Велики и Часни Пост - Велика Четрдесетица

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ
Коментари и напомене професора В. Н. Иљина

СВЕТИ И ВЕЛИКИ УТОРАК

Овај дан посвећен је спомену на јеванђељско казивање о десет девојака (погл. Мт. 25,1-13), казивање које је на одређен начин ушло у основу тропара Гле Женик...

На јутрењи, после читања Јеванђеља и мале јектеније, следи кондак који још више наглашава суд над бесплодном смоквом, тј. символичким изображењем оних људи који не доносе (дају) плод вере.

Помисли душо о часу краја,

и посечења смоквиног уплаши се,

предан теби талант трудољубља обрађуј,

бедна, блистајући и вапијући:

Да не останемо изван ложнице Христове.

Овде је, ради изображења судбине непокајаних грешника, узет пример који се налази у Лукином јеванђељу: "Неко је имао смокву посађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе. Онда рече виноградару: Ево три године како долазим и тражнм рода на овој смокви, и не налазим. Посеци је! Зашто земљу да слаби? А он одговарајући, рече му: Господару, остави је и ове године да окопам око ње и метнем ђубриво. Па ће можда родити; ако ли не, посећи ћеш је доцније" (Лк. 13,69).

Образ ложнице Христове и прича о таланту, који се налазе у Јеванђељу (Мт. 25,1-46; 21,1) које се овога дана чита на литургији, верницима даје три веома снажне и упечатљиве приче: ону о десет девојака, ону о талантима и пророчанство о Суду, док завршне речи Јеванђеља, тј. речи самог Господа, казују нам о страдању: "Знате да ће за два дана бити Пасха и Син Човечији биће предат да се разапне".

Три поменута символа која су нам дата кроз Јеванђеље, односе се на Суд који очекује душе људи, али истовремено они наговештавају и сва она понижења кроз која ће Господ проћи пре распећа, као и саму смрт на крсту. Основа Христовог учења јесте љубав, милосрђе и све оно шта називамо хришћанским врлинама. Таланти су управо те могућности које су нам подарене и чијим умножавањем ходимо путем заповести Господњих. Апостол Јаков о томе каже следеће: "Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости, а милост слави победу над судом" (Јак. 2, 13). Ове речи свакоме од нас свакодневно треба да су иа уму, као и оно шта је записано у Синаксару (Недеља о Суду): "Свима треба да буде познато да Христос од нас не тражи само пост и сиромаштво; то је добро и корисно, али Он од нас тражи и још нешто, a то је милостиња и саосећање са онима који страдавају".[1]

Управо на овој основи аутор наведених речи, а кроз његова уста и сама света Црква, тумачећи причу о десет девојака и користећи се скоро истоветним изговором две грчке речи: елеон (јелеј) и елеос (милосрђе), потврђује да јелеј, узет од мудрих дјева, заправо јесу хришћанске врлине, тј. оно на шта су заборавиле немудре дјеве.

Света Црква, тумачећи причу о десет девојака, потврђује нам изузетно важну истину о томе да одсуство милосрђа (тј. доброте срца), човека доводи у стање да се унутар њега гace и нестају и друге врлине, тако да "они који немају милосрђа пред лицем Небеског Женика, ни у чему нису другачији од блудника".[2]

Реч Божија о спасењу кроз чињење милостиње и свих осталих хришћанских врлина, од нас захтева практичну реализацију TИX добродетељи у свакодневном животу, а управо на то нас опомиње и самогласна стихира на хвалите:

Слушала си, о душо,

за осуду онога који је сакрио талант!

He сакривај Реч Божију,

објављуј чудеса Његова,

да би умноживши дар,

ушла у радост Господа твога.

---

НАПОМЕНЕ:

1. Посни триод, лист 32.
2. Погледати Синаксар, Велики уторак, Посни триод, л. 410.