На причу Господњу о спасеном блудном сину (Лк. 15: 11-32)

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“
(САБРАНЕ БЕСЕДЕ)

3. Беседа

На причу Господњу о спасеном блудном сину (Лк. 15: 11-32)

1. Биће глад, рекао је пророк, оплакујући Јерусалим, али не глад хлеба и воде, него глад слушања речи Божије (Ам. 8; 11). Глад је стање лишености и уједно жеље за најнеопходнијом храном. Постоји, међутим, и глад која је гора и мучнија од ове глади, а то се догађа онда кад човек, будући лишен онога што је неопходно за спасење, не схвата своју несрећу и нема чак ни жељу за спасењем. Гладан човек који не налази храну обилази све уздуж и попреко, тражећи не би ли негде нашао хлеба; обрадује се чак и када пронађе плесниво тесто, или када му неко понуди погачу од проса или мекиња, или какву другу слабо цењену храну, и то у оној мери, у којој је пре, док је гладовао, патио. Тако и човек који је духовно гладан, тј. који је лишен духовне хране а има жељу за њом, обилази све уздуж и попреко у потрази за оним ко има дар учења од Бога; ако га нађе, са радошћу окуша хлеб духовног живота, тј. спасоносну реч. Ову реч не може да не нађе онај ко је до краја упорно тражи: Свако ко иште добиће, и ко тражи наћи ће, и ко куца отвориће му се, рекао је Господ (в. Лк. 11; 10).

Недеља о митару и фарисеју,

Св. Владата. Никола - Недеа по Закхеју аудио 

https://drive.google.com/drive/mobile/folders/0B08gZsnoAD5PfkMwLU9ZZFdJY3VqakhMaV9tX3NvX1UweVo2ZTlOUjJXdWpFVkJGbzVjUVU

62. Беседа

Св Григорије Палама

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“

(САБРАНЕ БЕСЕДЕ)

62. Беседа

Изговорена поводом читања из еванђеља по Луки, у 15. недељу,
чија је тема исправљање и спасавање цариника Закхеја, а такође и среброљубље

1. Када је недавно еванђелиста Лука проповедао о исцељењу губавих, а затим о слепима по телу, то су била наша полазишта за духовну беседу вашој љубави. Данас ће наша тема бити слепи по души који је живео у Јерихону, Закхеј, и његово духовни вид. Било је то велико чудо, ништа мање од онога који се догодило оним другим (тј. слепима по телу), јер је и он имао помрачене унутрашње, тј. очи срца, као што су они слепи имали помрачене очи на лицу. Како приповеда Еванђеље, ни он никако није могао да види Исуса. Тог духовног слепила се ослободио и прогледао на једну једину реч Онога Који је на почетку једном једином речју поставио светлост и обасјао васцелу чулну (видљиву) творевину. И као што се некада, док Бог још није рекао: Нека буде светлост тама уздизала над безданом, тако је и сада, пре него што је Господ рекао Закхеју: Данас Ми ваља бити у дому твоме (Лк. 19; 5), страшни мрак среброљубља лежао на његовој души и притискао је. Његове мисли су, заједно са златом, биле затворене на мрачна места, где среброљупци скривају злато и сребро, а где је ваше благо, тамо ће бити и срце ваше, каже Господ (Мт. 6; 21).

Пилатово питање - Свети Николај Охридски и Жички

 Упита Пилат Исуса: Шта је истина? Исус прећута, и не одговори. Зашто Исус не одговори на питање Пилатово? Зато што је то питање било постављено погрешно. У чему је питање Пилатово погрешно? У томе, што је питао Шта је истина, место да пита Ко је истина? Да је Пилат упитао Исуса: Ко је истина, извесно би добио одговор, онако исто као што је добио одговор на питање: Јеси ли ти цар? Истина је Ко, а не Шта. Истина је Личност, а не ствар. Бог је Истина. Као Апсолутна и супрелативна Личност, Бог је Истина. Отуда, као што је погрешно питање: Шта је истина?, исто је тако погрешно питање: Шта је Бог?.

Адамов Плач

https://youtu.be/3RU7XMsHsxw

О главној опасности која прети од блудне страсти

  Православие.Ru, 1 апреля 2017 г. http://www.pravoslavie.ru/srpska/102356.htm Уочи Маријиног стајања Његово Блаженство митрополит Онуфрије је говорио о главној опасности која прети од блудне страсти.  Маријино стајање се обично служи средом увече. То је дуго богослужење у току којег се једном у години у потпуности чита Велики канон светог Андреја Критског (по деловима се читао на почетку Великог поста). На овој служби се такође чита житије Марије Египћанке, египатске подвижнице која се 17 година у пустињи борила против блудне страсти. – Ваше Блаженство, у чему је корен блудне страсти? – Корен блудне страсти се крије у људској гордости, у томе што човек не жели да се повинује природном моралном закону који му је Господ дао. Сам назив блудне страсти нам говори о томе да је човек који је има залутао у својим осећањима: престао је да схвата која његова осећања су добра, а која су лоша и да се не треба поводити за лошим осећањима, већ им се треба супротстављати. Блудна страст пустоши човека, то је јасно показано у Спаситељевој причи о блудном сину. Блудни син је напустио очев дом, отишао је у далеку земљу и тамо је изгубио своје имање живећи блудно. Опустошио је себе, осетио је шта значи сиромаштво и мало је недостајало да се потпуно упропасти.  – Како се треба борити против ове страсти по учењу светих отаца? – Свети оци уче да се блудна страст може победити молитвом и постом. Човек не може одмах да се очисти, не може да постане Анђео за време једног поста. Преподобна Марија Египћанка је отишла у пустињу, мучила се и патила у њој седамнаест година, страсти су је нападале као дивље звери. Трпела их је и борила се против њих и Господ ју је очистио. Пред крај свог подвига преподобна Марија је већ стекла мир и спокој у души, радовала се свом животу у пустињи. Тако се усавршава и човек који се од поста до поста, од једног посног дана до другог труди да се ограничава, да се држи у оквиру Божанског закона. Његово Блаженство митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије

Пост и молитва – пут ка спасењу

Предраг Миодраг

Покајте се јер се приближи

Царство небеско!(Матеј 3,2).

Овим речима започиње своју беседу свети Јован Крститељ, припремајући у јудејској пистињи јеврејски марод за крштење. „Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина Јорданска, и он их крштаваше у Јордану, и исповједаху гријехе своје“ и рече им: „Родите, дакле, род достојан покајања ... Ја дакле крштавам вас водом за покајање“ (Мат. 3, 5-6, 7, 11).

Бескрвно мучеништво или зашто постимо

Свештеник Сергиј Бегијан

    

Зашто постимо? То питање нама, хришћанима, често поставља свет. Често га и сами себи постављамо. Зашто постимо, уколико се не мењамо? Улазимо у пост и излазимо из њега непромењени? Зашто да постимо, ако се наш живот не натеже попут лука да избаци из себе стрелу молитве упућене Богу?

О СУСРЕТУ С БОГОМ, «ПРОБЛЕМИМА» ХРИШЋАНСТВА, ПОЛИТИЦИ И КЊИЖЕВНОСТИ

ЕПИСКОП ТИХОН (ШЕВКУНОВ)

Предавање епископа Тихона (Шевкунова), намесника Сретењског манастира, ректора Сретењске богословске школе на тему «Православље у савременом свету» одржано је на факултету социологије Московског универзитета «М.В. Ломоносов» дана 7. априла. Нудимо вашој пажњи текст предавања у целини.

Јегорјевски епископ Тихон (Шевкунов)

    

Суштина Благовести

Данас су Благовести – добра, радосна вест. Али како задивљујућу снагу ова добра вест треба да има како би је се као највеће новости за свој живот и судбину, за себе лично, из године у годину мноштво хришћана сећало већ скоро две хиљаде година. И шта за нас истински, стварно може постати добра вест која се ни са чим не може упоредити по радости, утврђивању живота и нади?

Радујте се, развратници покајани...

Протојереј Андреј Ткачов

Преподобна Марија ЕгипћанкаКарактеристике «света овог» у устима Исуса Христа су сажете и кратке. «Ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, њега ће се постидети и Син Човечији... (Мк. 8: 38)

Две речи: «прељуботворни и грешни». Иако је прељуба такође грех, очигледно се не може рећи само «грешни». Прељубу ипак треба издвојити у засебну категорију зато што је то грех који преовладава. И Господ не каже: «у роду овом, лоповском, лицемерном, користољубивом, претворним и окрутном», и тако даље и томе слично. Све то не треба набрајати, а прељубу треба. «У роду овом прељуботворном и грешном».

Пост је време рада на себи, чији је циљ усавршавање човека

Патриjарх Московски и целе Русиjе Кирил

Увече 15. марта 2016. године, у уторак прве недеље Великог поста, Његова Светост паријарх Московски и целе Русије служио је велико повечерје са читањем Великог покајничког канона преподобног Андреја Критског у Богојављенској саборној цркви у Јелохову у Москви. По завршетку богослужења поглавар Руске Православне Цркве се обратио пастви с проповеђу.

«Дух празности, унинија, љубоначалија и празнословија не дажд ми»

Архимандрит Кирил (Павлов)

Са руског Марина Тодић

Ова молитва се састоји од укупно десет молби, али по свом покајничком духу и способности да доведе човеково срце у стање скрушености превазилази многе друге молитве, због чега се и изговара за време Великог поста кад нас Црква позива на обнављање душе, на подвиг самоиспитивања, на појачану молитву за покајање, за очишћење од својих грехова. Свака њена реч одјекује у нашој души и помаже нам да постанемо свесни својих порока и да пожелимо врлине, те нас наводи на молитвено обраћање Богу за помоћ у борби са својим страстима. Аутор ове молитве, преподобни Јефрем Сирин, целог живота је плакао и зато је молитва испуњена тако дубоким покајничким и поучним осећањима и утехом.

Јеванђеље о посту

Cвети владика Николај Охридски и Жички 

Maтеј, 6, 14-21. Зач. 17. 

 Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу.

Молитва за упокоjене

Патриjарх Српски Павле 

Беседа на Светој Литургији у суботу за Задушнице у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог

"А он рече: Пазите да вac не преваре јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам, и: време се приближило. Немојте дакле ићи за њима, А кад чујете за ратове и немире, немојте се уплашити: јер cвe то најпре треба да буде, али није одмах крај. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство; И земљотреси велики биће по местима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба". (Лука 21, 8-11; Зач. 105) "Заиста, заиста вам кажем: Кo моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни. и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот, Заиста, заиста вам кажем,, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути Глас Сина Божијег, и чувши Га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину уа има живот у себи: И даде му власт u да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе јер долази час у који ће cвu који су у гробовима чути Глас Сина Божијег, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда". (Јован 5,24-30; 3ач. 16)  Данас у недељу Месопусну врши света Црква парастос свима упокојенима од века: оцима, браћи и сестрама нашим. Ми смо у Христу једно, једна Црква којој је глава Христос, а ми смо сви мистички тело Цркве, тело Христово. У Цркву Христову спада и Господ као глава те Цркве, Света Богородица и сви свети Мученици и остали Свети у Цркви торжествујућој, а такође и ми живи који смо још у Цркви војинствујућој. У ту Цркву спадају, кажем, и сви упокојени у Господу. И наша је дужност, ако можемо рећи за љубав да она има дужност, да се сећамо својих упокојених јер смо заједница, остајемо то и по смрти њиховој и нашој кад дође, заједница остаје са Богом и њиховим и нашим, и са свима светима и са свима нашим упокојенима. Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ђе тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божијег да би чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога, да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34). То да буде и данашња наша опомена и данашњи наш савет и себи и свима. Нека се Господ сети упокојених слугу Својих који су у вери и животу по вери и отишли са овога света и помогне и нама и да имамо у виду тај час изласка пред Њега, Судију Праведнога, да живимо и сада са том вером, животом по тој вери светој православној. Бог вас благословио!