Велики и Часни Пост - Велика Четрдесетица

О посту, изговорена у шесту недељу Свете Четрдесетнице

БЕСЕДА 

Св. Јована Златоустоустог

Како су за нас пријатни таласи овог духовног мора - пријатнији су од морских таласа! Они се покрећу кретањем ветрова, а ови жељом да чујеш (поуку); ови, надимајући се, кормилара приводе у велики страх, а ови, јављајући се, говорнику дају велику смелост. Они служе као знамења разбеснелог мора, а ови као знамен радосне душе; они ударањем о стене стварају мукли шум, а ови, прирастајући речима поуке, дају пријатне звуке. На исти начин и дување ветрића, када походи њиве и час обара ка земљи, а час подиже увис главице класова - на копну личи на таласање мора. Али и од тих њива ова је њива лепша (то јест, скуп слушалаца), зато што није ћарлијање ветрића него благодат Светог Духа, пробудила и загрејала душе ваше; и огањ, о коме је некад Христос рекао: Дођох да огањ бацим наземљу, и како бих желео да се већ запалио! (Лк. 12,49), тај је огањ, видим, бачен и пламти у душама нашим. Пошто је Христос у нама запалио толико кандила, улијмо у њих уље поуке, да би светлост у нама била дуготрајнија.

Ево, време поста већ се приближава крају. Дошавши до средине бојишта, већ смо пришли и (његовом) крају, зато што, како год онај који почне дође до средине, тако и онај који дође до средине, додирује крај.

И тако, време (поста) ближи се крају, и лађа већ гледа у луку; али није ствар у томе да се уплови у луку, него да је у исту не уведемо без добитка. Просим и молим све вас, нека сваки од вас размотри своју трговину у току поста, и ако нађе да је добитак велики, нека га још умножава трговином; ако (нађе да) ништа није сабрано, нека искористи преостало време за ту трговину. Док је сајам ту, тргујмо да бисмо стекли већи добитак, да не одемо празних руку, да, подневши напор поста, не будемо лишени награде за пост. Јер је могуће и поднети напор поста, а не добити награду за пост. Како? Кад се од хране уздржавамо а од греха се не уздржавамо; кад месо не једемо, а једемо домове сиротињске; кад се вином не опијамо, а опијамо се злом похотом; кад цео дан проводимо без хране, и цео дан боравимо тамо где су бестидна призоришта. Ето напора пошћења, а никакве награде од поста, кад идемо да гледамо безакона позоришта. Не говорим вама ову реч;знам ја да сте ви чисти од ове кривице; али ожалошћени имају обичај да свој гнев излију на присутне, кад у њиховој близини нема узрочника (туге њихове). Каква је корист онима који посте да иду на призоришта безакоња, да посећују свеопшту школу бестидности, јавно училиште неуздржања, да седе на седишту пропасти? Да, неће погрешити онај ко бину, то најпогубније место, пуно свих врста болести, ту пећ вавилонску, назове и седиштем пропасти, и школом распојасаности, и училиштем неуздржљивости, и свим најсрамнијим. Заиста, ђаво, бацивши град у позориште, као у неку пећ, одмах затим потпаљује одоздо, не убацујући унутра гориво, као некад овај иноплеменик (то јест, цар Навуходоносор), не нафту, нити смолу, нити шта слично томе, него што је много горе од овога, прељубничке погледе, срамотне речи, развратне стихове и најнепристојније песме. Ону пећ распалише руке туђинске, а ову пећ распаљују помисли, много неразумније од туђина - иноплеменика. Ова пећ је гора од оне, зато што је (ту) и огањ погубнији; он не спаљује тела, него руши благостање душе; а што је најгоре, они који горе (у том огњу) чак ни не осећају, јер, кад би осећали, не би се громко смејали гледајући оно што се приказује. А управо је то и најгоре од свега, кад болесник ни не зна да болује и кад гори жалосно и бедно а не осећа упалу. Каква је корист од поста кад тело лишаваш хране дозвољене законом, а души дајеш храну противзакониту; кад читаве дане преседиш тамо (у позоришту), гледајући срамоћење и понижење заједничке (људске) природе, гледајући на жене - блуднице, лицемере који сабравши све оно најгоре што се може наћи по свим кућама, приказују призоре прељуба? Да, тамо се може видети и блудничење, и прељуба, могу се чути и богохулне речи, јер болест продире у душу и преко вида и преко слуха; (тамо лицемери) представљају туђе несреће, због чега им је и дато срамно име. Стога, каква је добит од поста кад се душа свим тиме храни? Каквим ћеш очима гледати на жену после таквих призора? Како ћеш гледати на сина, како на слугу, како на пријатеља? Треба бити или бестидан, причајући о томе шта се тамо збива, или ћутати, црвенећи од стида. Али одавде (из цркве) нећеш таквим отићи, не! Слободно можеш код куће да препричаваш све што се овде говори, пророштва пророка, учења апостолска, законе Господње, - можеш да поставиш читаву трпезу врлина; а таквим причањем жену ћеш учинити још целомудренијом, сина разумнијим, слугу вернијим, пријатеља искренијим, а и самог непријатеља ћеш навести да прекине непријатељство.

2. Видиш ли како су те поуке у свему спасоносне, а оне представе сасвим беспотребне? Реци ми каква је корист од поста када ти постиш телом, а очима чиниш прељубу? Јер прељуба није само у телесном односу него и у бестидном погледу. Каква је корист ако си и овде и тамо? Ја те учим, а онај те развраћа; ја нудим лек за болести, а онај појачава узрок болести; ја гасим пламен природе, а онај распаљује пламен похоте. Каква је корист од тога, реци ми? Један гради, други руши, шта остаје, осим труда (Сир. 34,23)? Стога немојмо проводити време и овде и тамо, него само овде, да бисмо га овде проводили корисно, не напразно, не узалудно и не на осуду. Један гради, други руши, шта остаје, осим труда? Ако би чак било и много оних који граде, а један који руши, и тада би лакоћа рушења однела победу над мноштвом оних који граде. Заиста је велика срамота што и младићи и старци хитају на такве забаве. Макар да се то зло ограничава стидом, мада то није лепо за племенитог човека; напротив, за доброразумног човека је велики губитак брука и срамота; али није само стид казна; не, због тога прети још већа казна и мучење. Ко год седи тамо (у позоришту), обавезно бива уловљен грехом прељубе, не стога што би имао однос са женама које се тамо налазе, него зато што их гледа бестидним очима. А да и они неминовно постају кривци за прељубу (као доказ) вам нећу рећи своју реч, да је не бисте занемарили, него ћу вам прочитати закон Божји, који се не сме занемаривати. Шта говори закон Божји? Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. А Ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. 5,27,28). Да ли си видео савршеног прељубочинца? Да ли си видео потпуно учињени грех? И шта је још горе - прељубочинца ухваћеног у прељуби, не на људском, него на Божјем суду, где су казне бесконачне? Сваки који погледа на жену са жељом већ је учини прељубу са њом у срцу своме. (Спаситељ) не уништава само болест, него и корен болести. Корен прељубе је бестидна похота, зато он не кажњава само за прељубу, него и за похоту, мајку прељубе. Тако и лекари поступају: они се наоружавају не само против болести, него и против самих њихових узрока; и ако виде да су болесне очи, заустављају течење штетних течности одозго, са слепоочница. Тако и Христос чини. Прељуба је тешка очна болест, болест очију, не толико телесних, колико душевних; зато је (Он) тамо (у Старом Завету, нап.прев) ток бестидности и заустављао страхом закона; зато је одредио казну не само за прељубу него и за похоту. Већ си учинио прељубу са њом у срцу своме ако је погледаш са жудњом; а кад је срце развраћено, каква је корист од осталих делова тела? Када код биља и дрвећа видимо поједену срчику, ми преостале делове не рачунамо ни у шта: тако је и са срцем; кад срце пропадне, залуду је здравље осталих делова тела. Возач је пао, погинуо, срушио се: узалуд онда јуре коњи. Напоран је Закон и у себи има много тешкога, зато се и даје велики венац; таква су управо дела тешка, јер доносе велике награде. Али ти не обраћај пажњу на напор, него размишљај о награди; тако бива и у свагдашњим пословима. Ако будеш имао у виду напор подвига, ствар ће се показати као тешка и неподносива, а ако будеш гледао на награду, биће лака и пиодносива. Тако је и с кормиларом - ако би гледао само на таласе, никад не би извозио лађе из пристаништа; али, гледајући на зараду, а не на таласе, он се одважује да исплови и на неизмериво море. Тако је и са вој ником - ако буде гледао на ране и поразе, никад неће ставити оклоп на себе; ако не буде гледао на ране, него на трофеје и победе, похитаће на бојно поље као на ливаду. На тај начин оно што је по природи тешко постаје лако, када не размишљамо само о напорима, него и о награди за њих. Хоћеш ли да знаш како оно што је по природи тешко постаје лако? Послушај Павла који каже: Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе (2. Кор. 4,17). Ово су загонетне речи. Ако је невоља, како мала? Ако је мала, како је невоља? Једно је неспојиво с другим али Павле је одгонетнуо загонетку показујући маленкост (невоље) речима које долазе затим. Каквим? Нама, који не гледамо на оно што се види. Понудио је венац и подвиг учинио лаким; показао је награду и олакшао напоре. Тако и ти, кад видиш жену, лепу лицем и у раскошној одећи; кад видиш да те похота подстрекује, и да (твоја) душа захтева овај призор; погледај на венац који ти је припремљен и ти ћеш проћи покрај оваквог призора. Видео си слушкињу сличну теби? Помисли на Господара и, без сумње, пресећи ћеш болест. Ако и деца која иду за учитељем нису несташна, не зверају тамо-амо, не плаше се, тим пре ти сам нећеш осетити ништа слично томе, духовно видећи Христа крај себе. Сваки који погледа на жену са жељом већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.Са задовољством и врло често понављам речи овог закона; а, кад бих вам цео дан о томе могао говорити или, боље речено, не вама, него онима који су кривци за тај грех - мада и вама, зато што ћете бити безбеднији, а они који болују пре ће оздравити. Ко погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.

3. Само читање тих речи довољно је за очишћење сваке трулежи греха. Али будите снисходљиви: ми чистимо ране, а онима који чисте ране неопходна је употреба оштрих лекарстава. Што више будете пазили на (те) речи, више ћете чистити гној. Као што ватра, што више обузима злато, то га више чисти од наслага прљавштине; тако и страх, који нам уливају ове речи, што више продре у душу вашу, тиме ће више очистити сав грех неуздржања. Спалимо га овде речју учења, да не буде нужде да се тамо сажиже - огњем пламеним; тај огањ неће ни дотаћи душу која је одавде отишла чиста, али ће обузети душу која је одавде отишла у гресима. Свачије ће се дело огњем испитати какво је (1. Кор. 3,13). Испитујмо саме себе без бола, да тамо не бисмо у болу били ислеђивани. Причај шта хоћеш, рећи ћеш ти, али закон је тегобан. Шта? Заповеда ли нам Бог нешто немогуће? Не, велим ја; запуши своја уста, не криви Господа; то није оправдање, него нови грех, гори од претходнога. А да многи грешници имају обичај да окривљују Господа - послушај о томе. Дошао је онај што је добио пет таланата и донео је још пет; дошао је онај што је добио два таланта и донео је још два; дошао је онај што је добио један талант и, пошто није могао да донесе други таланат, он је, уместо таланта, донео оптужбу. Господару, вели, знао сам да си ти тврд човјек. О, бестидни робе! Он се није задовољио грехом, него још и господара окривљује: Жањеш, где ниси сијао, и скупљаш, где ниси вијао (Мт. 25,20-24). Тако и у овом животу, сви они који не чине ништа добро, удвостручују грехе своје окривљујући Господа.

Стога, не окривљуј Господа. Он није заповедио немогуће. Желиш ли да знаш да Он није заповедио немогуће? Многи чине чак и више од заповеђенога, али они то не би, упркос свем свом усрђу, могли да ураде ако заповеђено не би било могуће. Господ није заповедио девственост, а многи је чувају; није заповедио сиротовање, а многи одбацују своју (имовину), сведочећи делима да су заповести закона веома лаке: они не би учинили више од заповеђеног да заповеђено није лако. Господ није заповедио девственост, зато што онај који заповеда девственост, човека потчињава неопходности закона упркос његовој вољи, а ко само саветује оставља слушаоца господарем (своје) воље. Зато и Павле говори: А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет (1 Кор. 7,25). Видиш ли да није заповест, него савет? А ту је велика разлика: једно је - ствар неопходности, а друго - ствар хтења. Не заповедам, вели, да не бих оптеретио; убеђујем и саветујем, да бих приклонио. Тако ни Христос није рекао: сви пребивајте у девствености, зато што, ако би Он свима заповедио да буду девственици, и ту заповест учинио законом, онда и они који би је испуњавали не би добили тако велику почаст коју сада добијају, а и преступник би био најстроже кажњен. Видиш ли како нас Законодавац штеди, како се брине о нашем спасењу? Зар није Он могао дати и ту заповест и рећи: Ко чува девство прослављен ће бити, а ко не чува биће кажњен? Али (тиме) би Он оптеретио нашу природу, а он је штеди. Девство је ставио ван бојног поља, ставио је изнад места борбе, да би и они који је чувају показали величанственост своје душе, а да и они који је не чувају могу да се користе снисходивошћу Владикином. Он исто тако није дао ни заповест о сиромаштву, није просто рекао: продај имање своје, него: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш (Мт. 19,21). Нека (то) буде по твојој вољи, буди господар (своје) намере; не принуђавам, не оптерећујем; не, него оног који испуњава, венчавам, а оног ко не врши не кажњавам. Оно што се чини по заповести и дугу, не заслужује велику награду; а што се чини по слободној вољи и сопственој ревности, доноси блиставе венце. И Павла доводим као сведока: Јер ако нроповиједам јеванђеље, нема ми похвале, вели он. Јер ми и обавеза налаже. И тешко менн ако не приповиједам јеванђеље (1. Кор. 11,16). Видиш ли да онај који испуњава закон не заслужује велику награду, зато што је то неопходна обавеза; а ко не испуњава, подлеже казни и мукама. Тешко мени ако не проповиједам јеванђеље. А кад се разматра остало, што (зависи) од слободне воље, није тако; него шта је? Каква ми је, дакле, плата? Да благовијестећи бесплатно изложим јеванђеље Христово, да се не користим својим правом у јеванђељу (стих 18). Тамо је био закон, зато (Павле) велику награду није заслуживао, а ово је било дело глободне воље, и зато је добио велику награду.

4. Нисам ово рекао без разлога, него због закона Божијег, да бих показао да он није тежак, да није оптерећујући, није напоран, и да се не да испунити. Ко погледа на жену са жељом за њом већ је учинио прељубу са њом у срцу своме. Знао је и Христос да ће многи оптуживати закон због напора: зато га није предложио просто и одвојено, него је споменуо и древни закон, да би поређењем показао и лакоћу (закона) и Своје човекољубље. А како - послушајте. Није просто рекао: Ко погледа на жену са жељом, већ је унинио прељубу са њом у срцу своме, него је претходно нодсетио на древни закон: Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. А Ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме. Да ли си видео два закона, стари и нови, (један), кога је дао Мојсеј, и (други), кога је увео Он сам? Међутим, и онај (Мојсејев) Он је дао, зато што је и преко Мојсеја Он говорио. А одакле се види да је Он дао и тај закон? Навешћу сведочанство не Јованово и не апостола, јер се сад спорим с јудаистима, него из пророка којима они тобож верују - из њих ћу доказати да и древни и нови (завет) имају истог Законодавца. Дакле, шта говори Јеремија? Завештавам вам завет нови (Јер. 31,31). Видиш и новог (завета) има у старом? Видиш ли да је и то име било познато толико година пре? Завештавам вам завет нови. Али откуда се види да је Он (Христос) и стари завет дао? Рекавши: Завештавам вам завет нови, не по завету, кога завештах оцима вашим (ст. 32). Тако је то; али још нисмо доказали свој предмет. Бог је успоставио завет с Нојем, када је био потоп, желећи да нас избави од страха, да би ми, и кад видимо водоплав, и увек, кад видимо кишу, били без страха од поновљене свеопште пропасти; зато, вели, успостављам завет с тобом и са сваким телом (Пост. 9,9). Завет обрезања,такође, успоставиоје са Аврамом: и преко Мојсеја је успоставио завет, свима познат. Јеремија је рекао:Завештавам вам завет нови, не по завету који завештах оцима вашим. Реци, којим оцима? И Ноје је био отац, и Аврам је био отац. О каквим Он то оцима говори? Неодређеност лица ствара извесну магловитост. Овде будите пажљиви. Не по завету, који завештах оцима вашим. Да ти не би рекао да (Бог) говори о завету са Нојем, да не би рекао да говори о завету са Аврамом - Он је, ево како, подсетио и на само време завета, рекавши: Завештавам вам завет, не по завету који завештах оцима вашим, одмах овде указује и на време: у дан у који их узех за руку, да их изведем из земље египатске. Видиш ли какву је јасноту дало одређење времена? Сад већ и Јудеји не противурече: сети се времена, и прими законодавство. У дан у који их узех за руку, да их изведем из земље египатске. Али због чега Бог говори и о начину изласка (Јудеја из Египта)? Узех их за руку, да их изведем из земље египатске. Да би показао Своју очинску љубав, Он их је извео не као слуге, него их је узео као отац дете, и тако ослободио; није заповедио, као слугама, да иду иза Њега, него их је узео за десну руку, као сина племенитог и слободног, и тако их извео. Да ли си видео да је код оба Завета један Законодавац? Сада, кад смо спор већ завршили, доказаћу ти и из (новог) Завета, да би видео сагласност (оба) Завета. Да ли си видео пророчанство посредством речи? Познај и пророчанство путем праобраза. Али пошто је и ово опет нејасно, какво је то пророчанство путем праобраза, а шта је пророчанство путем речи, - укратко ћу да објасним. Пророчанство путем праобраза је пророчанство збивања, а друго пророчанство је путем речи; најразумније је (Господ) убеђивао речима, а неразумне виђењем збивања. Пошто је требало да се збуде велики догађај, и Бог је требало да на себе прими тело; пошто је земља требало да постане небо, и да се наша природа узвиси над племенитошћу ангела; пошто је проповед о будућим добрима надвисивала наду и очекивање, то је, да ново и необично, јавивши се изненада, не би збунило оне који га тада буду гледали и слушали, (Бог) је (све то) раније прасликовао путем дела и речи, и тако обучавао наш слух и вид и припремао будуће. А то је било управо оно о чему смо говорили, то јест што означава пророчанство путем праслика и што означава пророчанство путем речи: једно је - посредством збивања, друго - посредством речи. Рећу ћу ти пророчанство и догађајем и речју о једном и истом: Као овца на клање би вођен, и као јагње нем пред оним који га стриже (Иса, 53,7). То је пророчанство речју. А кад је Аврам хтео да жртвује Исака, то је он, видевши овна заплетеног (у грање) роговима, принео (животињу) на жртву, и њиме, као прасликом, наговестио нам спасоносно страдање (Распеће Христа, нап.прев).

5. Ако хоћеш, делима ћу ти показати да, како сам говорио, оба закона имају истог Законодавца. Видео си овцу у (пророчанству путем) речи (Иса. 53,7): препознај је и у догађају. Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете (Гал. 4,21). Добро (апостол рече: Који хоћете - зато што (они) нису били (под старозаветним законом). Речи су ове можда, загонетне: (да их објаснимо). Закон оне који пазе на њега приводи Христу; а ко одбацује Учитеља (Христа), тај не зна ни педагога, закон (Гал. 3,25). Зато, вели, кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, зар не слушате закон? Јер је написано да Аврам два сина имаде, једнога од робиње, а једнога од слободне (...) а то је речено са другим значењем (Гал. 4,22,24).

6. Видиш ли пророчанство путем догађаја? Имати жене то је догађај, а није реч. Показао сам ти робињу и слободну у речима, и да је један Законодавац оба завета; познај (сада) исто то и у прасликама. Аврам је имао две жене: то су два завета и један Законодавац.

Као што су тамо ован и ован, један у речима, а други на делу, и уз то је велико сагласје између дела и речи, тако су и овде два завета, и управо њих је Јеремија предсказао речју, а Аврам насликао догађајем - на исти начин на који су један муж и две жене, један Законодавац, а два су завета. Али све оно што сам рекао и изнео - не смемо да одступамо од предмета - казано је поводом речи: Ко погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме. Ствар због које смо ово изнели је у томе због чега им (својим слушаоцима) (Христос) помиње древни закон, Он им каже: Чули сте да је речено старима: Не чини прељубе. Знао је Он да је заповест тешка, не сама по себи, него због лености слушалаца. Много од оног што је лако само но себи постаје неподносиво кад смо немарни исто као што и тешко постаје лако и подносиво кад смо ревносни, зато што тешкоћа није у природи ствари, него у вољи делатника. А да је тако, види се из следећег: мед је по природи својој сладак и врло пријатног (укуса), али болесницима он је и горак, и непријатан, али не по природи својој, него због њихове болести. Тако и закон, ако изгледа тежак, он то није по својој природи, него због нашег немара. Није ми потребан велики напор да бих доказао да је он лак за извршавање; да би био учињен тешким, требало би друго рећи. Сада Он каже: бежи од погледа у жену, одбаци неуздржање; а да би он био тежак требало је рећи обрнуто: поближе се упознај са женама, загледај се у туђу лепоту и онда побеђуј похоту. То би, рецимо, било тешко. А што Он говори: бегај од пећи, удаљи се од ватре, не приближавај се пламену, да не би био озлеђен, то је врло лако, јер је та заповест сагласна са природом. Чули сте да је казано старима. Зашто нам, дакле (Христос) помиње стари закон, намеравајући да уведе нови? Да би ти поредећи (оба закона) познао да нема противуречности једног другоме, јер кад се пореде (два предмета) расуђивање о њима постаје очитије. Пошто су неки били спремни да ставе примедбу да (Христос), уводећи ово, уводи закон супротан претходном, ево, каже Он, стављам оба закона један поред другог: испитај и познај њихово сагласје. Међутим, Он тако не чини само ради тога да је (нови закон) и лак, и да се благовремено уводи. С тим циљем и говори: Чули сте да је казано старима: не чини прељубу. колико сте времена упражњавали стари закон! Попут учитеља, обраћајући се леном детету, које још хоће да се бави старим лекцијама, а учитељ намерава да га поведе вишим знањима, тако и Христос: да би показао да су (слушаоци) много времена упражњавали древни закон, и (много) посветили њему, и да је већ тренутак да се пређе на узвишенији закон, указао им је на законодавство које је некад било код њихових отаца, говорећи: Чули сте да је казано старима. То је речено старима. А Ја вам кажем; да је Он (ово) говорио древнима, ти би имао разлога да се жалиш, зато што је онда природа наша била мање савршена; а кад је природа (наша) стекла већу снагу и постала савршенија, тад је дошло време за савршеније учење. Зато Христос, тек што почиње законодавство, (да би спречио да) било ко видевши строгост мудрољубља, буде безбрижан и да се преда немару, вели: Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја нећете ући у Царство небеско (Мт. 5,20). Ти од мене тражиш већи труд? Зашто? Зар нисам ја исте природе са тим (древнима)? Зар ја нисам исто човек као и они? Стога, да не би рекли ово - зашто, зашто нам је повећао напоре, зашто нам је одредио веће подвиге? Господ унапред отклања такву примедбу, испричавши о Царству Небеском: јер Ја нудим, ево, и веће награде. Рекавши о напорима, рекавши о подвизима, рекавши о већој строгости (новог) законодавства, Он је поменуо и награде. Не дајем вам, вели, Палестину, не дајем вам земљу у којој теку мед и млеко - не, нудим вам само небо. Међутим, ако (пред старима) имамо преимућство у наградама за врлине, подлежемо, у случају преступања закона, и већој казни за грехе. Као што су они који су живели пре закона подвргавани блажој казни него они који су живели подзаконом: Који, вели, без закона сагрешише, без закона ће и изгинути (Рим. 2,12), то јест, тужилац им неће бити закон, него ћу, вели, пресуду над њима изрећи преко саме природе њихове. Мислима њиховим које се међу собом оптужују или оправдавају, тако ће и они који су под благодаћу сагрешили поднети најтежу казну, тежу од оних који су под законом грешили. Разлику између једног и другог Павле овако показује: Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости; замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којим је освећен за несвету држи и Духа благодати вријеђа! (Јевр. 12,14)? Видиш ли да је под благодаћу казна већа, исто као што су и награде веће? Али како сам вам поменуо и страшне и духовне тајне, убеђујем вас и молим и просим, и желим са свом усрдношћу, да приступате тој страшној трпези одбацивши сваки грех.Старајте се, каже апостол, да имате мир са свима и светост, без које нико неће видети Господа (Јев. 12,14). А ко је недостојан да види Господа, недостојан је и причешћа Телом Господњим. Зато Павле вели: Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и чаше нека пије (1 Кор. 11,28). Није открио ране, није кривце изложио свеопштој порузи, није довео сведоке преступа: не, него унутра у савести, без присуства било кога осим свевидећег Бога, суди и испитуј грехе своје и, расуђујући о свом животу, води грехе пред суд ума; и потом са већ очишћеном савешћу приступај свештеној трпези и причешћуј се Светом жртвом. Имајући то на уму, такође се сећај онога што рекосмо о неуздржању и каква казна прети онима који бестидно гледају на лица жена, а, пре пакла, држи пред очима страх и љубав Божју. Очишћујмо себе у свему и на тај начин приступајмо Свештеним тајнама да их не примамо на суд и осуду, него на спасење и здравље душе, и на непрестану наду тог спасења, у Христу Исусу, Господу нашем, Коме слава и сила на век века. Амин.