Велики и Часни Пост - Велика Четрдесетица

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа 1. на Цвети[1]

1965. године у манастиру Ћелије

Никада ниједан град на овоме земаљском свету није срео таквог Победника каквог је данас срео и дочекао град Јерусалим. Победник смрти! Ето јединственог Победника у свима световима, у свима људским световима. Шта су победници на ратним бојиштима, шта су разни Темерлани, Џингискани, Хитлери, Наполеони? Све прах и пепео, све беспомоћни комарац, све беспомоћна стеница. Хвале их као великане, а иза њих велики злочини, безброј лешева.

Данас ми славимо - кога? Онога Кога смрт једино није могла победити, славимо Јединог Победитеља смрти, Господа Исуса Христа, истинског Победника и Јединог Победника! Сви остали - поразник до поразника, пораз до пораза, човек до човека, смрт до смрти, гроб до гроба, гробље до гробља. Шта ви се хвалите човеком, ви се хвалите његовим прегнућима, ви се хвалите његовим творевинама, ви се хвалите његовим културама и цивилизацијама, ви се хвалите његовим градовима? Шта је све то? Смрт... Смрт све то уништи. Све је то једна воденица смрти.[2] Сав земаљски свет без Господа Христа, немилосрдна воденица смрти, која меље, меље свако људско биће, меље саму земљу, меље небеса, меље сунца и све уништава. То је сав овај свет без Господа Христа.

А Он, чудесни и тајанствени Победник те смрти. Јерусалим данас тако дочекује Њега - зашто? Зашто му Јерусалим приређује такав дочек? Он, Коме су Небеса престо а земља подножје ногама Његовим, Он, ето, улази јашући на магарету, улази у Свети Град Јерусалим[3]. Народ Га сусреће, простире хаљине своје по путу, засипа Га цвећем, гранчицама од финика, од смокава[4]. Шта се то десило? Гле, колико јуче фарисеји и садукеји праве планове како да погубе Исуса. Смета им Исус, смета им Његова доброта, смета им Његова Божанска сила. Треба уклонити Исуса из овога света, не треба нам. А гле, данас народ тај никога не слуша, него кличе:"Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев."[5] Шта се десило?

Десило се, браћо, огромно и невиђено чудо. Народ је присуствовао чуду какво овај свет видео није. Господ је васкрсао Лазара из гроба, позвао га из гроба и устао мртвац, а већ (био) почео да се распада, да смрди[6]. Чули сте у данашњем Светом Еванђељу, народ који беше са Њим и присуствоваше том чуду када позва Лазара из гроб, и васкрсе га из мртвих, тај народ срете Га сада у Јерусалиму засипајући Га цвећем.[7]

Десило се то на један обичан начин. Лазар се разболео. Сестре његове, Марта и Марија, шаљу вест Господу Христу, Који је далеко од Јерусалема, од Витаније, да је болестан онај који му је мио[8]. Каква похвала! Лазар је био изузетно мио Господу Христу. Љубљаше Господ Лазара и сестре његове Марту и Марију[9]. То је био дом у који је он тако често навраћао, дом у коме је сејао небеско семе свога Еванђеља. Јављају Му: Лазар је болестан. Спаситељ прима вест, али не жури. Остаје два дана у месту са пријатељима својим[10]. ...[11] Лазар, наш пријатељ, заспа. А ученици веле: "Господе и Учитељу, ако је заспао, устаће". А тада Господ рече: "Лазар пријатељ наш, умре". Заиста умре, али ће га разбудити Господ и учитељ. Него, вели Спаситељ, хајдемо к њему[12].

И кад су дошли близу Витаније, где је живео Лазар са својим сестрама, Господ застаде. Чуло се да огромна маса света иде за Њим, као што је то увек било. Никада Спаситељ није ишао сам, него за Њим људи са свих страна. Марта, ојађена сестра, потрчала је Спаситељу, пала пред ноге Његове, и завапила: "Господе, да си ти био овде, брат мој не би умро". А Он благо рече: "Брат ће твој устати". Знам, рече Марта, да ће устати о васкрсењу мртвих. Али Господе, то је тако далеко.Спаситељ рече: "Који верује у мене, ако и умре живеће". И ниједан који живи у овоме свету и верује у мене неће умрети, ти никада неће умрети, вавек. Верујеш ли ово ? "Да, Господе! - рече Марта - верујем".Тада Марта позва своју сестру Марију, рече даје Исус дошао и зове је. Марија брзо устаде и пожури за њом, и сви сродници и пријатељи који су били у кући. И кад она дође Господу, паде пред ноге Његове, и рече: "Господе, да си ти био овде брат мој не би умро". И заплака Господ, пише у Светом Еванђељу,ударише сузе Исусу[13].

Гле, смрт је тако страшна, смрт је тако ужасна неман, таква страхота за род људски, за човека, да и Богочовек Христос плаче над бедним човеком, који је роб смрти. Спаситељ упита: "А где сте га сахранили?" Одведоше га до гроба, а Марта похита и рече: "Господе, већ смрди, четири је дана од како смо Га сахранили". Онда јој Он благо рече: "Не рекох ли ти, ако верујеш, видећеш славу Божју?" Тада упери очи к Небу. Господ се помоли Оцу Свом Небеском и рече громким гласом:"Лазаре! изађи напоље!" И устаде мртвац повијен платном, повезан као што су то били обичаји код Јевреја, и као што је и данас обичај, и Господ нареди да га разреше од свих тих покрова. И многи повероваше у Господа видевши ово чудо.[14] Народ који је био и гледао то.

Због тог чуда, браћо, ето Јерусалим се и данас весели и срета Победитеља смрти, Господа Христа. Никад се није видело да мртвац који се распада и смрди, васкрсне. Спаситељ је васкрсао дотле кћер Јаирову. Кад је умрла, Он је ухватио за руку и рекао: ,Девојко, устани!" И устаде девојка[15]. Он је васкрсао сина Наинске удовице, кога су носили да сахране. "Момче, теби говорим, устани!"[16] И устаде момче. Али да васкрсне неког човека који се распада, који већ почиње да смрди, ето, то је невиђено чудо на овој земљи Божијој. Шта нам то чудо казује? Казује нам да је смрт за Господа Христа сан. Сан из кога буди мртво тело, као што мајка буди своје чедо из колевке у којој спава. Смрт је сан. Ето, то је данашња Блага вест, Блага вест великог празника Цвети.

Али, браћо моја, није Господ васкрсао Лазара само зато што је он био његов лични пријатељ. Он га је васкрсао да би све нас уверио да ће нас тако васкрснути из наших гробова. То је и смисао и циљ данашњег чуда и празника. То нам казује данашња дивна песма "Опште васкрсење"[17]. Спаситељ је кроз Лазара, кроз васкрсење његово из мртвих, желео све нас да увери у опште васкрсење, да ћемо сви на дан Страшнога Суда бити позвани да изађемо из својих гробова, да ћемо изаћи и стати пред Лице Његово. Тако је Господ, браћо, смрт, ту највећу муку рода људског, ту најстрашнију страхоту рода људског, претворио у сан, победио смрт и отворио пут роду људском у васкрсење, у победу над смрћу.

Јер, Господ је дошао у овај свет да нас људе научи, да нам објави Еванђеље Своје: да је човек бесмртно биће, да је човек створен за Вечни Живот, да човек није створен да се распада у гробу и сав нестане. Не! Човек је створен да телом и душом живи вечно у Царству Небеском. То је смисао и циљ човековог постојања. Човек је бескрајно важно биће пред Богом. И ти, и ја, и сваки људски створ, створени смо за Живот Вечни, за живот бесмртни у Царству Небеском. Зато је Господ дошао у овај свет да победи смрт, да телу нашем осигура бесмртни живот у Небескоме Царству.

О томе сведочи данашње Еванђеље о Лазару: ,Ја сам Васкрсење и Живот."[18] Хришћанин у овоме свету, шта је? Човек који још овде почиње да живи вечним животом. Ја сам Васкрсење и Живот, који верује у мене никад неће умрети. Верујеш ли ти у то? Сваком хришћанину поставља се то питање: "Верујеш ли у то?" Господ објављује: Ја сам Васкрсење и Живот. Који верује у мене, неће умрети никада. И који живи сада на земљи, а верује у мене, има Живот Вечни. Верујеш ли у то?"

Ако верујеш, ти си прави хришћанин; без тога, знај, ниси хришћанин. Ти си прави хришћанин тиме што верујеш у бесмртни и Вечни Живот свој, сваког људског бића које је око тебе, у Вечни Живот свакога човека. То је, браћо моја, Христова вера, то је Хришћанство, тиме се Христова вера одликује од свих вера овога света. Тиме се Христова наука одликује од свих наука, од свих философија, од свих култура и цивилизација, од свих техника. То што Господ даје човеку бесмртност и Живот Вечни, и васкрсење из мртвих, и победу над смрћу , ето то је оно што Хришћанство чини Хришћанством, то је оно што Господа Христа чини науком[19] за свако људско биће. Без Њега овај свет је смрдљива гробница смрти, огромна смрдљива гробница у којој се распада у смрад свако људско тело. А Он, Благи, Свемилостиви Победитељ смрти, Васкрситељ свих мртвих, ето - то је Истинити Бог наш, то је Он, Господ Христос!

Ти си хришћанин, ето каква блага имаш, каква небеска блага непролазна и вечна! Шта ће учинити смрт хришћанину? Колико смрти има у овоме свету и ниједна му не може наудити, јер је у њему и крај њега и поред њега и око њега једини Победитељ смрти - Господ Христос! Пакле, где ти је победа? Смрти, где је твоје сила?[20] Ђаволе, где су твоје страхоте? Све то Васкрсење Господа Христа уништи, разруши, разори! Нема смрти за хришћанина! Смрт - смрт је сан за сваког правог хришћанина! Шта! Непријатељи наши, непријатељи Христови плаше нас смрћу, гоњењем, мукама! О, ко сте ви?! О, шта сте ви? Смрт, ко је и шта је за нас? То су играчке за нас, то су сенке за нас. Не плашимо се смрти, јер је Господ Победитељ смрти са нама. А ви, ко сте ви? О, мољци смрти, о ви смртни мољци који гоните Господа Христа данас, јуче, сутра до Страшнога Суда! А шта ви нудите роду људскоме изван Христа, какве победе нудите (насупрот) Господу Христу, какве? О, беда до беде, јад до јада, гној до гноја, гроб до гроба. Ето, ко сте ви непријатељи.

Ми хришћани, силни смо, непобедиви вером нашом у Господа Христа! Вера и јесте та наша моћ којом ми побеђујемо све смрти овога света, све ђаволе свих паклова, све непријатеље нашега спасења[21]. Не бојимо се ми људи, не! Не бојимо се ми ни ђавола који туткају све смрти на нас, јер је са нама чудесни Господ Христос, Једини Победитељ смрти.

И данас, ето, ми на данашњи велики Празник славимо шта, славимо - кога? Њега, Победитеља смрти! Славимо тај велики дар, ту велику силу што нам је дао, славимо највећу Благовест рода људског. Благовест да је смрт постала сан, откако је Господ Христос победио смрт васкрснувши Себе из мртвих, а пре тога васкрснувши Лазара. Цвети - ето сваке године ми празнујемо на данашњи велики Свети Празник Њега, Јединог Победитеља смрти, а тиме празнујемо и своју бесмртност и вечност, браћо, празнујемо ту велику радост да је смрт постала сан.

Зато у данашњем Апостолу, Свети Апостол Павле пише хришћанима: "Радујте се, и опет велим радујте се свагда у Господу"[22]. Свети Апостоле, нас гоне, нас муче, нас убијају, на нас туткају безбројне смрти... И опет велим: радујте се! Јер ви, ви хришћани знате и осећате да је за вас смрт постала сан. Шта она може вама учинити? - Ништа, ни у једном од људских светова.

Зато ми хришћани са великом радошћу празнујемо данашњи велики Празник - Цвети. Са цвећем празнујемо Победника смрти, цвећем врлина својих. У дивним данашњим песмама непрекидно брује савети и поуке. Вели се: Ми данас срећемо Господа Христа цвећем наше вере, цвећем наше молитве, заспимо Га цвећем нашег милосрђа, наше смирености, наше кротости, нашег еванђељског живота.

Тако ми хришћани празнујемо велики Свети Празник, празнујемо победу над смрћу, празнујемо нашу вечну радост. Та вечна радост нека буде у душама свих нас, браћо моја и сестре, свих православних хришћана. И нека пређе на све људе свих светова, да се сви радују највећој победи учињеној за човека и у име човека, победи однесеној Јединим Победитељем смрти, Господом Христом. Ту веру чувајмо, ту радост гајимо у својој души, јер са тим човек је вечно биће и бесмртно биће, јачи од свих смрти, јачи од свих ђавола.

Благо човеку, благо хришћанину који ту веру гаји у свом срцу, њоме живи у овоме свету, да са њом изађе из овога света и уђе у онај свет, да и он живи са васкрслим и дивним пријатељем Христовим Лазаром, и његовим светим сестрама Мартом и Маријом.

Нека се и они помоле за нас и за свако људско биће на земљи, да се у сваком људском срцу зацари вера у Јединог Победитеља смрти, Господа Христа, да бисмо и ми кроз сав живот на земљи и кроз сав живот на Небу клицали Господу Победитељу смрти: "Благословен који иде у име Господње, Цар Израиљев[23], Господ Христос." То, то, то, нека буде наш путовођ кроз овај свет! И идући за Победитељем смрти Господом Христом, победићемо сваку смрт коју људи натуткају на нас, победићемо свакога ђавола који кидише на нас, и ући у Царство Небеско да тамо вечно славимо Чудесног и Незаменљивог Господа Исуса, Коме нека је част и слава сада и увек кроз све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

1. Еванђеље по Јовану 12,1-18
2. Тако се зове једно дело о. Јустина (Битољ 1932). - Прим. уредн.
3. Јн. 12,14-15; Д. Ап. 7,49
4. Јн. 12,13
5. Јн. 12,13
6. Јн. 11,43-44
7. Јн. 12,17-18
8. Јн. 11,3
9. Јн. 11,5
10. Јн. 11,6
11. Пар речи нечујне на магнетофону. - Прим. препис
12. Јн. 11,10-15
13. Јн. 11,28-36
14. Јн. 11,39-45
15. Лк. 8,54-55
16. Лк. 7,14-15
17. Тропар празника Цвети. - Прим, уредн.
18. Јн. 11,25
19. Можда: новином, или: новом науком. - Прим. уредн.
20. 1 Кор. 15,55
21. 1 Јн. 5,4
22. Фил. 4,4
23. Јн. 12,13

Беседа 2 на Цвети[1]

1966. године у манастиру Ћелије

Шта је хришћанин? Човек који је још овде, на земљи, прешао је из смрти у живот. То је хришћанин! Шта је још хришћанин? Човек који верује да је Господ Христос васкрсење и живот, његов живот, његово васкрсење, свачији живот, свачије васкрсење.[2] Човек који Христом васкрсава из сваке смрти! Човек који Христом живи у овоме смртноме свету. Тако је човек хришћанин, уствари, изнад овога света. Он је изнад смрти, изнад пакла. Тиме се хришћанин одликује од нехришћана. Данашња велика и славна Блага Вест, Блага Вест о васкрсењу праведнога Лазара, доказ је тога.

Цвети - Празник цвећа усред поста. Због чега? Откуд толики поклици у Јерусалиму данас? Откуда та клицања? Устало је све, и старо и младо, да слави чувеног Учитеља из Назарета, Исуса. Деца вичу, деца прослављају Господа, а Он скроман јаше на магарету.[3] Шта се то збило? Збило се невидљиво[4] чудо. Мртвац, који је већ почео да смрди, васкрсао из гроба. На једну реч чудесног Учитеља из Назарета: "Лазаре, изиђи напоље!" - и изиђе мртвац.[5] Шта се то збива на земљи и шта је земља доживела? Такво громовско чудо, невиђено у свету, ето десило се на једну реч. "Зато Га и срете народ, вели се у данашњем Светом Еванђељу, зато што Он учини ово чудо",[6]на њихове очи учини ово чудо, и многи Га вероваше због тога.

То је ново, једино ново што је Господ донео свету. То је оно што нико људима донео није, нити може донети. Нико од мудраца, нико од пророка, нико од философа, од царева, од краљева, од војсковођа. Нико! То што је Господ дао човеку, шта даје роду људскоме, јесте оно што Хришћанство носи кроз овај свет, и чиме Хришћанство побеђује све. Све своје гонитеље, све своје непријатеље. Јер Хришћанство решава, и за мене, и за тебе, и за сваког човека решава питање смрти и живота. Ради чега ти умиреш, ради чега ја умирем? Шта је смрт? Шта је живот? Ако си човек, ти не можеш живети у овоме свету док ти се не одговори на то главно питање. Ниси теле да стално будеш за јаслима. Човек си и питаш: Ради чега је смрт око мене? Шта она знаш? Куда она води? На то питање нико људима одговорио није осим Господа Христа, јер нико није имао силе, силе да смрт победи, да отвори пут људскоме бићу из овога у онај свет, да осигура бесмртни Живот Вечни. Ту силу, ту моћ, показао је, и имао је, и има само Господ Христос, Победитељ смрти. Сва вера наша на томе се заснива.

Чули сте како Он одговара Марији и Марти, када вели да ће њихов брат устати: "Господе, он је у гробу, он већ смрди".[7] "Устаће твој брат"![8] "Знам - вели Марта, устаће о васкрсењу мртвих".[9] Спаситељ прекида њену мисао и говори: ,Ја сам васкрсење и живот. Који верује у мене, ако и умре, живеће. И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети вавек. Верујеш ли ово"[10] - упита Спаситељ.Верујеш ли у ово? "Да, Господе"![11] одговара Марта. Да, Господе! Тако Господ и сваком од нас, сваком хришћанину вели: Верујеш ли у ово? Ако верујеш, ти си хришћанин. И тиме исповедаш - шта? Ради тебе ја сам дошао у овај свет, да ти знаш ради чега си у овоме свету. Ти знаш да је смрт побеђена, као највећа неман, највећа мука, највећа мора људскога бића и теби осигуран Живот Вечни бесмртни. Верујеш ли у ово? Да, Господе.

Господ је учинио ово чудо са Лазаром не само њега ради. Као Његов пријатељ, Лазар је само био претходница наша, претеча наш, да би показао да ћемо сви васкрснути из мртвих на једну реч Господа Христа: Устаните! Изађи Лазаре, изађи Петре, Јоване! И сав род људски, и сви људи који су лсивели на овоме свету, на дан Страшнога Суда изаћи ће из својих гробова телом и сјединити са својим душама. То ће бити Свеопште Васкрсење. Зато данас ви слушате и чујете дивни тропор о "Општем Васкрсењу", који се стално пева и стално бруји. Господ је васкрсао Лазара да би нас уверио у Свеопште Васкрсење, васкрсење и моје и твоје и свачије. То је циљ овог великог чуда - да ћемо сви васкрснути.

Да, то је темељ хришћански,[12] то је сва радост вере Христове, то је сва сила вере Христове, сва мудрост вере Христове. Чујете и читате, стално исповедате у светом Символу вере,кад читате Вјерују: "Чекам васкрсење мртвих и живот будућега века". То хришћанин ради у овоме свету. Чека васкрсење мртвих и живот у ономе свету. А у овоме свету живи као онај који је васкрсао из мртвих. Живи ради грешнога живота свог, еда би што боље припремио душу своју и тело своје за онај свет, за васкрсење из мртвих и за Вечни Живот у ономе свету. Вера наша, то и јесте застава победе наше. И ми, славећи Јединог Победитеља смрти Господа Христа, и певајући ону дивну песму, овај тропар "Опште Васкрсење", шта изражавамо ми? Изражавамо суштину вере наше. Јер вера у васкрсење наше лично, васкрсење свих људи, јесте све и сва у нашој еванђелској новој Благовести. То је та Благовест за род људски, за свакога човека.

Кад су пришли гробу где је лежао Лазар, Марта рече: "Заудара, Господе", рече заудара, већ смрди, распада се. Шта може бити са мртвацем који се распада? А Спаситељ одговара: "Рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божју",[13] ако верујеш у оно што је немогуће, а ја сам дошао да људима дам такав дар, који изгледа немогућ. Јер сви су људи мливо смрти. Воденица смрти[14] меље свакога човека, и самеље. Шта ћеш ти урадити, и шта радиш у воденици, која је захватила твоју ногу и меље те, да те целог самеље? И од тог ужаса, од смрти која је свемоћна, која меље све људе од првог до последњег, од најправеднијег до најнепреведнијег, и пророке, и учењаке, и цареве, и краљеве, и просјаке, све меље - ко ће те спасити од тога, човече?! Ко, људи и браћо?! Ко?! Нико осим Господа Христа.

Смрт је тако очигледна, смрт је тако страшна да људи и данас, после Васкрсења Господа Христа, који не верују у Њега, ужасавају се ње, јер је за љих сав овај свет, све, што се збива у овоме свету страхота, јер постоји смрт. То је страхота и ужас! Нема радоснога човека, уствари нема радоснога човека који не верује у Христа. Како може бити радости, истинске радости у свету у коме постоји смрт, а не постоји бесмртност, у коме постоји ђаво, а не постоји Бог, у коме постоји такво зло, такво страшно зло каква је смрт, а нема никог јачег од ње, никог јачег од тог страшног зла? Ради чега онда живимо у овоме свету?

Господ Христос је дошао у овај свет да то учини, да тог највећег непријатеља нашег, најмоћнијег, најстрашнијег уништи Васкрсењем Својим чудесним и дивним, и осигура свима нама пут у Живот Вечни. Васкрсењем Лазаревим да нас охрабри, да покаже први пример тог васкрсења, и да сваког увери да ће сваки од нас васкрснути на дан Страшног Суда, Тако је васкрсењем из смрти победа над смрћу постала сасвим природна за нас хришћане. Јер је Господ, Победитељ смрти, Тај што је победио смрт и даје нам бесмртност и Живот Вечни. Сви, сви до једнога на дан Страшнога Суда, када буду затрубиле трубе Архангелске, устаће из својих гробова[15]. То је Благовест коју Спаситељ доноси. И Господ је васкрсао (и мртве је васкрсавао), Свети Апостоли су васкрсавали често пута мртваце, да би показали и доказали истинитост вере Христове.[16] Свети Сава је васкрсао свога брата, краља Стефана Првовенчаног, и испунио његову заветну жељу, замонашио га пред смрт[17]. Све се то збива да бисмо се ми сви хришћани уверили у своје лично васкрсење. Васкрсење из мртвих сасвим је природно[18] за сваког хришћанина.

Десило се са једним Светитељем, Атанасијем Печерским, да је он умро и васкрсао после извесног времена, после неколико дана. Ево његовог кратког животописа. Господ је рекао: Ја сам васкрсење и живот. Који верује у мене, ако и умре живеће.[19] Ове речи изречене поводом Лазара Четвородневног, испуни Спаситељ и на Преподобном оцу нашем Атанасију Печерском, желећи да и ми испунимо реч богаташеву, речену поводом убогог Лазара: Ако им дође ко из мртвих, покајаће се.[20] Овај Преподобни Атанасије бејаше монах у светом манастиру Печерском и вођаше живот свети, богоугодан. После дуге болести, он умре. Покојник лежаше два дана непогребен због неког застоја. Ноћу игуману би јављено и он чу глас који говораше: "Човек Божји Атанасије два дана лежи непогребен, а ти се не бринеш о томе". Чим освану трећи дан, игуман дође са братијом покојнику да га погребу. И гле, они га нађоше где седи и плаче. Сви се запрепастише видећи га живог. И стадоше га испитивати како оживе и шта је видео или чуо у ономе свету. А он им ништа не одговараше осим: "Спасавајте се". Међутим, они још више наваљиваху молбама на Атанасија да им каже што корисно по души. Тад им он рече: "Ако вам и кажем, ви ми нећете поверовати и нећете ме послушати". Братија му се онда заклеше да ће држати све што им он буде рекао. Тада им васкрсли рече: "Имајте послушност у свему према игуману. Кајте се свакога часа. И молите се Господу Исусу Христу и Његовој Пресветој Матери, Преподобним оцима Антонију и Теодосију, да би овде у овој обитељи завршили свој живот и удостојили се бити сахрањени са Светим Оцима у Пештери. Јер су ове три врлине изнад свих других. И ко све то постигне и изврши по пропису биће блажен, само да се не горди. Уосталоме, немојте ме питати него молим, опростите ми". Рекавши то, он оде у Пештеру, у пећину, и затворивши за собом врата, проведе тамо дванаест година никуд не излазећи. И за то време никада не виде сунца, а плакаше дан и ноћ непрестано. Од хране узимаше по мало хлеба и воде и то сваки други дан. И у току свих тих година, он никоме не проговори ни речи. А кад дође време да се престави, он призва сву братију, и говори им све оно што им и раније рече о послушности, покајању, па се с миром упокоји у Господу. И положен би чесно у тој Пештери, где се подвизивао.

По престављању свом Преподобни Атанасије чудотворни обавести братију о своме блаженству. Један од братије, по имену Вавила, болестан много година од ногу, би донесен моштима блаженог Атанасија и дотакнувши се тела његова одмах се исцели, и од тада па све до смрти он више није боловао ни од ногу, иити од које друге болести. О јављењу Светога и чудеснога исцељења, Вавила исприча братији, међу којима је био и сам писац овога житија, Свети Симон, и ово: "Када ја лежах и јауках од болова, изненада уђе овај блажени Атанасије и рече ми: "Дођи к' мени, ја ћу те исцелити". Ја таман хтедох да га упитам како, када он од тог тренутка постаде невидљив. Поверовавши Блаженоме који ми се јави, ја замолих да ме однесу к' њему, и тако се исцелих". Од тога времена разумеше сви да је Преподобни затворник Атанасије угодио Богу и удостојио се блаженства.[21]

Светим молитвама његовим нека се удостојимо и ми васкрснувши из греховне смрти, поживети богоугодно у покајању и потом добити Живот Вечни у Христу Исусу, Животодавцу нашем, Коме слава са Извором живота Богом Оцем и Животодавним Духом, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Гле, вратио се из оног света, ето, Свети Атанасије, и заћутао. Дванаест година ћутао после онога што је видео на ономе свету, после свега што је видео на ономе свету. Шта је он све видео? Какве тајне? Доста је то што је казао: Кајте се свакога часа! То је прва поука и први савет из Вечног Еванђеља васкрслог подвижника Божијег Атанасија. То је порука онога света овоме свету, то спасоносни наук васкрслог човека, човека враћеног из оног света нама људима у овоме свету, мени, теби, свакоме, свима. Јер, покајање јесте прво васкрсење, и моје и твоје и свачије: "Устани ти који спаваш, спаваш у греху, спаваш у страсти, спаваш у смрти, спаваш у паклу, и васкрсни из мртвих",[22] поручује Свети Апостол. Јер грех је смрт душе, сваки грех; јер страст је смрт душе, свака страст; кроз грех и кроз страст, пакао је смрт душе, ђаво је смрт душе. Васкрсни себе из свих тих смрти покајањем и обасјаће те Христос светлошћу бесмрнога и вечнога Живота.

А после тога овај васкрсли Светитељ Божји поручује: "Молите се". Јер молитва је језик покајања, небески језик човекове душе к Богу. Свети Григорије Богослов благовести:

"Молити се треба чешће него дисати".[23] Молити се треба чешће него дисати, хришћанине. Међу светим врлинама молитва је твој сведржитељ, и у овом, и у оном свету, и твој богомудри водитељ, и кроз овај и кроз онај свет. Молитва је најдаровитији хоровођа у хору твојих мисли, човече, и у хору твојих осећања, човече, и у хору твојих жеља и намера, човече. Прави хришћанин, а то је тај човек, сав је молитва, јер молитва га непрекидно и непрестано предаје Васкрсломе Господу Христу, Који васцело биће испуњује све новим и новим богатствима Неба и херувимским радостима Вечног Живота.

И васкрсли угодник Божји Атанасије, плакаше дан и ноћ непрестано, вели се у његовом животопису, плакаше дан и ноћ, непрестано. Плакаше над грешном душом својом и над грешном душом твојом и мојом и свачијом, еда би нас Једини Човекољубац, Васкрсли Господ, ослободио греха, тог пакла душе, и удостојио неисказаних красота и дивота Царства Небескога. Непрестано плакати над човеком, и због човека, зато што га сатиру безброј смрти, безброј грехова - то тражи онај свет и од тебе и од мене, и од сваког људског бића. Јер човече, ти си грехољубљем смртан, а покајничким плачем ти васкрсаваш себе из сваке смрти, васкрсаваш и ближње своје пошто смо сви једно духовно тело.[24] Стога, стојмо у слободи којом нас Сладчајши Господ Христос ослободи, и не дајмо се поново у јарам ропства ухватити,[25] у јарам греха и смрти ухватити.

Васкрсли Господ је за људско биће све и сва у свима световима: све најлепше, све најбоље, све најистинитије, све најмилије, све најрадосније, све најбожанственије, све најмудрије, све највечније. Он - сва љубав наша, сва истина наша, сва радост наша, све добро наше, сав живот наш; Вечни Живот наш у свима Божанским вечностима и бескрајностима; живот наш у овоме свету који је пун смрти, и данас у овоме свету, у коме је толико много вике и буке против Господа Васкрслог. Много је устаника и непријатеља Христових било у свету. Много их је данас. Како је то могуће? Јесу ли људи ослепели? Шта то оставља Христос човеку? Шта Он даје човеку? Даје му оно што му нико дати не може. Даје спасење из смрти греховне, даје Вечни Живот, даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав. То је оно, браћо, што нас хришћане носи кроз овај свет, та радост да је смрт побеђена.

И ми, ми се налазимо као хришћани, и данас у овом веку, када Господа Христа гоне, налазимо се у непобедивој војсци Јединог Победитеља смрти, Господа Христа, носећи заставе победе - а то је вера наша, љубав наша, молитва наша, пост наш, све свете врлине еванђелске. Све је то наше оружје и наша радост у овоме свету пуном мука и страхота. И ми хришћани, и када нас гоне у овоме свету, и када нас убијају, ми захваљујемо Господу Христу за победу над смрћу, за радост коју нам је дао победивши смрт ради нас: да ћемо сви ми васкрснути на дан Страшнога Суда, и сваки добити по заслузи: или вечно блаженство или велике муке.

Човек хришћанин у овоме свету једини зна пут човеков, једини зна пут рода људског, једини зна ради чега је Бог створио овај свет, ради чега живи овај свет, ради чега је овај свет. Непријатељи Христови мисле: А, убићемо Лазара и нестаће сведока Васкрсења. Чули сте данас како се каже у Еванђељу: А главари свештенички договорише се да и Лазара убију, јер многи вероваху Исуса због њега и ради њега.[26] Да и Лазара убију. То су радили непријатељи Христови, ето, за време Његова живота на земљи, то они раде и данас. Јер сваки хришћанин је Лазар - Лазар који својом вером јавља Васкрсење, јавља победу над смрћу, сваки хришћанин који исповеда Васкрслог Господа и верује у Њега. Ето, пуна је земља, сва земља тих Лазара! Не могу они уништити све хришћане! Ако и униште некога, васкрсаваћемо ми други, јер победа над смрћу је осигурана Јединим Победитељем смрти, Господом Христом.

Нека би Благи Господ, молитвама Светог и Праведног Лазара и његових Светих Сестара, и нама осигурао Живот Вечни у Небескоме Царству. Нека нас они подржавају у нашим путевима на Царству Небеском. Нека нас они воде и руководе да и ми пуни радости, васкрсне радости, радости што је смрт побеђена, радосно хитамо из подвига у подвиг, из муке у муку за Господа Христа, идући кроз овај страшни свет. "Радујте се свагда у Господу, и опет велим, радујте се"[27] -поручује Апостол. Чули сте у данашњем Светом Апостолу: "Радујте се свагда у Господу". Свагда. Хришћанин једини уствари у овоме свету зна за праву радост. Мајка хришћанина у самој ствари, зна за праву радост. Зашто? Зато што као хришћанка она гаји дечицу своју за бесмртнике, гаји их за Вечни Живот, гаји њих који ће вечно бити са њом у ономе свету. Има ли веће радости од тога? Сигурно да нема.

Зато је, браћо моја, основни грех и највећи грех за човека не веровати у Васкрслог Господа Христа. Један велики Светитељ, Свети Исак Сирин, рекао је: "Грех је неосетљивост за Васкрслога Господа". Кад човек не осећа потребу за Васкрслим Господом - то је грех, то је основни грех. Ако човек не осећа потребу за Васкрслим Господом, не осећа потребу да га Господ ослободи смрти, онда је човек сав у смрти, сав је мртав, сав заудара. Шта је од његове душе? Смрди душа од грехова, од страсти, а он неће Васкрслога Господа. То је грех, то је основни грех који човек чини према себи! То је убиство, то је самоубиство! Главно самоубиство: не веровати у Господа Васкрслог, не веровати у своје васкрсење. Човече, шта онда остаје од твога тела и твоје душе? Смрад, змијарник! У шта се тело твоје претвара кад се спусти у гроб?

А ми хришћани, ми сва осећања своја, све мисли своје везујемо са Васкрслим Господом Христом. Он испуњује душе наше бесмртним осећањима, бесмртним мислима, светим осећањима и светим мислима. И човек Христове вере прво осећање које има то је да је он бесмртан, јер вера у Господа Христа Васкрслог јесте та сила која даје човеку осећање личне бесмтности. Шта је бесмртност? Тај исти Светитељ, Свети Исак Сирин, одговара да је бесмртност осећање Бога.[28] Кад човек осети Бога, он онда осети да је душа његова бесмртна и да је он бесмртан, да такав човек живи као бесмртан. Труди се да угоди Богу, јер живи по заповестима Божјим, да живи по Светом Еванђељу Христовом. То је оно што нас хришћане издваја од свих људи у овоме свету. То је оно што нама хришћанима даје радост кроз овај свет, што даје вечну радост и у овоме свету и у ономе свету. Да ми, хитајући за Победитељем смрти Господом Христом, налазећи се у Његовој војсци, победимо све што је смртно у нама и око нас, победимо сваку смрт, а то значи победимо сваки грех и сваког ђавола.

О, Свети победниче свих смрти, свих грехова, Праведни Лазаре, помози нам да и ми побијемо све грехе душе своје - те главне непријатеље, да побијемо све убице душе своје, све ђаволе, и васкрснемо у радост твоју, радост која никада не престаје, служећи Чудесноме Господу, Једином Победитељу смрти у свима световима, Исусу Христу. Њему част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

1. Еванђеље по Јовану 12,1-18
2. Јн. 11,25
3. Јн. 12,14-15
4. Вероватније: невиђено чудо. - Прим. уредн.
5. Јн. 11,43
6. Јн. 12,18
7. Јн. 11,39
8. Јн. 11,23
9. Јн. 11,24
10. Јн. 11,25-25
11. Јн. 11,27
12. Вероватније: Хришћанства. - Прим. уредн.
13. Јн. 11,39-40
14. Тако се зове једно дело о. Јустина (Битољ 1932). - Прим. уредн.
15. 1 Сол. 4,15-17
16. Лк. 7,11-15; Лк. 8,49-56; Д. Ап. 20,9-12. - Видети и Житија Светих Апостола. - Прим. уредн.
17. Види Житије Св. Саве Српског (14. јануар). - Прим. уредн.
18. Можда: нормално. - Прим. уредн
19. Јн. 11,25
20. Лк. 16,30
21. Види Житија Светих за 2. децембар. - Прим. уредн.
22. Еф. 5,14. Цитат даље гласи: И обасјаће те Христос. - Прим. уредн.
23. Беседа 1. Теолошка (27,4) Св. Григорија Богослова. - Прим. уредн.
24. Еф. 4,4
25. Гал. 5,1
26. Јн. 11,53 и 45
27. Фил. 4,4
28. Видети опширније у студији о. Јустина, Гносеологија Св. Исака Сирина. - Прим. уредн.

Беседа 3. на Цвети[1]

1967. године у манастиру Ћелије

Велики и чудесни Празник - Цвети. И он, као гром небески, објављује Благовест над благовестима: смрт је сан, и грех је сан, и ђаво је сан. То је Блага вест данашњег великог и светог Празника.

Из тога сна, из тог троструког сна: из смрти, из греха, из ђавола - речју буди само Он, Истинити Бог, Чудесни Господ Христос. Твој грех, гле, то је само сан. После Васкрсење Господа Христа, после васкрсења Лазара, сваки грех је твој сан, брате и сестро. Гњев, то је сан, и гле, Господ је ту духовну смрт, а сваки грех је духовна смрт, учинио сном, претворио у сан. Злоба, пакост, мржња, оговарање, среброљубље, похота, злоћудност, све је то грех, и све је то сан. Из њега, из тога сна греховног, врло лако буди Господ Христос, као што је Лазара пробудио из смрти, Лазара који је већ почео да смрди, да се распада у гробу.[2]

Од како је Господ васкрсао, Он је уствари постао једина јава у овоме свету. Јер шта је јава, шта је стварност у овоме свету? Само оно што је јаче од смрти, само оно што остаје иза смрти. То је Господ Христос! Он једини! Он је Једини Победитељ смрти у свима световима човечанским! Он једина јава, јер смрт не може Њему ништа! Он - Богочовек. Ни ђаво не може ништа Господу Христу, ни сви ђаволи. Јер шта би могао ђаво учинити Богу у свету? Шта може ђаво учинити Богу у човеку? Увек слаби, бескрајно слаби сан. Сан, сан, само сан! То је ђаво после Христове победе над смрћу, после Његове победе над грехом, и над самим паклом.

Браћо моја и сестре! Откад је Господ сишао у овај свет, откако је победио смрт Васкрсењем Својим, откако је васкрсао Лазара, смрт и грех и ђаво постали су сенка. Сан и сенка. Ето, то је смрт, ето то је грех, ето то је ђаво - сан и сенка. Такву је силу Господ показао и свима нама дао. Хришћанине, греси те напали - гле, сенке те напале. Смрти те напале - гле, сенке те напале. Ђаволи страшни, многобројни напали те, хришћанине - гле, сенке те напале. Јер од свега тога несравњено јачи је Бог и Господ Христос. Он, Који је постао човек да би човеку дао све те силе, да човек од сваког постане јачи, заиста, и ђаво и смрт и грех, посташе сан и сенка. Сан и сенка, сан и сенка! Сан из кога Господ Христос буди Речју Својом! Сенка немоћнија од сваке паучине.

Господ је у животу овом на земљи показао да је смрт сан. Њега, Богочовека, смрт - сан. То је показао када је васкрсао Јаирову ћерку[3]; када је васкрсао сина Наинске удовице[4]; и када је васкрсао Лазара, који је четири дана лежао у гробу, и почео да се распада и да смрди[5]. Он, ето, мртваца буди као из сна, Речју Својом свемоћном. Како је то Господ показао? Опростивши грехе безбројним грешницима, свима покајницима, свима који су Му прилазили и тражили опроштај грехова, опроштај од тих безбројних духовних смрти. Он, Свемилостиви и Свеблаги, ослобађао је све грешнике од грехова као од сна, као од сенке.

Да, ђаво је сан, ђаво је постао немоћан пред тобом, брате хришћанине, пред сваким човеком откако је Господ постао човек. Безброј је примера у Светом Еванђељу. Власт над ђаволима, ко је имао као Господ Христос? Ту власт Он је пренео на Своје Свете Ученике. Они су изгонили све нечисте духове из свих људи, из свих болесника.[6] Тако је ђаво немоћан и слаб. Немоћан и слаб, као сан и као сенка. И он не може ништа Вечитоме Богу, он немоћни одметник и отпадник од Бога. Тако хришћанин побеђује све смрти као сан и сенке, све грехе као сан и сенке, све ђаволе као сан и сенке.

Ту силу Господ је оставио Цркви Својој, за време Свог живота на земљи док је био у телу на земљи. После Васкрсења Свог[7] и Узнесења Свог[8], кад је телом на Небу, Он је сву ту силу оставио Цркви Својој. Оставио Себе Сама[9] да сваки од нас, Његових бедних слугу, може побеђивати сваки грех као сан, и смрт као сан и сенку, сваку смрт, сваког ђавола.

У једној дивној црквеној стихири ових дана пева се: "Смрдим, у греху, гробу лености." Од сваког греха душа у човеку почиње да смрди. Среброљубље: о, то је гроб, и у њему душа затворена са свих страна. Свети Оци, велики духовници који су и видели ђаволе и осећали шта су, кажу да ђаво смрди страховито, да је уствари то једини смрад у овоме свету. Сваки грех, сваки грех када се зачне у души, грех се зачне у души ако је твоја душа у гордости, ако је у зависти, ако је у пакости, ти си у гробу. Душа се твоја распада, душа твоја смрди пред Господом. И ти, шта ти остаје? Да, знаш из Еванђеља Христовог, знаш да душу грех разара. И једна и друга света сестра Лазарева, рекле су Господу: ,Да си ти (био) овде, брат мој не би умро"[10]; да си ти био овде, душа моја не би умрла.

Када опрости грехе покајањем, када се хришћанин разбуди из овога греховног сна, када устане из те духовне смрти, па да ошине себе покајањем, он завапи: Господе ".[11] душа моја ...[12] Ако ти посумњаш ти ћеш ...[13] грехе ...[14] Грех ...[15] није то мртвац који је јуче умро. Ето то су дани ...[16] смрти у гробу. Ти си ту немоћан. "Ако верујеш, видећеш славу Божју"[17].

Браћо моја! Ако верујеш, видећеш славу Божју. Видећеш оно што је немогуће, што је немогуће за ум људски уопште, за све људе уопште. Како је могуће за човека да васкрсне мртваца који је већ почео да се распада и да смрди? Позовите све људе, све научнике, све философе, све мудраце овога света, све моћнике! Сав род људски од почетка до краја, позовите! Све ће то банкротирати, све ће то бити немоћно пред мртвацем који се распада и који смрди у гробу. То Господ види и даје - Господ Христос.

Ако верујеш, видећеш славу Божју. Кад си у страшном греху, убио си човека! Нико не зна, само ти знаш. Душа се распада од тог страшног греха. Како душу исцелити од њега? Ко ће душу васкрснути из тог гроба, из те смрти, ко? Само Господ!

Верујем Господе, помози моме неверју[18]. Ево, душа моја смрди, распада се. Нико је не може излечити, нико васкрснути из њенога гроба, из њене смрти, не из једне, из безброј смрти.

Покајање! Имај храбрости да тај грех кажеш Богу, кажеш свом духовнику, кажеш свештенику. Зови у помоћ благодат Божју, силу Божју да сиђе у тебе, да те васкрсне из твог гроба, како је Господ речју васкрсао Лазара који је почео да се распада и смрди. Тада ће теби синути сила васкрсења кад ћеш ти васкрснути себе из тог страшног гроба у коме душа твоја смрди. Не само у лењости, него ето и у похоти, и у зависти, и у пакости, и у среброљубљу, и у гордости, и у гњеву, и у злоћудности, у свакоме греху душа се распада, трули, пропада. И зато човек хришћанин да никад не очајава уз милост Божју. Господ Христос увек има више милости за нас, него што су греси у нама и око нас. Да, и ти вером у Господа Христа побеђујеш сваки грех као сенку и као сан, сваку смрт као сенку и сан, и сваког ђавола, једног најсмешнијег, побеђујеш као сенку и сан.

Чули сте у данашњем Светом Еванђељу, у Еванђељу Светог Апостола Павла, где он вели хришћанина: "Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се"[19]. Свети Апостоле, гле, нас са свих страна јуре, муче, гоне. Да, понавља Свети Апостол: Радујте се свагда у Господу, јер ви имате силу Божанску, силу Христову. Ви, ви побеђујете све грехе као сенке, све смрти као сенке, све ђаволе као сенке. Сад се радујте. Ту власт, ту моћ нема нико од људи осим хришћана, осим слугу Божјих ~ вели Апостол. Господ је близу, откако је дошао у овај свет и постао човек. "Господ је близу свакога од нас, не брините ништа додаје Свети Апостол - Господ је близу"[20]. Што се бринеш, човече? Безброј смрти напало на тебе? Ту је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. Што се бојиш смрти? Напали те ђаволи са свих страна? Што се бојиш ђавола? Господ је ту поред тебе! Не брини ни за шта. Само му казуј муке своје у молитвама својим.

Ето, то се од тебе тражи, а ништа лакше од тога. Кажи муке твоје страшне Господу и вером износи муке своје пред лице Његово - ето безброј васкрсења. Господ Благи, Васкрситељ Свемилостиви, васкрснуће те из свакога твог греха, из сваке твоје смрти, из сваког твог пакла. Живот Вечни постао је ближи теби, Истина Вечна, Правда Вечна, Добро Вечно. Све што је Божје постало је ближе човеку неголи смрт. Зато смрт нема власт над нама хришћанима! Зато ми побеђујемо смрти као сенке! Зато ђаволи немају власти над нама, побеђујемо их као сенке!

Бог постао човек, Бог постао тело[21]. Од тада, Бог је ближи телу самом од њега самог. И тело које носи Бога у себи и гледа Га, зна да је Бог ближи неголи оно само. То је јаче од смрти. Кад је Господ васкрсао, победио смрт са телом и у телу, ради нас, да нам покаже да и ми хришћани јесмо богоносци, на дан Страшнога Суда бићемо позвани из гробова наших као што је Лазар, речју: "Лазаре! изађи напоље"[22]. Свако ће чути име своје и устати телом из мртвих. Такав је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. То Он даје свима својим следбеницима. То Он даје роду људском. Позива сваког човека, свако људско биће од првог до последњег. А људи? Слободна бића, толико слободна да могу и Бога да се одрекну. И одричу се! Но ви верни Богу, стојте уз Њега. Ко ће вас ослободити од греха, ако не Он?! Ко од смрти, ако не Он?! Ко од ђавола, ако не Он?! Ко од пакла,, ако не Он?! И Он, осигуравши нам васкрсење из мртвих, и души и телу, отворио је врата Небеског Царства за сва људска бића. За сва која вером иду за Њим.

Цвети су заиста Празник цвећа вечнога. Цвети - то је цвећарник, откако је Господ сишао у овај свет. Он је савладао смрт од које све трули и вене у овоме свету, и људска бића претворио у вечно цвеће. У вечни цвећарник земља претворена, откако је Господ сишао у овај свет и победио смрт, за мене и за тебе, и за свако људско биће. У дивним песмама и молитвама ових дана ми непрекидно певамо: "Господе, кад су те деца у Јерусалиму срела гранчицама и цвећем, ето и ми да Те сретнемо цвећем врлина наших", цвећем вере, цвећем љубави, цвећем молитве, цвећем поста, цвећем милостиње, милосрђа и свих светих врлина. Све је то дивно рајско цвеће које расте у душама нашим откако је Господ у овоме свету, откако је дао веру Своју нама, веру у Њега.

И овај велики Свети Празник нека нам помогне, нека нам Благи Господ да силе да ми тај цвећарник вечних врлина Божјих негујемо: да миришу душе наше на цвеће, рајско цвеће; да миришу на Анђеле, на бесмртност, на. Небо, да душе миришу на Бога. Јер ми смо - вели Свети Апостол, мирис Христов Богу"[23]. Ми хришћани, како смо постали - вели Свети Апостол? Тако што је Господ избацио из нас, излечио нас од онога што душу нашу претвара у трулеж и смрад. Ослободио нас грехова, дао нам силе да ми ослобађамо себе од свакога греха, од сваке страсти, од сваке смрти, и од сваког ђавола, и тако испунимо себе мирисом божанским, мирисом Бога. Ми, ми смо мирисни.

Нека нам овај велики Свети Празник, молитвама Пресвете Богомајке и Светих Апостола, и Светог славног Лазара Васкрслог и његових Светих сестара Марте и Марије, да непрекидно силе и моћи да ми негујемо цвеће свих светих врлина у својој души. Да стално приносимо Господу Христу (мирис) и изгонимо из себе сваки смрад греха, сваки смрад смрти, сваки смрад пакла и ђавола, еда бисмо и ми, изишавши из овог света кроз капије смрти, ушли у Небеско Царство. И тамо заједно са Светим Апостолима, са Пресветим Богомајком, Светим Лазаром, Мартом и Маријом, и свима Светитељима, славили Чудесног Господа Христа, Јединог Пријатеља рода људског, Јединог Човекољупца, Јединог Победитеља смрти, греха и ђавола. Да славимо Њега - једину Радост, вечну Радост нашу, једино Блаженство, вечно Блаженство рода људскога, и све што је најлепше и најузвишеније, што је Он кроза све векове, и ми у Њему и са Њим. Амин.

НАПОМЕНЕ:

1. Еванђеље по Јовану 12,1-18
2. Јн. 11,17-44
3. Лк. 7,11-15
4. Лк. 8,49-56
5. Јн. 11,39
6. Д. Ап. 13,8-11; 16,16-18
7. Јн. 20,1-31
8. Лк. 24,51
9. Мт. 28,20
10. Јн. 11,21
11. Неке речи нејасне због прекида на магнетофонској траци. - Прим. препис.
12. Неке речи нејасне због прекида на магнетофонској траци. - Прим. препис.
13. Неке речи нејасне због прекида на магнетофонској траци. - Прим. препис.
14. Неке речи нејасне због прекида на магнетофонској траци. - Прим. препис.
15. Неке речи нејасне због прекида на магнетофонској траци. - Прим. препис.
16. Неке речи нејасне због прекида на магнетофонској траци. - Прим. препис.
17. Јн. 11,40
18. Мр. 9,27
19. Фил. 4,4
20. Фил. 4,6
21. Јн. 1,14; 1 Тим. 3,16
22. Јн. 11,43
23. 2 Кор. 2,15