смо вам говорили о догматима вере и о части јединородиог Сина Божијег, јер хтедосмо затворити уста онима који Његово достојанство поричу и од Оца га отуђују. А данас намеравам да на делатно поље пређем и о часности живота поуку изнесем. Али и ова поука, уз све то може се и догматском сматрати, јер мислим да се повести о васкрсењу мртвих латим, а ово што ћу представити наизглед је различито, јер нас поука о васкрсењу мртвих уједно и у животу поправља и живот наш управља и промисао Божији од сваког оспоравања брани. Јер као што неверје у васкрсење мртвих живот човеков у неред доводи, много му несреће причињава, па и оно што би требало да је горе, доле обрће, тако нам и вера у васкрсење сталне доказе о Божијем промислу износи, подстичући нас да добродетељни будемо и од греха се клонимо, како би мирно и срећно поживели. Ко се не нада да ће васкрснути и за почињене овде грехове једном одговарати, но мисли да са овим животом и цело наше биће нестаје и да иза овог живота ништа даље нема и неће бити, тај неће много о добрим делима мислити. А како би и мислио, кад за такав труд свој никакву награду не очекује, а исто тако се неће ни порока клонити кад се не боји да ће муке какве за зла своја дела трпети, већ ће срљати у раз[214]не безаконе похоте и у свакој се врсти греха наћи; док ће се онај, који је у опште васкрсење мртвих уверен и који онај строги испит и непромењиви суд пред очима има, на сваки начин трудити да целомудрен, кротак и добродетељан буде, па чувајући се од неуздржљивости, наглости и сваког другог порока, затвараће уста онима који Божији промисао опоричу и оповргавају.