ОД АНЕГДОТЕ ДО ИКОНЕ
Велики пост има толики значај у нашем животу, да већ месец дана пре, почињу прва подсећања и припреме. Цариник Закхеј среће Христа...
Закхеј је био богати јеврејски цариник, порезник, презрен од као неко ко се обогатио на рачун свог народа а служећи туђинским властима.
Кад је Христос дошао у Јерихон, Закхеј је хтео да види Онога о коме су сви причали. И сам глас о Њему пробудио је у Закхејевом срцу нешто што је до тада било успавано.
Кад је Христос дошао у Јерихон, Закхеј је хтео да види Онога о коме су сви причали. И сам глас о Њему пробудио је у Закхејевом срцу нешто што је до тада било успавано.
Закхеј је био мали растом и није могао од гомиле која се окупила око Христа ништа да види. Због тога се попео на дрво. Као дете. Није га било срамота. Није мислио на свој углед, него само на то да жели да види Христа.
Богаташ на дрвету, држећи се за гране дивље смокве вири преко глава људи. Да је остало само на томе било би само анегдотски, помало комично. А постало је икона.
Христос је видео у Закхеју оно што је било скривено погледима људи. Видео је пробуђено срце. Оно које се не стиди да се понизи. Обратио се Закхеју, рекао му да сиђе са дрвета и да га прими у својој кући. И Закхеј је примио Христа.
Одушевљен изговара:
"Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко".
Одушевљен изговара:
"Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко".
