Акатист Богородици

У суботу пете седмице Црква врши молебни чин акатиста или похвале Пресветој Богородици Одигитрији, почињући причу на тај дан овим стиховима:

Град обухваћен ратом, непрестаним песмама

Благодарно опева силну Заштитницу.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

О ИСТИНСКОМ И ЛАЖНОМ СМИРЕНОУМЉУ

СВ. ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ+АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ

     Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу,[1] рекао је свети апостол Павле.

Истинско смиреноумље састоји се у послушању Христу и у држању исте мисли која је и у Христу.[2]

     Истинско смиреноумље је духовно знање. Оно је дар Божији; оно је дејство Божије благодати у човековом уму и срцу.

     Смиреноумље може бити и својевољно: њега гради за себе славољубива душа, душа саблажњена и обманута лажним учењем, душа која заварава саму себе, која иште лажни свет, душа која се потпуно устремила према земаљском напредовању и земаљским насладама, душа која је заборавила на вечност, на Бога.

АВВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ГАЛАТИМА СВ. АПОСТОЛА ПАВЛА

ГАЛАТИМА 3,23-29

Браћо, прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; 25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа 1. у Пету Недељу Великог Поста[1]

1965. године у манастиру Ћелије

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа 2. у Пету Недељу Великога Поста[1]

1967. године у манастиру Ћелије

Св. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

ВЕЛИКИ ПОСТ - НЕДЕЉА ПЕТА

Јеванђеље о служби и страдању Сина Божјега

Марко, 10, 32-45. Зач. 47.

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

     Чувши да је Спаситељ у Симоновом дому, грешница је дошла и донела алавастар мира. Ставши код ногу Господа, почела је да плаче и да својим сузама омива Његове ноге, отирући их својом косом, целивајући и помазујући их миром (Лк.7,30-39). Она ништа не говори, већ само дела, својим понашањем показујући најнежнију љубав према Господу. Зато је и било речено за њу: Опраштају јој се греси јер је велику љубав имала. О, кад би и ми мање говорили, а више радили и својим делима показивали своју љубав према Господу! Рећи ћеш: "Кад би Он сам био ту, ја бих одмах био готов да све учиним за Њега". Па? Он и јесте ту невидљиво својом Личношћу, а видљиво у свим Хришћанима, највише у онима који траже помоћ. Невидљивог Господа са љубављу помазуј умно-срдачном молитвом, а за видљивог чини све што ти је могуће путем помагања потребитима. Тако ћеш делати за Бога.

+++

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св. Теодора Студита 

ПОУКА У НЕДЈЕЉУ ПЕТУ ПОСТА

     Браћо и оци! Свако дјело којег се човјек лаћа испочетка му се чини тешко и неугодно, а када га заврши, осјети радост и весеље. Тако и земљорадник сије са сузама, а жање са радошћу; и војник се мрачан и тужан запућује у битку, а враћа се са радошћу. Тако и ми, браћо, приближавајући се крају Свете Четрдесетнице, више не памтимо тежину прошлих трудова, него се радујемо садашњем благу, прослављајући Владику Христа. Нека и надаље буде тако, украшавајмо живот наш подвизима сличним овом. Свједочим пред Богом да сте вријеме поста провели мирно, по чину, стрпљиво и у умиљењу, сваки је своје служење извршавао како треба. Слава Светоме Богу, Који нам је дао снагу да корачамо путем светога поста.

     Нека нам онда баш то, браћо, послужи као примјер краја пролазног живота; када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави (Кол. 3:4), кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу (1 Кор. 15:24), тада и свети неће памтити трудове и злопаћења која су носили овдје ради врлине, и задобиће вјечна блага. И ко су они? Праведници до закона: Авељ, Сиф, Енос, Ној, Аврам и други патријарси, а у времену под законом - славни пророци, Мојсије и други, и у Новој благодати свети апостоли, побједоносни мученици и остали чинови светих, а поготово велики Јован Претеча...

     Али пошто ученици доброг учитеља и сами морају да буду добри - јер дрво се по плодовима познаје, - преклињем, браћо, љубав вашу, да и ми чинимо дјела која су чинили он и свети оци. Не одбацујмо дакле наше старање о подвижничком животу, и благи Бог, Који не жели смрти грешника, него његово обраћење, удостојиће свију нас Својега Небескога Царства, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

Анимирани филм:Св. Марија Египћанка

Марија Египћанка

Монах Арсеније 

ŽITIJE PREPODOBNE MATERE NAŠE MARIJE EGIPĆANKE

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

СУБОТА

Господ је упитао апостоле шта мисле о томе ко је Он. Кроз личност апостола Петра, они су одговорили: Ти си Христос (Мк.8, 29). То исповедање није сазрело одједном. Међутим, када је једном сазрело и настанило се у дубини срца, оно је постало извор његовог усмеравања. Оно је било донекле помрачено смрћу Господа, али не и поколебано. Будући васкрснуто у још већој мери Васкрсењем Господњим, оно је подстицало апостоле да током читавог живота проповедају целом свету. И код сваког верујућег постоји тренутак када он из све своје снаге каже: "Ти си Христос, Господ мој и Спаситељ. Ти си спасење моје, светлост моја, сила моја, утеха моја, нада моја и живот вечни".

Отац Тадеј - чудо, проплакала икона 2013. године.

Акатист Пресветој Богородици

манастир Ђунис 2008.

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

ПЕТАК

Душе праведника су у руци Божијој (Прем.Сол.3,1). А у чијој су руци душе грешника? Спаситељ је говорио апостолима да их сатана иска како би их вијао као пшеницу, тј. како би их скренуо са правога пута, узео у своје руке и чинио са њима шта хоће. Због тога су сви који се удаљују од Господа у рукама сатане и он их вије и ковитла куда хоће. Грешницима се стално врти у глави јер им ђаво, мотајући их тамо и овамо, не да да дођу к себи. Чим само примети да је неко почео да се премишља о свом стању, он још јаче почиње да га тресе како би му се опет смутило у глави и мисли му се расејале.

+++

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св. Теодора Студита 

ПОУКА У ПЕТАК ПЕТЕ СЕДМИЦЕ

Браћо и оци! Врлина је дјело које не престаје и никада се не зауставља, већ се непрекидно простире унапријед. Врлина је увијек јединствена и оне који јој ревносно приступају увијек узноси ка вишим степенима савршенства. Због тога Апостол говори: Не као да то већ постигох или се већ усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус. И још говори: Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном; и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу (Флб. 3:12-14).

Синаксар Великог канона светог Андреја Критског у пету седмицу Великог поста

Исусе, дај разне начине умилења, онима који сада певају Велики Канон Теби. 

У овај дан, по стародревном предању, певамо чин Великог Канона. Овај уистину највећи од свих канона, изврсно и вешто сачини и написа свети отац наш Андреја, архиепископ Критски, који се назива и Јерусалимски. Он се крете, дакле, из Дамаска у четрнаестој години свога живота, одаде се изучавању граматике, и завршивши изучавање, остаде у Јерусалиму да проводи монашки живот, живећи преподобно и богољубиво у молитвеном тиховању и безметежном животу. И многе друге списе, корисне за живот, остави Цркви Божјој, речи и каноне, будући и показујући се обилан, особито у похвалним саставима.

5. недеље Великог Поста

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

СРЕДА

Пут к животу иде горе разумноме, да се сачува од пакла оздо (Прич.15,24). Свима је познато шта је пакао, и да у њега свако може допасти због својих дела. Међутим, не сећају се сви тога и не живе исправно у тој мери да би била видна њихова брига о избављењу од пакла. Многи живе на срећу, мислећи: "Може бити да ћемо некако избећи пакао". Но, где је ту наш разум? У појединачним земаљским делима још се може и бацати коцка. Међутим, коцкање у тако одлучујућем делу, које се у векове векова више не може изменити, показује неразумност у највишем степену. Не надимај се разуме својом разумношћу кад се тога не сећаш и кад нам не нудиш мисли о животу којима бисмо се, уклонивши се од ада, спасли.