СЛОВО СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
ЕПИФАНИЈА, ЕПИСКОПА КИПАРСКОГ,
О ПОГРЕБЕЊУ БОЖАНСКОГ ТЕЛА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА
ХРИСТА
04/05/2013
СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ
СУБОТУ[1]
Узалуд гроб чуваш, стражо:
гробница неће задржати Живот Самобитни.
На свету и велику суботу
празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у
ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот.
Све дане надвисује света и
велика Четрдесетница, али изнад свете Четрдесетнице је света и велика (страсна)
седмица, и изнад саме велике седмице је ова Велика и света субота. Ову седмицу
не зовемо Великом зато што су њени дани или часови изнад (осталих), но зато што
су у тој седмици учињена велика и натприродна чуда и изванредна дела нашег
Спаситеља, а нарочито на данашњи дан. Као што је приликом првог стварања света
Бог најпре саздао све твари и најпосле, шестог дана, створио најдивнију,
човека, а онда, седмог дана, починуо од свих својих дела, осветио тај дан и
назвао га суботом, што значи починак, тако је и приликом стварања умног поретка
најпре дивно завршио све (дело искупљења), затим шестог дана (у петак) поново
створио смртног човека и обновио га живоносним крстом и смрћу, а онда, на
данашњи, опет седми дан, Господ је отпочинуо савршеним починком од дела тако
што је починуо животу прирођеним и спаситељским сном.
03/05/2013
Икона и слике страдања
Ирина Радосављевић
На икони се приказују и сцене страдања Господа Исуса Христа и хришћанских мученика, и те представе, начином на који су насликане, показују да је њихов простор такође простор Божијег царства, преображен и обожен.
Православна икона није само илустрација неког догађаја или неке личности. Она је место сусрета и заједнице са светитељем Божијим као оним који је у јединству са Богом, те целивајући икону целивамо њега, а кроз њега Бога са којим је сједињен. Поред тога, икона је и богословље исказано особеним ликовним језиком.
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско приморски Амфилохије
Васкршња порука
2013. љета Господњег
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Сва догађања, браћо и сестре, од настанка свијета и вијека, врхуне и добијају свој вјечни смисао и пуноћу у овом догађају над догађајима, празнику над празницима - у Васкрсењу Христа Бога нашега. Својим васкрсењем Он заиста показује и посвједочује да је стварно - Први и Посљедњи, Почетак и Крај - Пуноћа и Свршетак свега постојећег.
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ОМИЛИЈЕ
БЕСЕДА НА ВЕЛИКИ ПЕТАК
Један од војника прободе му ребра копљем,
и одмах изиђе крв и вода (Јов. 19)
Ево дана који је сав ноћ.
Одсуство сунца на небу и одсуство разума и срца на земљи направило је од овога дана најцрњу и најстрашнију ноћ на точку времена.
Својом језивом тамом и страхотом он и данас страши људе. И дан данас после 19 столећа он уноси узбуђење и трепет у милионе људских душа. Сам собом овај дан довољна је сведоџба, да Онај коме је он посвећен није обичан човек него Бог. Јер тако стравичан дан не приличи човеку него Богу.
02/05/2013
ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ КИРИЛ:
СТРАСТ ПРЕМА СТИЦАЊУ ЛИШАВА ЉУДЕ РАЗУМА
„У извесном смислу, човеков однос према новцу у многоме одређује његов начин живота, - истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у беседи по завршетку Литургије 1. маја у Храму Христа Спаситеља. – Однос према новцу није нешто што је морално и духовно неутрално – овај однос као да баца светлост на саму човекову суштину.“
ПОСЛЕДЊА МОЛИТВА ПОСЛЕДЊЕ ЛИТУРГИЈЕ
Неће бити говора о оној Литургији која ће бити служена у последњим моментима историје света, нити о оној која ће бити служена на врху Атонске горе у последња времена, већ о оној која се служи у већини православних храмова у току Страсне седмице. Још на једну годину ћемо се опростити од Литургије Пређеосвећених Дарова која ће се, као и свака друга, завршити заамвоном молитвом.
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2013. године
И Р И Н Е Ј
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачкИ и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве, свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
Христос васкрсе–Ваистину васкрсе!
…Нећеш оставити душу моју у аду,
нити ћеш дати да Свети твој види труљење
(Пс 15,10)
Из православне ризнице тумачења Светог Писма
Цвети – почетак страдања Господњег (Мк. 11, 1–11)
др Предраг Драгутиновић
Христов улазак у Јерусалим у сва четири Еванђеља представља увод у опис његовог страдања (Мк. 1, 1–11; Мт. 21, 1–11; Лк. 19, 29–36; Јн. 12, 12–18). То је догађај који Исуса Христа неповратно одводи на крст. Описи Христовог уласка у Јерусалим се незнатно разликују у четири Еванђеља. У прилогу који следи пратићемо текст Еванђеља по Марку (11, 1–11).
Поступност продирања владавине смрти у Старом Завету и поступност Христове победе над смрћу у Новом Завету
Различита васкрсења у Новом Завету
Бојан Бошковић
Чудо којим је Христос највише задивио Јудејце, по сведочењу Јеванђеља по Јовану је васкрсење Лазара. Ипак, то није било једино чудо васкрсења мртвих које се помиње у Јеванђељима.
Синоптичка Јеванђеља приповедају о томе како је Христос оживео кћер Јаира, старешине синагоге. Ово васкрсење хронолошки претходи васкрсењу Лазара.
01/05/2013
Синаксар на Свету и Велику среду
Стихови:
Жена помаза Христово тело миром,
и тако претече Никодимову смирну и алоју.
На свету и велику среду свети оци су заповедиди да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања.
Када је Господ дошао у Јерусалим и налазио се у кући Симона губавога, приступила му је жена (блудница) и излила на Његову главу скупоцено миро.
Subscribe to:
Posts (Atom)