РАДОСТ ХРИШЋАНСКОГ ПОДВИГА

Сваки човјек који долази на свијет, рађа се прије свега благовољењем самога Творца. Као савршено психофизичко биће он носи у себи образ свевишњега Бога, те као такав осјећа природну потребу да непрестано обитава у заједници са Њим. Та веза између Бога и човјека постаје посебно реална у догађају свете тајне крштења захваљујући сили и дејству благодати Светога Духа, која се изобилно излива на новокрштенога. Благодат се даје као дар, али као награда за искрену вјеру која новокрштенога уводи у нову савршену заједницу са Господом. Управо тада ствара се и обнавља нарушени савез – заједница, која је била изгубљена прародитељским гријехом. Због тога је крштење заиста велики и грандиозни догађај спасења, васељенска тајна човјекове обнове, када се под видом видљиве свештене радње личност враћа на оно мјесто које му изначално припада – на мјесто узајамног битисања с Богом. Посредством тајне крштења човјеку се враћа првобитно достојантво на које је он призван Божијим Промислом, као неко ко је како каже Свето Писмо, створен само мало мањим од анђела, али славом и чашћу овјенчан (Јевр. 2.7). Крштењем човјек постиже чланство у Цркви, постаје члан не неке овоземаљске организације, већ реалан и пуноправан учестник заједнице у којој је глава и руководилац сам Христос Господ. То чланство постаје посебно радостно и важно када се узме у обзир истина да је Црква једина посредница нашег освећења и гаранција спасења.

Крстопоклона недеља

У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане.У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери. Тај символ има два - међусобно уско повезана - значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат - римски управитељ Јудеје - коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: "Овај човек никаква зла није учинио". Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: " Распни Га, распни Га!".

У сусрет Светој ЧетрдесетнициМаријана Петровић

И Мојсије оста онде код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући... (Изл. 34, 28) Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне... (Мт. 4, 1–2)

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин. Великопосна молитва Св. Јефрема Сирина

Радосна туга

Протојереј Александар Шмеман: 

За многе, а можда и за већину православних хришћана, Пост се састоји у једном ограниченом броју формалних, претежно негативних, правила и прописа: у уздржавању од извесне хране, игранки, и, можда, биоскопа. У таквом је степену наше отуђење од стварног духа Цркве да нам је готово немогуће да разумемо да постоји и „нешто друго” у посту – нешто без чега сви ови прописи веома много губе од свог смисла. Ово „нешто друго”, може да буде најбоље описано као „атмосфера”, „клима” у коју човек улази, а то је пре свега, стање ума, душе и духа који седам недеља прожима наш целокупан живот. Још једном да подвучемо да сврха поста није у томе да нас принуди на некакве формалне обавезе, већ да „омекша” наше срце тако да би се отворило за стварност духа, да бисмо доживели скривену „глад и жеђ” за заједничарством са Богом. До ове посне „атмосфере”, овог јединственог „стања духа” долази се првенствено преко богослужења, преко различитих литургичких промена које се за време поста уводе у литургички живот.

О вери, изговорена на Недељу Православља

Беседа светог Григорија Паламе

1. “Верујемо у Бога” и “верујемо Богу” не значи једно исто, јер “веровати Богу” значи да Његова обећања која нам је дао сматрамо чврстим и истинитим, док “веровати у Бога” подразумева да се о Њему мисли на православан начин. Ми смо дужни да одржимо и једно и друго, да истинујемо (άληθεύειν) и у једном и у другом и да то одржимо тако што ћемо (у Божија обећања нама) бити уверени више него да смо видели сопственим очима. Треба да будемо верни Богу у Којега верујемо а пошто смо верни, да тако будемо и оправдани, јер је речено: Верова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност (Рим. 4; 3). Како је Авраам веровао када је био оправдан? Он је од Бога добио обећање да ће се у семену Његовом, а то је био Исаак, благословити сва племена Израиљева. Затим је добио заповест од Бога да принесе на жртву Исаака. Он је тада још био у детињем узрасту и био је једини кроз којега је требало да буде испуњено обећање. Ништа не питајући, отац је био спреман да сопственим рукама закоље дечака, иако је тада веровао да кроз њега треба да се испуни обећање које је сматрао за чврсто и ненарушиво.

Беседа o посту

Свети Григорије Палама: 

1. Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој, сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима. Пошто ми је благодат Духа данас подарила да угледам тај прекрасни призор, као и вас који сте даноноћно присутни у храму Божијем, старајући се да му приступите без икаквог недостатка, могао бих да вас упоредим са изданцима надземаљског стабла, засађеног крај извора воде Духа. И ја ћу, колико могу, потпомоћи том орошавању. Као што ви јутарњим додајете и дневне молитве, тако ћу и ја, уколико ми то време дозволи, јутарњој додати и вечерњу поуку, јасно вам указујући на оне замке помоћу којих непријатељ нашег спасења на разне начине настоји да бескорисним учини не само пост, него и нашу молитву.

Кроз Часни пост: Сриједа друге седмице поста

Душе које сте далеко од Бога залутале и Божанствених дарова лишене, приђите и искрено из дубине срца вратимо се као Блудни (син) и завапимо: Оче благи који си на небесима, сагрешисмо Ти, смилуј се и спаси нас, јер прибегавамо милости Твојој. Јутрење у другу недељу поста

Сабрање Предстојатељâ Православних Цркава (Фанар, 6. – 9. март 2014.)

(Фанар, 6. – 9. март 2014.)

П О Р У К А

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Ми, милошћу Божјом предстојатељи најсветијих аутокефалних Православних Цркава, православним верницима широм света, нашој хришћанској браћи и сестрама у свету и сваком човеку добре воље: благослов вам од Бога и поздрав љубави и мира!

Збор зборила господа хришћанска - Ђакон Здравко Јовановић - "Свети Јован Дамаскин: Теологија иконе"

Ђакон Здравко Јовановић, асистент при катедри за патрологију на Православном богословском факултету у Београду, одржао је предавање на тему "Свети Јован Дамаскин: Теологија иконе" у оквиру трибине која се традиционално одржава суботом увече у парохијском дому при Храму светог Александра Невског на Дорћолу.

10.03.14_dogadjaji_.

Јеванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

ЧАСНИ ПОСТ - НЕДЕЉА ПРВА

Јован 1, 43-51. Зач. 5.

Како је велико и страшно присуство Божје - о како је велико и страшно присуство Живога Бога!

У трепету пред Њим стоје ангелске силе; серафими закривају крилима лица своја од пресјајне светлости и неизразиве красоте.

Како је сјајно сунце! како је красно звездано небо! како је силно валовито море! како су величанствене горостасне планине! како су страшни громоносни облаци и огњени вулкани! како су умилне цвећане ливаде са хладним изворима и белим стадима! Но све су то само дела руку Божјих: све је то смртна твар бесмртнога Творца. Па кад је твар тако красна, какав је тек Творац!

Недеља Православља

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК 

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ 

ПРВА НЕДЕЉА ПОСТА

 Не заборави праведну реч коју си рекао Господу, обнављајући са Њим завет, нарушен са твоје стране рђавом савешћу. Сети се како и због чега си га нарушио и старај се да избегнеш нове неверности. Није славна лепа реч - славна је верност. Зар није славно бити у завету са царем? Колико је, тек, славно бити у завету са Царем царева! Али, та ће се слава обратити у твоју срамоту уколико не будеш веран завету. Колико је, од настанка света, великих људи прослављено! И сви су они прослављени за верност, у којој су истрајали, не гледајући на велике невоље и жалости које су имали због ње: А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским... Зато и ми, имајући толики облак сведока, са трпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји: Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере (Јев.11,36-38; 12,1-2).

Икона је једина представа пред којом се пости очима

Архимандрит Лука (Анић)

Бесједа на Духовној академији у Зетском дому на Цетињу уочи Недјеље Православља, 23. марта 2002

Данас је празник победе Светих иконедеља Православља. Обичај је да се у овај дан изговори слово одбрану Светих икона.

Почео је пост. У почетку Великог поста по манастирима постоји диван обичај да се монаси скупе и заједно прочитају житије Свете Марије Египћанке, једне пустинољубиве грлице. И каже се у том житију за неког Авву Зосиму да је Бога ради, дошао у неки манастир преко Јордана, где братија имађаше свештени обичај да се после прве недеље поста повуче у пустињу. Предлажем да се и ми попут ових пустинољубаца повучемо у пустињу поста да бисмо се дружили са једном другом Пустинољубком-са једном иконом. Јер то и значи њено име- fil erimo.

Литургија пређеосвећених Дарова

Протојереј Александар Шмеман

Два значења причешћа

Од свих литургичких правила која се односe на Велики пост, јeдно јe од одлучујуће важности за његово разумсвањe и, пошто јe спeсцифично за Православље, представља у многоме кључ разумевања православне литургичке традиције. Ради се о правилу које забрањује служење свете литургије током недеље Поста. Јасно је наведено: Света литургија не може ни под којим условима да се служи за време поста од понедељка до петка – са једним изузетком – на празник Благовести, ако се догоди у ове дане. Средом и петком је посебна вечерња служба причешћа: назива се Литургија пређеосвећених дарова.

Велики пост у нашем животу

Протојереј Александар Шмеман

Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је Црква. Међутим, сада живимо у веома урбанизованом, технолошком друштву које је, по религијском убјеђењу плуралистичко, а у свом погледу на свијет секуларистичко, у коме ми православни представљамо незнатну мањину. Велики пост није више онако «уочљив» као некада, рецимо у Русији или Грчкој. Стога је наше питање реално: како ми можемо увођењем једне или двије «символике» – промјене у наш свакодневни живот – одржавати Велики пост?…

Молитва светог Јефрема Сирина за време Великог поста

Молитва светог Јефрема Сирина за време Великог поста

Протојереј Александар Шмеман

Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота – светом Јефрему Сирину. Ево њеног текста:

Господе и Владико живота мога! Дух лености, чамотиње, властољубља и празнословља не дај ми.
Духа целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени слуги Твоме!
Да, Господе, Царе, даруј ми да видим сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SerafimRouzTumacenjePostanja/SerafimRouzTumacenjePostanja.htm

ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/OmilijeNaPostanjeZlatoust/OmilijeNaPostanjeZlatoust.htm

ПОНЕДЕЉАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

на шестом часу:Ис. 1 : 1-20

на вечерњој:Пост. 1 : 1-13; Прич. 1 : 1-20

ПОНЕДЕЉАК (1. НЕДЕЉЕ ПОСТА)

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ 

СВ.ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

"Дође пост, мати целомудрености" [тј. душевне чистоте]. А какво је било време до тога дана? Време блуђења? Душа је блудела са свим што би јој се као пријатно пружало пред очима - и са лицима, и са стварима, а још више са греховним страстима. Сваки има своју страст којој у свему угађа. Но, сада учинимо крај томе. Нека сваки схвати своју Далилу која га веже и предаје злим непријатељима, и нека је напусти. И биће ти дано више него Сампсону: не само да ће коса, тј. благе мисли, израсти, и не само да ће се вратити снага, тј. јачина воље, него ће се и очи отворити, тј. ум ће постати светао и погледаће те Господ. Јер, сада се налазиш у правој светлости. Ево, сад је најпогодније време! Ево, сад је дан спасења! 

ПОСТ - ПРОМЈЕНА ФИЛОСОФИЈЕ ЖИВОТА

Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе (Радовић)

Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику - у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.

Житије Преподобне Марије Египћанке

У данашњој емисији слушамо Житије Преподобне Марије Египћанке, које је везано за Јерусалим и Јордан. Отприлике годину дана пред смрт испричала је свој живот монаху Зосиму Палестинском, преношено је усменом предајом, све док га није записао патријарх Софроније Јерусалимски (634-644). Света Марија Египћанка се у Православној Цркви слави 1. априла, а спомиње се и пете недеље Часног Поста. Капела посвећена Марији Египатској се налази у Цркви светог гроба у Јерусалиму. Преподобна Марија Египћанка рођена је око 344. године негдје у Египту, са дванаест година бјежи од родитеља за Александрију, где живи развратно. После седамнаест година таквог живота, креће бродом у Јерусалим. За време празника Воздвиженија животворног крста Господњег, када су сви кренули ка Цркви, хтједе и она ући у Цркву, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. Пошто цјелива часни крст, она се врати икони Богородице да јој захвали, но у том чу глас: „ако пређеш Јордан, наћићеш прави мир!" Она одмах крену за манастир светог Јована на обали ријеке Јордан. Тако је проживјела у пустињи 47 година.

Преузмите аудио датотеку

Недеља сиропусна - Јеванђеље о посту

Беседа Светог Николаја Српског: 

Беседу казује: Свештеник Славиша Илић

Недеља, 2. март 2014. 

Тумачење Светог Јеванђеља по по Матеју, зач. 17

Свето Јеванђеље тумачи: Протонамесник Славиша Илић

Тумачење Светог Јеванђељa

Трајање: 11,59 минута Величина: 2,05 МБ

Преслушавања: 6

Беседа на покладе Великог Поста[1]

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1965. године у манастиру Ћелије

Браћо и сестре! Данас је Недеља изгубљеног Раја, Недеља палог Адама, а то значи - Недеља изгубљене светости, изгубљене безгрешности, изгубљене бесмртности, изгубљене вечности. Своју светост човек је заменио порочношћу, своју безгрешност грешношћу, своју бесмртност смртношћу, вечност пролазношћу. Данас је човек увео грех у наш земаљски свет, а за њим и са њим смрт. Али је тиме протерао себе из Раја, из тог блаженог Царства бесмртности и безгрешности и потопио себе у тамну смрт.

Срна у изгубљеном рају

Архимандрит др Јустин Поповић: 

Преузмите аудио датотеку

Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, Неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту.

По моме бићу разливена је нека магнетска сила туге. И све што је тужно у свету она неодољиво привлачи и слаже у моме срцу. Зато сам тужнија од свих створења. И имам сузе за свачији бол. . . Не смејте ми се, о насмејани! Ја сам запрепашћена сазнањем: у овом тужном свету има бића што се смеју. О, проклети и најпроклетији дар: смејати се у свету у коме ври туга, кључа бол, пустоши смрт! Какав осуђенички дар!. . . Ја се од туге никада не смејем. Како бих се смејала када сте тако груби и сурови, ви насмејани! Када сте тако зли и ружни! А ружни сте од зла. Јер само зло наружи лепоту земаљских и небеских створова. . . Сећам се, присећам: ова је земља некада била рај, а ја - рајска срна. О, сећања од кога усхићено посрћем из радости у радост, из бесмртности у бесмртност, из вечности у вечност!. . .

ПЕТАК СИРОПУСНЕ СЕДМИЦЕ

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС 

ПОУКА У НЕДЈЕЉУ МЕСОПУСНУ

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

Теодора, Студитског

Браћо и оци! По општеприхваћеном уставу мирјани сада морају да оставе употребу меса; али само да видите ви како се они много брину о једењу меса, о пијењу вина, и о разним играма, и беспризорним и бесрамним призорима, о којима не приличи ни говорити, како о томе свједочи апостол. Са великим благоговенијем и благочинијем људи требају да проводе и данашњи дан, прослављајући и благодарећи Бога за дарове које им је Он са висине послао и припремајући се за сретење Свете Четрдесетнице; међутим, по наговору ђавола, они чине сасвим супротно и непристојно. Подвргавају се они томе због тога што не обраћају пажњу на Слово Божије и на глас Цркве.

ОПРАШТАЊЕ (Сиропусна недеља)

Александар Шмеман 

И, ево, стигли смо до последњих дана пред Пост. Већ за време сиропусне недеље, која претходи „Недељи праштања“, издвојена су два дана — среда и петак—као потпуно „посни“. Божанска литургија се не служи, а цео редослед и тип богослужења има великопосни карактер. На вечерњу у среду, поздрављамо Пост са дивном химном: 

„Посно пролеће је дошло! 

цвет покајања; 

Очистимо се браћо од свих зала вапијући дародавцу Светлости, Слава Ти Човекољупче“! 

Сёде ґдaмъ тогдA и3 плaкасz, прsмw слaдости раS, рукaма

біS лицE, и3 глаг0лаше: млcтиве, поми1луй мS пaдшаго.

Ви1дэвъ ґдaмъ ѓгGла и3 зри1нувша, и3  затвори1вша б9eственнагw

сaда двeрь, воздохнyвъ вельми2, и3 глаг0ла: млc тиве, поми1луй мS

пaдшаго.

Споболи2 раю2  стzжaтелю њбнищaвшему, и3 шyмомъ твои1хъ

ли1ствій ўмоли2 содётелz, да не затвори1тъ тS: млc тиве,

поми1луй мS пaдшаго.

Раю2  вседобродётельный, всесôhй, всебогaтый, ґдaма рaди

насаждeнный, и3 рaди є4vы заключeнный, ўмоли2 бGа њ пaдшемъ:

млcтиве, поми1луй мS пaдшаго.

ADAMOV PLAČ

Adam, otac vaseljene, poznavao je u raju sladost ljubavi Božije. Zbog toga je silno patio i mnogo plakao kada je zbog greha izgnan iz raja, lišivši se ljubavi Božije. Njegovu dušu rastrzala je misao: "Ožalostio sam Boga koga toliko volim". Nije Adam toliko žalio za rajem i njegovom lepotom, koliko zbog gubljenja ljubavi Božije, koja nenasito svakog trenutka dušu vuče Bogu. 

Adamove muke preživljava i svaka duša koja je Boga poznala Duhom Svetim, a zatim izgubila blagodat. Kada ožalosti ljubljenog Gospoda, duša oseća bol i silnu tugu. 

Сёде ґдaмъ прsмw раS, и3 свою2 наготY рыдaz плaкаше: ўвы2 мнЁ, прeлестію лукaвою ўвэщaнну бhвшу и3 њкрaдену и3 слaвы ўдалeну! ўвы2 мнЁ, простот0ю нaгу, нhнэ же недоумённу! но q раю2, ктомY твоеS слaдости не наслаждyсz: ктомY не ўзрю2 гDа и3 бGа моегw2 и3 создaтелz: въ зeмлю бо пойдY, t неsже и3 взsтъ бhхъ. млcтиве щeдрый, вопію2 ти2: поми1луй мS пaдшаго.

†††

tёмже и3 къ немY сп7съ: моемY создaнію не хощY поги1бнути, но хощY семY сп7сти1сz, и3 въ познaніе и4стины пріити2, ћкw грzдyщаго ко мнЁ не и3згонsю в0нъ.

Служба старословенска

Въ недёлю сыропyстную,

и3згнaніе ґдaмово. Бдёніе nбhчное

STARAC SILUAN - Adamov Plac

ARHIMANDRIT SOFRONIJE SAHAROV 

http://www.pouke.org/agape/download/AUDIO/ZVUCNE%20KNJIGE/Ava%20Siluan/3.%20Deo//18m%20Adamov%20plac.mp3

ПОУКА У СРИЈЕДУ СИРНЕ СЕДМИЦЕ

Феодора, игумена Студийской

Браћо и оци! По благодати и човјекољубљу Божијем удостојисмо се ми и у ово љето доживјети до дана који претходе Светој Четрдесетници. Оставимо љеност и нерад и са великом усрдношћу се латимо подвига својега спасења. Довољно смо времена ми провели у љености и угађању плоти; довољно смо дана проживјели бескорисно у плотској безбрижности и јаловости у божанственим врлинама. Обновимо, у крајњем случају сада, храм наше душе и помислимо на то - какву љубав и дуготрпљење има према нама човјекољубљиви Господ. Подсјетимо се безбројних дарова и благих дјела које је Он учинио за нас и које наставља да чини сваког дана. Али ни ум, ни језик човјечији не могу достојно исповиједати Божија блага дјела и дарове.

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК 

Недеља Сиропусна - Изгнање Из Раја

(грч: Κυριακή των Τυροφάγου); У народу позната и као Сирна недеља, Бела недеља, последња припремна седмица пре почетка Васкршњег поста, у току које се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа, тј. "белине", по чему је и добила назив. Дакле у току ове седмице, разрешен је бели мрс. У среду и петак Сирне недеље почињу Велике метаније, а у древној Црквеној пракси у те дане, служена је и Пређеосвећена Литургија.

Сиропусна недеља почиње по Месним покладама и траје до Белих поклада. Те седмице се не пости у среду и петак, него се сво време мрси на белом мрсу. У току читаве недеље се живи мало опуштеније него других седмица, поготово што су ту Покладе. Целе недеље селима круже маскиране поворке. 

Око записа у шумадијским селима, градиле су се велике љуљашке, на којима се омладина љуљала, а присутни народ забављао. Записи иначе представљају важно место за село, и не ретко су се око њих одржавали скупови на којима се расправљало о питањима битним за будућност села.

Стваралачки однос према посту

Иларион (Алфејев)

Многи се данас знају запитати: зашто постимо? У чему је смисао поста - и са духовног становишта, и са становишта телесног уздржања? Чему тај напор када нам је речено да човека не прља оно што у њега улази, већ оно што излази из њега? И, уопште, какава је корист од уздржавања?