АВВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ГАЛАТИМА СВ. АПОСТОЛА ПАВЛА
ГАЛАТИМА 3,23-29
Браћо, прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; 25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.
+++
До Христова доласка у наш земаљски свет, сви су људи били под грехом, и у греху као у некој тамници, у којој је Закон Божји светлошћу својом јасно осветљавао људима њихову грешност, те су они били свесни своје грешности и одговорности пред Богом, а и своје беспомоћности пред страхотном силом греха и зла. Но тиме им је било дато све, да би они ватрено желели долазак Безгрешног Месије, који ће их ослободити греха и извести их из њихове тамнице, која је уствари пакао и царство смрти, у коме је цар Сатана. Чувани под Законом, и у ланцима Закона, људи су кочени и задржавани да грех не узме маха још у већим размерама; и тако били чувани као затворени за веру која се имала дати Богочовеком Христом, Месијом.
Зашто се сав домострој спасења Христовог назива вером, а не знањем, а незаконом? Зато што је Господ и Бог Исус Христос донео људима таква божанска блага и таква божанска савршенства, каква огреховљени ум људски и савест и срце ни замислити нису могли, нити могу, а камоли знати их и добити их својим моћима. Победити смрт и дати човеку бесмртност и живот вечни, који је то ум људски могао сматрати за могуће и нормално и логично? Ниједан. Вера у то - вера је у немогуће. А то баш и јесте оно што је Господ Христос учинио за род људски: једини Он учинио је оно што је по свима законима људске огреховљене логике, логике "затворене под грех", апсолутно немогуће. Учинивши немогуће могућим, Он је људима дао веру, веру која обухвата све Његове богочовечанске подвиге на земљи: победу над грехом, победу над смрћу, победу над ђаволом; и све Његове богочовечанске дарове: Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, и све остало што је потребно за човеково бескрајно усавршавање у Богу и ка Богу, за човеково обожење, за човеково обогочовечење, за постигнуће оног јединог достојног циља људског постојања у овом и у свима световима: Будите савршени као што је савршен Отац ваш Небески - Бог (Мт. 5,48; ср. Лк. 6,36). Имајући све то у виду, Спаситељ је и рекао запрепашћеним поводом тога ученицима Својим: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће (Мт. 19,26). Суштина и новина новозаветне богочовечанске благовести и састоји се у томе, што Бог, поставши човек, чини у нашем човечанском свету могућим и остварљивим све што је божанско (ср. Лк. 1,37; 18,27). Људска немоћ и Божја свемоћ, ето то је дилема; и то је вера у Христа. Богочовек личношћу и подвигом Својим уклања ту дилему, ту антиномију, и као Бог чини да у човечанском свету немогуће постане могућим, и даје људима ту силу, да и они то исто чине (ср. Јн. 14,12). Отуда свети апостол Павле и објављује реч и стварност коју нико од људи није могао без Христа Богочовека ни стећи ни изрећи: "Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје" (Флб. 4,13).
Када Закон Мојсијев, Закон Божји не може спасти, и нема силе, како онда ти - огреховљена савести људска, и ти - огреховљени разуме људски, и ти - огреховљена вољо људска, можете знати и умети и имати моћи да спасете човека и род људски од греха, смрти и ђавола? Шта вама треба? Једно: да се ослободите греховности своје. Тада ћеш ти, савести људска, божански јасно сагледати и видети разлику између добра и зла, и стећи љубав за добро и мржњу за зло. А то ћеш постићи, ако себе жртвујеш вери Христовој предавши јој се потпуно, да те она преради, прероди, препороди, преобрази, освети, обожи, обогочовечи. Тако и ти, огреховљени разуме људски, и ти огреховљена вољо људска, и ти огреховљена логико људска, и све што се човек зове, - свима је вама само један лек од смрти и греха: вера у Богочовека; и једина победа над грехом, смрћу и ђаволом: вера у Богочовека; и једина бесмртност и вечност и блаженство у Истини Вечној, у Правди Вечној, у Љубави Вечној, у Радости Вечној: вера у Богочовека. Савести моја, шта ћеш ми ти, ако ме не приведеш Христу, да те Он освети, обожи, обогочовечи? Без њега - ти си ми непотребна! без Њега - ти си ми мука и терет! иди од мене, беспомоћна слепице! И ти разуме, шта ћеш ми, ако ме не приведеш Христу који те једини може исцелити од свих твојих немоћи и болести и заблуда? Без Њега, Божанског Сверазума, Свелогоса - не требаш ми! О, проклет, проклет, проклет био! јер си ме безброј пута у заблуде заводио, и у бесмислице потапао, и у смрти сурвавао! Нашта ми све моје, све што мене чини мноме? Не треба ми ни овога ни онога света, ако не постане Христово, и тиме - освећено, обожено, спасено, спасено од смрти, греха и ђавола!
3,24
Намена је Мојсијевог закона да људе води ка Христу, као ка једином правом циљу њиховог постојања, не само у овом свету него и у свима световима: јер све што је вредносно у људском бићу, налази своју божанску и човечанску пуноћу и остварење у Христу Богочовеку. Водећи и приводећи ка Христу, Закон потпуно испуњује своју дужност. Јер шта је његова дужност? Привести Спаситељу, и у Њему - спасењу, оправдању. Извршивши ту дужност, Закон престаје, јер "Христос је свршетак закона: који га верује, оправдан је" (Рим. 10,4). Тако нам Закон би водитељ ка Христу, васпитач ка Христу - παιδαγωγὸς εἰς Χριστόν, да се вером оправдамо. Вером Христовом. А шта садржи у себи вера Христова? Спасење од греха, смрти и ђавола; а спасење се постиже човековим охристовљењем, обожењем, обогочовечењем, отројичењем помоћу светих еванђелских тајни и светих еванђелских врлина. А у томе, једино у томе је оправдање људског бића, људског живота, људске савести, свега што се човек зове. Савест је зато у теби, човече, да ти буде водитељ ка Христу; и разум је зато у теби, и воља, и срце - да ти буду водитељи ка Христу, и? да те предаду Њему вером у Њега: да би те Он обновио и преобразио и учинио новим, небеским човеком, човеком по Богочовеку и Богочовеком, по Његовом лику и облику (ср. Кол. 3,10). Јер се само Богочовеком постаје прави човек, истински човек, потпун човек, бесмртни човек, вечни човек, савршени човек. Јер само Богочовеком и савест човекова постаје чиста, савршена, те тако способна да га води путевима божанског усавршавања. Јер само Богочовеком и разум човеков постаје чист и здрав и обновљен, те тако способан да мисли о ономе што је на небу, у Христу Исусу, и да човека води свему вечном и бесмртном. Тако и воља и срце, и све што је човеково само Богочовеком постаје свето, бесмртно, савршено, вечно.
3,25
Закон, и све што је у њему, само је "сенка" онога што је остварио Христос поставши човек, сишавши у наш земаљски свет и доневши Собом све стварности неба (ср. Кол. 2,17). А те су стварности? Божанске стварности. Јер доневши себе, Бога на земљу, Он је донео и свесавршену Свестварност: свестварност Вечне Истине, Вечне Правде, Вечне Љубави, Вечног Добра, Вечног Живота. И све то оваплотио у тело људско, у тело Своје, и учинио човечански реалним и опипљивим за свако људско биће. И основао на себи и собом - Цркву, тело Христово, у коме је сва пуноћа Божанства (Кол. 2,9; Еф. 1,23); и Њега Бог Отац даде за главу телу Цркве (Еф. 1,22). На тај начин "тело Христово" је постало сместилиште и обиталиште свих небеских, божанских стварности. А када је тело тих стварности ту, на земљи, онда "сенка" њихова није ни потребна; више нисмо под Законом; Закон се са радосном смиреношћу уклања, пошто је извршио своју дужност. Закон нас је довео Христу, а Христос нас вером Својом уводи у све божанске дарове и савршенства. Вера у Христа даје сваком људском бићу све што му је потребно за побожан вечни живот и у овом и у оном свету (ср. 2. Петр. 1,2-4). Јер у Христу се спасава, оправдава сваки који верује у Њега (ср. Д. А. 13,39). Пошто дође вера Христова, и у њој и са њом сав истинити Бог и Господ са свима Својим божанским савршенствима; пошто је Спаситељ, Богочовек Христос већ ту, са нама, заувек међу нама у Цркви Својој, онда нам није више потребан водитељ ка Христу - Закон Мојсијев. Од сада смо непосредно под Богом Господом Христом, под вером Његовом, нисмо више под водитељем, под Законом Мојсијевим. Бог Спаситељ и Месија није више обећање, већ наша земаљска стварност; Он није само на небу, већ је сав и на земљи у Богочовечанском телу Свом - Цркви.
3,26
Бог није више далеки, небески Господар и Законодавац, већ наш земаљски сажитељ, Бог оваплоћени, међу нама људима и сам човек - Богочовек, и мили, блиски, жалостиви Отац. Вером Христовом ми постајемо синови Божји, а до ње и без ње ми смо људи само створења Божја. Јер нас вера Христова рађа духовно као синове Божје. Изузетна милост и човекољубље Божје, показани према роду људском, састоје се управо у томе што нам у Христу Бог даје силу и моћ да постанемо синови Божјирађајући се од Бога (ср. Јн. 1,12-13). Који год верује да је Исус заиста Месија, заиста Спаситељ, тај је од Бога рођен (ср. 1. Јн. 5,1). Врхунац је Божјег човекољубља то што нам је дао да Христом постанемо деца Божја, и да се назовемо деца Божја (ср. 1. Јн. 3,1-2). А родити се од Бога, постати син Божји, шта значи? Значи: живети животом Божјим у свету, живети Христом, живети Духом Светим, живети Светом Тројицом - од Оца кроз Сина у Духу Светом; живети Вечном Божанском Истином и Правдом и Љубављу и Животом, свим оним што је Божје и божанско и савршено и вечно и богочовечно; сав бити вођен Духом Божјим, "јер синови су Божји они које води Дух Божји" (Рим. 8,14); јер Дух Божји и јесте тај који нас усињује Богу (Рим. 8,15); Он сведочи нашем духу да смо деца Божја (Рим. 8,16). "А кад смо деца, и наследници смо: наследници дакле Божји, а судаследници Христови" (Рим. 8,17).
3,27
Све нам то даје вера у Христа, зато нема веће и богатије и моћније и бесмртније силе у нашем човечанском свету. Ако је до наше свесиле, ето је у њој; ако је до наше свемоћи, ето је у њој; ако је до наше свевеличине, ето је у њој; ако је до нашег свебогатства, ето га у њој. Јер шта је веће и моћније и силније и богатије за човека него постати брат Христу и сунаследник, и на тај начин све Његово учинити својим занавек, за сву вечност? А све то ми постајемо вером у Господа Христа, сви ми, и ви из незнабожаца и они из Јевреја: "јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте". У јединог истинитог Бога се обукосте, и у јединог истинитог човека. Чујте, у Бога се обукосте! и из вас побеже све што је небожје, ванбожје, противбожје; ишчезе и умртви се и уништи се: и грех, и смрт, и ђаво. Погледајте у себе, шта је остало у вама од вашег старог човека? Ништа! Све старо прође, и ново настаде: нови човек - Христов човек, нова савест - Христова савест, ново срце - Христово срце, нови вид - Христов вид, нови слух, нова воља, нови живот - Христов живот, све ново - божански ново, божански неостариво, божански бесмртно, божански вечно. А пре тога, били сте обучени, у кога? У грех, у смрт, у безбројне пороке и зла, а преко њих у самог - ђавола! Да, у ђавола. Јер је и грех и смрт и свако зло - одећа ђаволова, и душа његова, и вид његов, и слух његов, и воља његова. И ви, живећи у гресима, толико сте се духовно ородили и сродили с ђаволом, да сте се потпуно били обукли у њега и постали деца његова (ср. 1. Јн. 3,10); јер "који твори грех од ђавола је" (1. Јн. 3,9). Акрштење вас ослобођава од свега тога. Но то је прва половина његове свете силе, свете свесиле; а друга је: оно вас облачи у Христа, Бога свемоћног, свепобедног, свемудрог, свемилостивог, свеблагог, свечовекољубивог, свезнајућег, свевечног. И стога: ваша мисао постаде богомисао, ваше осећање богоосећање, ваша душа богодуша, ваша савест богосавест, ваша воља боговоља, ваш живот богоживот. И ви више не живите ни себи ни собом, већ живите Господом Христом и Господу Христу, животу вашем бесмртном и вечном. "Јер ни један од нас не живи себи и ни један не умире себи. Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако дакле живимо, ако умиремо, Господњи смо" (Рим. 14,7-8); и ми нисмо своји, већ Христови, а Христос Божји (ср. 1. Кор. 6,19; 3,23). Све вечноживе, божанске, небеске стварности што су у Христу Богочовеку, постадоше ваше, људске, и то светом тајном крштења. А за све то, шта сте ви дали? Веру. Вером сте се одрекли Сатане, а присајединили Христу; вером сте се одрекли Сатане и свих дела његових, а приљубили Христу и подвизима Његовим; вером сте одбацили живот у греху, а усвојили живот у Богу; вером сте свукли са себе ђавола, а обукли се у јединог истинитог Бога; вером сте престали бити деца ђавоља (ср. 1. Јн. 3,10), а постали сте деца Божја, синови Божји; вером сте престали бити ђавоносци, а постали сте богоносци.
3,28
Обукавши се у Христа, ви сте се обукли у новог човека, вечног човека - Богочовека: Он људе благодаћу претвара у богољуде; Црква је Његова божанска радионица, у којој се људи светим тајнама и светим врлинама прерађују у благодатне богољуде: сви постају синови Божји, и међу собом света божанска браћа."Нема више Јеврејина ни Грка; нема више роба ни слободњака; нема више мушкога рода ни женскога: јер сте сви ви једно у Христу Исусу". У Богочовеку Христу све земаљске разлике што су међу људима нестају; људи се онебесују, обожују, обогочовечују, охристовљују, и за хришћане Господ Христос постаје све и сва у свима њиховим видљивим и невидљивим световима. Што је Његово, то је њихово: Његов ум - постаје њихов ум (ср. 1. Кор. 2,16), Његова душа - њихова душа, Његова савест - њихова савест, Његова воља - њихова воља, Његова истина - њихова истина, Његова правда - њихова правда, Његова љубав - њихова љубав, Његов живот -њихов живот, Његова смрт - њихова смрт, Његово васкрсење - њихово васкрсење, Његово вазнесење - њихово вазнесење, Његово Царство - њихово Царство, Његов рај - њихов рај, Његова вечност - њихова вечност, Његово блаженство - њихово блаженство. А све то хришћане духовно и благодатно уједињује у једно тело, у један организам, у једнуЦркву: у њој сваки живи у свакоме и са сваким, сваки живи за све и за свакога, сваки осећа себе собом у свакоме и у свима: једно срце, једна душа, једна савест (ср. Д. А. 4,32; 1. Кор. 10,17; 12,12-27; Рим. 12,5; Еф. 3,18); сви једно у Христу Исусу, и стога сви једно међу собом, и један у другоме, сваки у свакоме, и сви у свакоме. У Христу престаје све што је "по човеку", и настаје све "по Богочовеку": и вредности и мерила и стварности и мисли и осећања, све бива по Богочовеку, ништа по човеку. Отуда у Христу и небивало и невиђено јединство рода људског, јединство остварено без насиља и принуда, добровољно и благодатно: богочовечанско јединство, и богочовечански ред и поредак. Јер ту је увек и у свему: на првом месту Бог, па човек; никад обратно, и никад човек без Бога. Живећи у Богочовечанском организму, телу Христовом, Цркви, људи саборнизирају и своје душе и своје савести и своја срца и своје мисли, те живе и делају из те саборности, из тог богочовечанског свејединства, и расту један са другим и један кроз другога, сваки кроз све и сви кроз свакога, заједно "са свима светима" растући сваки у човека савршена, у меру раста висине Христове (Еф. 3,18; 4,12-13; 1,22-23; Кол. 1,24-28). Ми се сви крстимо у једно тело, билиЈевреји или незнабошци, били робови или слободњаци, и сви постајемо једно тело, које је Црква; тако смо тело Христово, и уди међу собом (ср. 1. Кор. 12,13.20.27). У Цркви нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос - τὰ πάντα καὶ ἐν πᾶσι Χριστός (Кол. 3,11): Христос све у свачијој души, све у свачијем срцу, све у свачијој савести и животу и мислима и осећањима и хтењима, све у свима световима и бесмртностима и вечностима.
3,29
Ми хришћани не припадамо себи ни у овоме ни у ономе свету, нисмо своји већ Христови (ср. 1. Кор. 6,19; 4,7; 3,23; Рим. 14,7-9). То сте осетили и ви сви: нисте своји већ Христови. Живот ваш, није ли Христов? и душа ваша, а савест ваша, и истина ваша, и бесмртност ваша, и вечност ваша, и љубав ваша, и правда ваша, и ум ваш, и добро ваше, нису ли Христови? А када сте Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању. Поставши Христови вером у Христа, вером у испуњено обећање,дато Богом Аврааму, онда сте и деца Авраамова, духовна деца његова, јер: нису сви деца Авраамова који су семе Авраамово (Рим. 9,7), који су телесни потомци Авраамови. Духовна деца Авраамова су они који верују у обећање Авраамово - у Месију Христа, као што је Авраам веровао, и прими му се у правду. Вером у Христа сви постају синови Божји, и самим тим наследници по обећању: наследници са Христом и у Христу; вером Христовом наслеђују сва вечна блага, која оваплоћени Бог доноси Собом и даје за веру у Њега. Какво богатство! Вером у Христа ми постајемонаследници Божји: "наследник си Божји кроз Исуса Христа" (Гал. 4,7), наследник свих богатстава Божјих: Вечна Истина Божја припада теби као сину Божјем и наследникуБожјем кроз Христа; исто тако припада теби и Вечни Живот Божји, и Вечна Правда Божја, и Вечна Љубав Божја, и све, све, све што је Божје у свима световима. И то све постајемо по обећању датом Аврааму, а не по Закону Мојсијевом: јер ми то постајемо вером у остварено обећање, дато Аврааму, у лицу Господа Христа: и ми Јевреји, и ви јелини, незнабошци. Неисказано је богатство Христово: незнабошци кроз Еванђеље постају сутелесници и сунаследници и заједничари тог богатства у Христу (ср. Еф. 3,8.7). Зато у Христу нема разлике између вас хришћана из незнабожаца и хришћана из Јевреја: вера у Христа благодаћу Божјом вас изједначује и уједињује у Вечној Истини и Вечној Правди и Вечној Љубави и Вечном Животу, и сви ми свим бићем осећамо да смо једно у Христу Исусу Господу нашем, који је вечна радост наша у свима животима нашим.
НАПОМЕНЕ:
Ехроsition Рsalm. 44,4; Р. gr. t. 55, соl. 188-189.
Comment in epist. Ad Galat. 1 I b. II, сар. 3. v. 13; Р. lat. t. 26, col. 387 С.
In Galat. сар. 3, 3-4; Р. gr. t. 61, соl. 652-653.
Dialog cum Truph. с. 95; Аполог. I. 63.
Adversus Apollinar.; Р. gr. t. 45. соl. 1276 ВС.
Quaest. ad Thalass.; Р. gr. t. 90, соl. 652 BCD.
Dе rectа fide ad regin.; Р. gr. t. 76, соl. 1293 В.
In Galat. с. 3, v. 14; Р. gr. t. 61, соl. 653.
ib. соl. 654.
No comments:
Post a Comment