ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св. Теодора Студита

ПОУКА У СРИЈЕДУ ПЕТЕ СЕДМИЦЕ

Браћо и оци! Нека се ниједна душа која се, приликом раздвајања од тијела, за добар живот и Божанствене врлине, удостоји да стекне милосрђе и милост Божију, не смути и не препадне када дође од Бога послан анђео да је узме, него нека са љубављу гледа на њега и нека са радошћу пође ка своме Владици. А душа која се у тај час нађе неспремна и повријеђена, смутиће се и горко и узалудно заплакати, видећи да јој ни од кога нема помоћи и утјехе. Јер овдје и друг и брат могу утјешити човјека у тјескоби и недаћи и унеколико га ободрити у његовом страху; тамо, пак, њему ни од кога никакве помоћи бити неће, него ће ангел неумољиво и немилосрдно одузети његову неокајану душу.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

УХО КОЈЕ ЧУЈЕ И ОКО КОЈЕ ВИДИ

Протојереј Андреј Ткачов

         Поред нас, чак и на нама самима постоје неоспорни докази постојања Бога. То су наше уши и очи. Ево, приче кажу: „Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио,“ (Прич. 20, 12).

          Говор прича понекад изгледа једноставан до баналности, али је то варљив утисак. Не ради се о томе што је Господ створио све, укључујући и човека, а то значи и његове уши и очи. Ради се о томе да су очи и уши изузетно сложене грађе, то су скоро јувелирска дела, а истовремено – прецизно наштеловани механизми за везу са спољашњим светом. Њихова сложеност и прецизност терају човека да се насмеје кад чује реч „еволуција“ и да скине шешир кад чује реч „Творац“.

Свети Јустин Нови ( Ћелијски )

Недеља средопосна

Беседа у Четврту Недељу Великог Поста[1]

1965. године у манастиру Ћелије

Недеља Светог Јована Лествичника. Зашто њега усред поста Црква ставља као најсветију икону да би сви гледали у њега? Јован Лествичник. Ко је он? Човек који је доживео и написао Рајску лествицу. Доживео узлажење човека из пакла до Неба у Рај. Он доживео лествицу од земље до Неба, лествицу која се протеже од дна пакла човекова до врха Раја. Доживео и написао. Врло образован, врло учен. Водио је душу своју путевима Христовим, водио је сву од пакла до Раја, водио сву од ђавола до Бога, водио је сву од греха до безгрешности. И све то нам богомудро описао шта доживљава човек борећи се са сваким ђаволом иза греха.

ВЕЛИКИ ПОСТ - НЕДЕЉА ЧЕТВРТ

Св. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере

Матеј 17, 14-23. Зач. 72.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све. Временом су многи народи сасвим запустили веру у добре духове и остали само са вером у зле духове, или опаке богове, како су их они називали; тако да је изгледало, да је овај свет једно тркалиште од људи и злих духова. Зли духови су све више и више мучили људе и заслепљавали их, само да би људи сасвим избрисали из памети појам о једном добром Богу и појам о превеликој богоданој моћи добрих духова.

Недеља четврта поста - средопосна, 

недеља Св. Јована Лествичника 

Архимандрит Фирмилијан, 

ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА -СА БЕСЕДАМА-

Свето Јеванђеље по Марку 9, 17-31

Abba Justin Ćelijski

ŽITIJE PREPODOBNE MATERE NAŠE MARIJE EGIPĆANKE 

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

ПОНЕДЕЉАК (5. НЕДЕЉЕ ПОСТА)

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич.15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

НЕДЕЉА ЧЕТВРТА ВЕЛИКОГ ПОСТА - СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: "Смисао поста"

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, одржао је на празник Благовијести, у недјељу 7. априла 2013, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, предавање на тему “Смисао поста“.

Пост је саставни дио црквеног живота и зато је наша духовност незамислива без неке врсте уздржања. Човјеку, који је тек почео да се укључује у живот Цркве намећу се бројна питања, међу којима и она која се односе на уздржање од јела и пића и на смисао дугих, вишесатних молитви у богослужењима током

Архимандрит Лука (Анић): 

Бесјада у Средопосну недељу

 14. марта 2010

.

Бесједа коју је о. Лука одржао у манастиру Савина Главица 

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Беседа на Гори: блаженства, о достојанству Апостола,

о Закону старозаветном и Заповестима Христовим

1. А кад он видје народ многи, попе се на гору.

На гору се пење како би нас научио да ништа не чинимо ради показивања пред људима. Будући да је намеравао да поучи народ, показује нам како треба да се удаљимо од многољудне вреве када учимо друге.

И сједе и приступише му ученици његови.

Народ Му прилази ради чуда, а ученици ради поука. После чудесних исцелења тела, Он лечи и душе, како бисмо научили да је он Творац и душа и тела. [1]

2. И отворивши уста своја.

Зашто еванђелиста каже: "Отворивши уста своја"? Зар ове речи нису сувишне? Нису, јер је Он учио и не отварајући уста. Како је то чинио? Својим животом и чудесима.[2] А сада је отворио Своја уста и учаше их говорећи.

Није учио само ученике већ и народ. Почео је с блаженствима, као што је и Давид своје псалме започео с блаженством. [3]

3. Блажени сиромашни[4] духом, јер је њихово Царство небеско.

На почетку као темељ поставља смирење. Пошто је Адам пао због гордости, Христос нас подиже смирењем. Док се Адам понадао да ће постати бог, "сиромашни духом"су они који су скрушени у души.

АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ЕФЕСЦИМА

СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

5,9

Ко живи у Христавој светлости, то показује својом христоликом добротом и праведношћу и истином. Јер божанске врлине нису друго до светљење божанске светлости. Свака врлина неминовно светли. А када се све божанске врлине потпуно зацаре у човеку, онда он сав светли, зрачи божанском светлошћу. Пример: Светитељи. Живећи свето, они светле. Јер светост је светлошћу светост. Отуда увек нимбуси око глава Светитеља. Свака је божанска врлина пуна свете и светле силе, те свака освећује и осветљује човека. Светост и светлост врлина је сва од Бога Духа Светог. Зато се оне и називају, и јесу - "род Духа", плод Духа (ср. Гл. 5,22-23). Када се дух човечји оплоди Духом Светим, онда и рађа плодове Духа - свете врлине и свете силе, од којих се и састоји свети живот. Живећи тако у Духу Светом, људи и живе "као деца соетлости". То и јесте живљење - "у свакој доброти и правди и истини".

Беседа о васкрсењу мртвих

Св. Јован Златоусти

До сада смо вам говорили о догматима вере и о части јединородиог Сина Божијег, јер хтедосмо затворити уста онима који Његово достојанство поричу и од Оца га отуђују. А данас намеравам да на делатно поље пређем и о часности живота поуку изнесем. Али и ова поука, уз све то може се и догматском сматрати, јер мислим да се повести о васкрсењу мртвих латим, а ово што ћу представити наизглед је различито, јер нас поука о васкрсењу мртвих уједно и у животу поправља и живот наш управља и промисао Божији од сваког оспоравања брани. Јер као што неверје у васкрсење мртвих живот човеков у неред доводи, много му несреће причињава, па и оно што би требало да је горе, доле обрће, тако нам и вера у васкрсење сталне доказе о Божијем промислу износи, подстичући нас да добродетељни будемо и од греха се клонимо, како би мирно и срећно поживели. Ко се не нада да ће васкрснути и за почињене овде грехове једном одговарати, но мисли да са овим животом и цело наше биће нестаје и да иза овог живота ништа даље нема и неће бити, тај неће много о добрим делима мислити. А како би и мислио, кад за такав труд свој никакву награду не очекује, а исто тако се неће ни порока клонити кад се не боји да ће муке какве за зла своја дела трпети, већ ће срљати у раз[214]не безаконе похоте и у свакој се врсти греха наћи; док ће се онај, који је у опште васкрсење мртвих уверен и који онај строги испит и непромењиви суд пред очима има, на сваки начин трудити да целомудрен, кротак и добродетељан буде, па чувајући се од неуздржљивости, наглости и сваког другог порока, затвараће уста онима који Божији промисао опоричу и оповргавају.

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Св.Tеодора Студит

ПОУКА У ПЕТАК ЧЕТВРТЕ СЕДМИЦЕ

Браћо и оци! С помоћу Божијом прекорачисмо средину поста, приближава се дан Васкрса. Зашто је у нама тако јака жеља да дочекамо Васкрс, који дође и прође? Зар га нисмо много пута прослављали претходних година? И овај Васкрс ће проћи, јер ништа на земљи нема да је постојано, него је све привремено и пролазно. И дани нашег живота ишчезавају, као сјенка, пролазе као сан, и протрчавају као тркач, доводећи свакога од нас до нашег краја. Можда ће неко запитати: "Зар није Васкрс достојан ишчекивања и жеље?" Заиста јесте достојан, али не онај Васкрс који бива једанпут у години, него увијек, свакога дана. Какав је то Васкрс? Очишћење гријеха, скрушење и смирење срца, сузе умиљења, чистота савјести, уништавање плотских страсти: блуда, нечистоте, зле похоти и сваког другог гријеха и страсти.