Свето Јеванђеље тумачи: Свештеник Александар Јовановић
22/02/2014
Месопусна недеља
(грч: Κυριακή των Απόκρεω); Претпоследња припремна седмица пред Васкршњи пост, у току које је дозвољена употреба меса. Завршава се Месним покладама. Иза ове седмице долази Сиропусна недеља, у којој употреба меса није дозвољена, иако прави пост још није почео.
У Месопусној недељи, Црква се сећа Страшног Суда и тога дана се у храмовима чита Христово казивање о Последњем Суду (Мт 25,31-46). Спасење Хришћана зависиће од њихових дела, поред молитвеног и испосничког живота. Ова недеља се са поменутом успоменом славила још у VI веку, о чему нам сведочи кондак који је написао Св. Роман Мелод. Канон Месопусне недеље написао је Св. Теодор Студит, у VIII веку.
Ова седмица се назива и Задушна недеља, јер су у суботу те седмице увек фебруарске задушнице. На Косову је још зову и Осовита недеља. У тимочким селима се назива Уршна недеља, код Црногораца се назива Дебела недеља и Редовна недеља. У централној Србији се назива Шарена недеља.
У ову недељу се не праве свадбе, веридбе, кумства, побратимства, не узимају се позајмице, нити се даје на зајам, не гради се кућа, нити нешто око куће. У срему се у ту недељу кољу свиње и приређују гозбе, јер је то време пред Месне покладе
Еванђеље по Матеју 25,31-46
НЕДЕЉА МЕСОПУСНА
СВ.ТЕОФАН ЗАТВОРНИК
Страшни суд! Судија иде на облацима, окружен безбројним мноштвом небеских бесплотних сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер, свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима. Деоба на десне и леве ће да се изврши сама по себи. Најзад се све поделило. Настало је дубоко ћутање. Још један трен, и чуће се коначна одлука Судије - за једне: "Приђите!", а за друге: "Одлазите!" Помилуј нас, Господе, помилуј нас! Нека буде милост Твоја на нама! Но, тада ће већ бити касно да се тако узвикује. Сада је нужно да се потрудимо да сперемо са нашег бића оне неповољне ознаке које су на њему написане услед греха. А тада ни реке суза, које бисмо били готови да пустимо ради умивања, неће ничему послужити. Стога заплачимо сада барем потоцима, ако не рекама суза. А ако не ни потоцима, оно барем кишним капима. А ако чак ни то немамо, скрушимо се срцем и, исповедивши своје грехе Господу, измолимо опроштај, дајући завет да га више нећемо жалостити нарушавањем Његових заповести. Затим поревнујмо да верно испунимо завет.
СУБОТА (ЗАДУШНИЦЕ)
СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК Света Црква данас нашу пажњу преноси од садашњег живота ка оцима и братији који су отишли одавде, са жељом да нас, указујући нам на њихово стање које ни сами нећемо моћи да заобиђемо, расположи на достојно провођење Сирне седмице и затим, Великог поста, који за њом долази. Послушајмо, ради тога, нашу мајку Цркву и, сећајући се отаца и братије наше, запнимо да се и сами припремимо за прелазак на онај свет. Присетимо се својих грехова и оплачимо их, доневши за убудуће чврсту намеру да се сачувамо од сваке нечистоте. Јер, у Царство Божије неће ући ништа нечисто, и нико од нечистих се на Суду неће оправдати. После смрти више не очекуј очишћење. Пожуримо, јер ко себи може да предскаже дуговечност? Овај живот се начас може пресећи. А затим, како се јавити на ономе свету нечист? Каквим ћемо очима да погледамо на оце и братију који имају да нас сретну? Шта ћемо да одговоримо на њихова питања: "Зашто ово код тебе није добро? А шта је то, а оно?" Какав срам и стид ће нас тада обузети?! Пожуримо, зато, да исправимо све неисправно, не бисмо ли се јавили на оном свету барем колико толико сношљиви и прихватљиви.
Беседа у Недељу Страшнога Суда 1978.
преподобни Јустин Ћелијскои
Еванђеље по Матеју 25,31-46
Господ је, браћо, дошао у овај свет, не само да нам покаже Бога у Себи, и да нам каже шта је Бог, него је Он дошао да нам и каже шта је човек. Ко смо ми? Јесмо ли ми снови, јесмо ли ми привиђења? Шта је човек? Данашње Свето Еванђеље казује нам ту тајну. Данас Црква празнује дан Другог доласка Господа Христа, дан Страшног Суда. Еванђеље које сте данас чули казује нам да је човек божанство и величанство. Човек је неисказано велико биће, неисказано важно биће, толико важно да је Бог дошао у свет и постао човек. Бог постао човек, и показао куда иде човек. Ради чега је човек? Ради Вечног Живота. Човек је створен за Вечни Живот – то је основна тајна нашега живота, то нам Господ казује Својим Еванђељем и Својим животом у свету.
Човек је биће које подлеже суду
Протојереј Андреј Ткачов
Позив му је већ уручен, само датум није написан: долазак на суд може се десити било ког дана у години и сваког часа. Адвоката неће бити. Јавних тужилаца такође. Истина, биће ту чувари који ће с бестрасним изразом лица стајати иза његових леђа. И биће Судија, праведан и неподмитљив. И наравно, биће тужени, којем ће све бити јасно и без сувишних речи.
Сваки од нас, - говорио је Диренмат – може бити смештен у затвор без изрицања кривице и свако ће у дубини душе знати због чега. Страшно је човеку да слуша, али тешко може да каже нешто против тога.
16/02/2014
Прича о блудном сину
Протојереј Александар Шмеман
Ево још једне Христове приче која је записана у Јеванђељу по Луки:
„Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада мени. И он им подели имање. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мојега имају хлеба и сувише а ја умирем од глади! Уставши отићи ћу ову својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим – прими ме као једнога од најамника твојих. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. А отац рече слугама својим: изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите тело угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. А син његов старији беше у пољу, и долазећи, кад се приближи кући, чу певање и играње. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој, закла теле угојено што га је здрава дочекао. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никада ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. А кад дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати се, јер овај брат твој мртав беше и оживе; изгубљен беше, и нађе се“ (Лк. 15, 11-32).
Бесједа на Јеванђеље о блудном сину
На празник светих Симеона и Ане, у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру Острогу, Литургију је служио намјесник ове свете обитељи протосинђел Павле уз саслужење протојереја Рада Радовића из Колашина и ђакона Николе Баловића.
Након причешћа вјерног народа отац Павле се обратио бесједом.
О блудном сину и покајању
Епископ захумско-херцеговачки Григорије
O блудном сину
Прича о блудном сину, о којој ћемо говорити, прича је која се налази у светом Јеванђељу, у светој књизи живота о, како јој и само име каже, благој вијести, или благовијести о нашем спасењу. То је ријеч за коју Свети Оци кажу да нас уводи у Царство Божије и ријеч коју говори управо Цар славе благовијестећи њоме спасење. А у Литургији Св. Јована Златоустога, коју често служимо и њоме живимо, у једној врло значајној молитви говори нам овај надахнути светитељ, а Црква примивши то Духом Светим кроз вијекове непоновљиво понавља: „Ти си одредио покајање за спасење“. Ту исту ријеч коју говоримо у светој литургији, у светом Јеванђељу смо много пута читали и слушали, а нарочито је она везана за причу о блудном сину.
15/02/2014
Прича о блудном сину (Лк. 15, 11–32)
Прича о блудном сину једна је од најпознатијих прича из Светог Писма Новог Завета. Она нам је сачувана само у Еванђељу по Луки и припада једном ширем текстуалном контексту чија је тема покајање, односно радост због сваког покајаног грешника. Прича истовремено акцентује дуготрпељивост и безграничну милост Божију према сваком покајаном грешнику. Међутим, као и већина библијских текстова, и прича о блудном сину је конципирана тако да отвара више могућности за њено читање и разумевање. Пре него што сагледамо могућност читања приче о блудном сину и у једном дубљем, преносном смислу, размотримо укратко њен непосредни литерарни контекст.МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ
СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК
НЕДЕЉА О БЛУДНОМ СИНУ (34.)
О чему нам све не говори Недеља о блудном сину? Говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе, и о богатом наслеђу који човек има без обзира на своју непокорност, о непромишљеном траћењу тог богатства на свакакве непотребности, и о крајњем осиромашењу као последици тога траћења. Она говори и о томе како човек, освестивши се и дошавши к себи, промисливши и решивши да се врати многомилостивоме Оцу, са љубављу бива примљен и враћен у своје првобитно стање. И ко неће овде за себе наћи благу и корисну поуку? Ако се налазиш у Очевом дому, не жури напоље на слободу. Јер, видиш како се завршио такав покушај?! Ако си, пак, отишао и проћердао иметак, онда се брзо заустави. Ако си све утраћио и упао у крајњу беду, брзо се реши и - врати се. Јер, тамо те очекује свака снисходљивост, ранија љубав и обиље. И овај последњи корак се показује као најнужнији. О томе није потребно опширно говорити. Освести се, реши да се вратиш, устани и пожури ка Оцу. Његово наручје те чека отворено, готово да те прими.
Прича о блудном сину
Ево још једне Христове приче која је записана у Јеванђељу по Луки:
„Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада мени. И он им подели имање. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мојега имају хлеба и сувише а ја умирем од глади! Уставши отићи ћу ову својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим – прими ме као једнога од најамника твојих. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. А отац рече слугама својим: изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите тело угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. А син његов старији беше у пољу, и долазећи, кад се приближи кући, чу певање и играње. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој, закла теле угојено што га је здрава дочекао. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никада ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. А кад дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати се, јер овај брат твој мртав беше и оживе; изгубљен беше, и нађе се“ (Лк. 15, 11-32).
ПОУКА У НЕДЈЕЉУ БЛУДНОГ СИНА
Св. ТЕОДОР Студит
Браћо и оци! Многи ове дане називају празничним и веселим, да би више јели и пили, а не знају да они нису установљени ради преједања и пијанства, него ради припремања за наступајућу Свету Четрдесетницу. Војницима, када се спремају за бој, издаје се наређење да се на одговарајући начин наоружају, да, када дође вријеме наступања, не би било задржавања или потешкоћа. Тако су и ови дани установљени - не ради пировања, него ради припремања душе за подвиг Великог Поста.
Беседа преподобног оца Јустина Ћелијског у Недељу блудног сина 1978.
Еванђеље по Луки 15,11-32
Ето, показа нам Господ данас, ко смо и шта смо, куда идемо. У Светом Еванђељу, прича о Блудном сину казује тајну свакоме од нас.
Данас, ми се налазимо пред Великим Постом, у ствари Велики Пост почео је прошле недеље. Постоје два поста: духовни пост и телесни пост. Духовни пост је почео пре телесног поста, јер је душа важнија од тела, јер душа је та која решава питање нашег живота, начин нашег живота, све оно што треба да чинимо и (што) не треба да чинимо. Пости се пред Васкрс. Зашто се пости пред Васкрс? Зато да се покаже да ми у овом свету живимо као мртваци, као овај блудни син што је мртав био, како вели Отац, мртав био и оживео. Како то? Шта се десило с њим?
09/02/2014
Јеванђеље о правом и неправом богомољцу
Свети Владика Николај жички и охридски
„Рече Господ причу ову: Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. 11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. 12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. 13. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме! 14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.“
Недеља о Митару и Фарисеју
Тумачење Светог Јеванђеља по Луки, зач. 89 (Недеља о Митару и Фарисеју)
Протонамесник Славиша Илић 
Свештеник Зоран Трајковић
08/02/2014
Aрхимандрит Стефан: Јеванђељске поуке о митару и фарисеју
2014.
Недеља о митару и фарисеју
CITANJA:
2Kor. 4:6-15
Lk. 18:10-14
DODATNA CITANJA:
Luke 24:13-35
2 Kori. 4:6-15
Недеља о митару и фарисеју
Свети Теофан Затворник
„Два човjека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше, и не хтjеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грjешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.„ (Лк. 18, 10-14)
ПОУКА У НЕДЈЕЉУ МИТАРА И ФАРИСЕЈА
Св. ТЕОДОР Студит
Браћо и оци! Преблаги Бог, Који усхтједе и приведе нас из небитија у битије, поставио нас је у овоме свијету, као у школу, да научимо да испуњавамо Његове заповијести. Господ наш Исус Христос, када је послао у свијет свете Своје ученике и Апостоле на проповијед Јеванђеља Царства Својега, заповиједио им је: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио (Мт. 28:19,20). А какве нам је заповијести Он завјештао?
Беседа преподобног оца Јустина Ћелијског у Недељу митара и фарисеја 1965.
Недеља митара и фарисеја. Данас почиње Ускршњи пост; пост душе, пре него што уђемо у пост тела. Пост ускршњи значи: пост је сила која васкрсава душу из мртвих и тело из мртвих. Каква моћ, каква сила! Грех сатерује душу у смрт, а пост, та света еванђелска врлина га васкрсава из смрти. Постоји свегрех, постоји свеврлина: свегрех – то је гордост, свеврлина – то је пост.
То нам каже данашње Свето Еванђеље – чудесна Благовест: Два човека уђоше у храм да се моле Богу. Један фарисеј (а други цариник). Фарисеј стаде и мољаше се Богу у себи говорећи: “Боже! хвалим те што нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубници, или као овај цариник. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам”. А цариник стајаше (издалека), и бијући прси своје мољаше се Богу: “Боже! милостив буди мени грешном”. Кажем вам – завршава Спаситељ Своје данашње Еванђеље – кажем вам, овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се понижује подићи ће се (Лк. 18, 10-14).
04/02/2014
Јеванђеље о покајаном Закхеју
Лука 19, 1-10; Зач. 94 -
У вријеме оно, дође Исус у Јерихон. 2. И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат. 3. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста. 4. И он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође. 5. А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. 6. И сиђе брзо; и прими га радујући се. 7. И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека. 8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. 9. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. 10. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОКАЈАНОМ ЗАКХЕЈУ
Архимандрит Рафаил Карелин – из књиге ПУТ ХРИШЋАНИНА
(Лк. 19, 1-10)
Господ Исус Христос је ушао у Јерихон. У Светом Писму Јерусалим често означава духовни свет, Царство Небеско, а Јерихон – наш земаљски живот у жалостима и гресима, јер је Јерихон по Светом Писму уклет и одбачен град. У Јерихону је живео неки цариник по имену Закхеј (…) Цариници, или скупљачи пореза, који су откупљивали право на вршење ове дужности на неко време, пили су крв народа као пауци. Њих су људи мрзели, презирали и истовремено су их се плашили. И овде се под цариником подразумева грешан човек, човек који се одао својим страстима (нарочито среброљубљу), суров човек, који не зна шта је љубав према ближњима. Ко је тај човек?
Јеванђеље о покајаном Закхеју
Кад запрљамо руке неком прљавстином, хитамо да их оперемо и оцистимо. Исто бива са било којим другим телесним органом. Када постане прљав, зелимо сто пре да га оперемо и оцистимо како прљавстина не би узроковала болест. Ако занемаримо прљавстину, тада тело само ствара свој обрамбени систем и бори се против оболења.
Медјутим, овакво стање мозе да потраје само одредјено време, овисно о каквој се прљавстини ради. Тело на крају губи битку и бива надвладано болесцу која напада из прљавстине.
Јеванђеље о покајаном Закхеју
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Лука 19, 1-10. Зач. 94.
Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.
Јеванђеље о покајаном Закхеју
ПРОПОВЕД
јеромонаха Рафаила (Бољевића)
на 32 недељу по Духовима 02.02.2014
јеромонаха Рафаила (Бољевића)
на 32 недељу по Духовима 02.02.2014
Владика Андреј: У Цркви има мjеста за све
Служећи свету Литургију са свештенством и верним народом у храму Светог Александра Невског, Владика ремезијански Андреј је рекао да нас еванђелиста Лука у причи о покајању цариника Захеја поучава да у Цркви могу бити сви они који се припремају за примање незаслужене љубави Божије, променом мисли, преобраћењем и следовањем Христу.
Епископ Липљански Јован: Сусрет Господа и цариника - почетак Царства Небеског
Преосвећени Епископ липљански Г. Јован у беседи на св. Литургији у цркви Св. Тројице у Земуну рекао је да у тренутку када Христос дође у дом грешног цариника Закхеја, док сви негодоваху, "ту почиње Нови Завет, нова Црква свих народа, ту почиње Царство Небеско, јер Господ прима једног од нас грешника. Закхеј беше блажен и спасен иако су га називали грешником и велика је плата његова на Небу јер је принео најлепши цвет људски, а то је покајање".
Subscribe to:
Posts (Atom)