SVETOOTAČKE
POUKE NA DANE STRASNE SEDMICE
Zbornik crkveno-poučnih čitanja u dane Strasne Sedmice
Zbornik crkveno-poučnih čitanja u dane Strasne Sedmice
SVETOG
JOVANA ZLATOUSTOG BESEDA O MILOSTINjI I DESET DEVOJAKA[1]
Znate li odakle smo onomad
počeli naš razgovor i gde smo ga prekinuli, ili: od čega smo krenuli i dokle
smo doveli prethodnu besedu? Vi ste, pretpostavljam, zaboravili na čemu smo
zaustavili naš razgovor; ali ja znam, i za to vas ne krivim, ne osuđujem. Svi
vi imate žene, starate se o deci i vodite računa o porodičnim obavezama; jedni
ste vojnici, drugi zanatlije; rečju: svako od vas brine o svojim obavezama. A
mi s ovim[2] imamo posla, ovim se bavimo, i u ovome provodimo svoje vreme. Vas,
dakle, ne mogu da korim za to[3], ali moram da vas pohvalim za revnost - zbog
toga što nas nijedne nedelje ne ostavljate same, nego odlažete sve drugo i
dolazite u crkvu. Upravo su revnosni i srčani žitelji najlepši ukras našeg
grada, a ne njegova buka, predgrađa, pozlaćene kuće i odaje sa postavljenim
stolovima. I dobro drvo poznajemo po rodu, a ne po listu. Mi se razlikujemo od
nerazumnih životinja time što imamo (dar) reči, što se izražavamo rečima i
volimo reč. Čovek koji ne voli reč mnogo je nerazumniji od životinja: on ne zna
radi čega je udostojen (darom reči). Dobro je prorok rekao: I čovek u
časti budući, ne razumede, izjednači se sa stokom nerazumnom i postade joj
sličan (Ps 48,13). Čovek si, obdaren rečju, a reč ne voliš? Kaži,
kakvo opravdanje ćeš imati? Zato ste mi od svih vi najpotrebniji, jer, kao na
krilima, dolećete s raznih strana (da slušate) reči o vrlini i reč Božija vam
je važnija od svega. Prihvatimo se i mi, dakle, naše teme i nastavimo besedu o
onome o čemu smo onomad govorili: ja vam to dugujem i rado ću odužiti svoj dug
jer mi to ne donosi siromaštvo, nego pruža bogatstvo. U poslovima ovoga sveta
dužnici beže od zajmodavca kako im ne bi vratili (dug); ja jurim (za vama) da
vam vratim - i to je sasvim pravedno, jer u poslovima ovoga sveta vraćanje
umanjuje imetak, a vraćanje rečima stvara bogatstvo. Na primer: ja dugujem
nekome novac, i ako ga vratim, on ne može biti i kod njega i kod mene; ne, on
je iz mojih ruku otišao u njegove ruke. Ali ako vratim reči, one i kod mene
ostaju, i vi ih svi imate. A ako zadržim u sebi reč i ne saopštim (je), onda
sam ja siromašan, a ako vratim, postajem bogatiji. Ako ne vratim reči, onda sam
samo ja bogat, a ako vratim, onda dobijam plod zajedno sa svima vama.
Vratimo, dakle, dug. A
kakav je to dug? Onomad smo razgovarali o pokajanju i rekli da postoje mnogi i
različiti putevi pokajanja, i to zato da bi nam spasenje bilo lako. Da nam je
Bog dao jedan put spasenja, mi bismo počeli da iznalazimo izgovor: ne možemo
ići ovim putem, na možemo se spasti. A da bi ti oduzeo mogućnost takvog
izgovora, On ti je dao mnoge i različite puteve, a ne samo jedan, ni dva, ni
tri, da bi zbog tog mnoštva učinio da ti ushođenje na nebo bude lako. Rekli smo
takođe da pokajanje nije teško, i da u njemu nema nikakve teškoće. Grešnik si?
Uđi u crkvu, i kaži: "Sagrešio sam" - i bićeš razrešen od greha.
Povodom toga pomenuli smo i Davida, koji je sagrešio i bio razrešen od greha.
Zatim smo izneli i onaj drugi put, to jest plač i greh, i govorili: kakav je to
trud? Ne trebamo ni da trošimo novac, ni da putujemo nadaleko, ni da činimo nešto
drugo slično ovome, no samo da plačemo zbog greha. Za ovo smo naveli one reči
iz Pisma da je Bog promenio svoje određenje prema Ahavu zato što je Ahav udario
u plač i ožalostio se, i da je sam (Bog) rekao Iliji: Jesi li videokako
se Ahav ponizio preda mnom? Zato neću pustiti ono zlo (up. 1 Car 21,29). Zatim
smo ukazali i na treći put pokajanja i naveli reči Pisma o fariseju i cariniku.
Farisej je nadmeno sam sebe pohvalio i tako ostao bez opravdanja, a carinik je
pokazao duh smirenja, izašao sa plodom pravednosti i, bez ikakvog truda, bio
opravdan: dao je reči, a primio dela. Sada idemo dalje da pokažemo četvrti put
pokajanja. A kakav je taj put? To je milostinja, carica vrlina, koja najbrže
uznosi ljude na nebeske svodove, najbolja zaštitnica. Veliko je delo
milostinja; zato je i Solomon klicao: Velika je stvar čovek, a još
draža čovek koji čini milostinju (up.Prič20,b). Veličanstven je let
milostinje: ona raseca vazduh, prolazi pored meseca, ushodi iznad sunčevih
zraka, dostiže do samih nebesa. Pa ni tu ne zastaje, nego prolazi i nebo,
obilazi i sabore anđela i zborove arhanđela i sve višnje sile i izlazi pred
sami carski presto. Pouči se tome iz samog Pisma, koje govori: Kornilije!
... molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom (Dap
10,4). A reči pred Bogom znače: iako si mnogo grešan, nemoj se
bojati jer milostinja je tvoja zaštitnica. Nijedna višnja sila nju ne
zaustavlja; ona traži ono što je zasluženo jer ima u rukama istinski rukopis.
To je glas samog Gospoda: Kad učiniš jednome od ove moje najmanje
braće, meni si učinio (up.Mt 25,40). Tako, ma koliko imao drugih
grehova* tvoja milostinja će sve prevagnuti.
2. Zar ne znaš jevanđelsku
priču o deset devojaka, kako su one koje nisu činile milostinju ostale izvan
bračne ložnice iako su se podvizavale u devstvenosti? Beše, govori (Pismo),
deset devojaka, pet ludih i pet mudrih. Mudre su imale ulje, a lude nisu imale
ulje i zato su njihove svetiljke počele da se gase. Lude priđoše mudrima i
rekoše: "Dajte nam ulja iz vaših posuda" (Mt24,18). Stidim se, i
crvenim, i plačem kad čujem o ludoj devojci; crvenim kad čujem da su one tako
nazvane i kad su zadobile toliko veliku vrlinu, posle podviga devstvenosti, i
kad su svoja tela uznele na nebo i nadmetale se sa nebeskim silama - pretrpele
vatru i odolele plamenu sladostrašća. I nakon svega toga nazvane su ludim, i to
s pravom, zato što ih je, iako suučinile veliko, pobedilo malo. I dođoše, kaže
se, lude, i rekoše mudrim: "Dajte nam ulja iz vaših posuda." A ove
odgovoriše: "Ne možemo vam dati da ne bi nedostalo i nama i vama"
(Mt25,9). One to nisu učinile zbog kratkoće vremena, jer su očekivale dolazak
ženika, a ne zbog bezdušnosti i zlobe. Lude su imale svetiljke, ali u
svetiljkama mudrih je bilo ulje, a kod ovih nije. Devstvenost je plamen, a milostinja
ulje. Zato, kao što se plamen gasi ako mu se ne dosipa ulje, tako se i
devstvenost gasi kada nema milostinje. "Dajte nam ulja (rekoše lude) iz
vaših posuda." A mudre im odgovoriše: "Ne možemo vam dati." Ovo
nisu rekle iz zlobe, nego iz bojazni: "Da ne bi nedostalo i nama i vama,
da ne bismo i mi i vi, iako se sve staramo da uđemo, ostale (izvan bračne
ložnice). Bolje idite prodavcima i kupite." A ko su prodavci ovog ulja?
Siromasi koji sede pred crkvom zarad milostinje. A po kojoj ceni se ono prodaje?
Po kojoj ti hoćeš: cenu ne određujem da se ti ne bi pozivao na siromaštvo.
Koliko imaš, za toliko i kupi. Imaš li novčić? Kupi njime nebo, ne zato što se
nebo lako kupuje, nego zato što je Gospod čovekoljubiv. Nemaš ni novčić? Daj
čašu hladne vode. I ako neko napoji jednoga od ovih malih samo čašom
studene vode mene radi, neće mu plata propasti (up.Mt 10,42). Nebo se
kupuje i prodaje - i mi se nećemo truditi! Daj hleb, i primi raj; daj malo, i
uzmi veliko; daj smrtno, i uzmi besmrtno; daj propadljivo, i uzmi
nepropadljivo. Kad bi na nekom vašaru jeftino i u velikim količinama prodavali
životne namirnice, pa bi se mnogo toga moglo dobiti po niskoj ceni, zar ne
biste rasprodali imetak, ostavili sve po strani, i učestvovali u takvoj
trgovini? A eto, gde je propadljivo, tamo pokazujete toliko revnosti, a gde se
radi o besmrtnom, tamo ste toliko nemarni i lakomisleni? Daj siromahu, pa će,
makar sam ćutao, hiljadu usta progovoriti da te zaštiti jer će milostinja
ustati i zaštiti (te): milostinja je iskupljenje duše. Kao što se pred crkvenim
vratima nalaze posude, napunjene vodom, da bi ti prao ruke, tako pred crkvom
sede siromašni da pereš ruke svoje duše. Jesi li telesne ruke oprao vodom?
Operi milostinjom i ruke duše. Ne pozivaj se na siromaštvo. Udovica je u
krajnjoj oskudici uvela u svoju kuću Iliju i primila ga s velikom radošću jer
siromaštvo nije bilo (za nju) prepreka; zato je i dobila dostojne plodove i
sabrala zrelo klasje milostinje. Možda će slušalac reći: "Daj nam
Iliju." Zašto tražiš Iliju? Gospoda Ilijinog ti dajem, i ne hraniš ga:
kako bi tek primio Iliju, kad bi ga našao? Hristos, Gospod svih, rekao je: Kad
učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste (Mt 25,40).
Kad bi car pozvao nekoga na večeru, i kad bi sluge izašle pred njega, on bi im
rekao: "Zahvalite mu se mnogo u moje ime, on me je primio u svoju kuću i
nahranio kada sam bio siromah, on mi je u nevolji učinio mnogo dobrih
dela" - zar ne bi svako uzeo sav svoj novac i potrošio ga na onoga kome je
car iskazao tako veliku zahvalnost? Zar se ne bi svako potrudio da se s njim
zbliži i sprijatelji?
3. Jeste li videli snagu
(carske) reči? Pa kad takvo delo zaslužuje toliku čast kod cara, koji je, ipak,
samo čovek, zamisli da se Hristos onog dana pred anđelima i svim silama obraća
s pozivom i govori: "Ovaj čovek me je na zemlji uveo u svoju kuću, on mi
je mnoga dobra dela učinio, on je mene, stranca, primio." Zamisli zatim
odvažnost (tog čoveka) među anđelima, radost među nebeskim saborima. Zar taj o
kome Hristos bude svedočio neće imati veću odvažnost od anđela? Prema tome,
braćo moja, veliko je delo milostinja. Zavolimo je, jer njoj ničeg ravnog nema;
ona može i grehove da poravni, i da izbavi od suda. Ti ćutiš, a ona stoji i
brani te; ili, bolje, dok ti ćutiš, hiljade usta blagodare za tebe. Tolika
blaga od milostinje, a mi ne marimo i nije nas briga? Daj, po mogućnosti,
hleba. Nemaš hleba? Daj onda novčić. Nemaš novčić? Daj čašu hladne vode. Nemaš
ni to? Plači sa nesrećnikom, i dobićeš nagradu, i to nagradu za slobodno
učinjeno, a ne za iznuđeno delo. Besedeći o ovome, smetnusmo s uma razgovor o
devojkama. Vratimo se, dakle, našoj temi. "Dajte nam," vele,
"ulja iz vaših posuda. Ne možemo vam dati da ne bi nedostalo i
nama i vama; bolje idite prodavcima i kupite." A kad one
otidoše da kupe, dođe ženik, i one čije su svetiljke svetlile uđoše
s njim, i zatvoriše se vrata bračne ložnice. Dođoše i pet ludih i
počeše da kucaju na vrata ložnice i glasno govore: "Otvori nam"; a
ženik im iznutra odgovori: "Odlazite od mene, ne poznajem vas" (Mt
25,8-12). Tako, to su, znači, čule nakon tolikih napora? Ne poznajem vas. To
znači, kako sam rekao, da su uzaludno i bez koristi zadobile veliko
dostojanstvo devstvenosti. Vidi: one su odbačene nakon toliko velikih napora,
nakon što su obuzdale svoju neuzdržljivost, nakon nadmetanja s nebeskim silama,
nakon što su se nasmejale nad stvarima ovoga sveta, pretrpele veliku strast,
prešle preko pregrada, uzletele od zemlje na nebo, nisu razlomile pečate tela,
zadobile veliku lepotu devstvenosti, ušle u nadmetanje s anđelima, satrle
potrebe tela, zaboravile na prirodu, u telu izvršile ono što je svojstveno
bestelesnim, nakon što su zadobile veliko i neoborivo dostojanstvo - nakon
svega one su čule: "Odlazite od mene, ne poznajem vas." Nemoj da
pomisliš da ja smatram da je vrlina devstvenosti malo važna: devstvenost je
takva da je niko od starih nije mogao sačuvati. Sada je postalo veoma dostupno
ono što je za proroke i za stare bilo strašno - zato to i jeste velika
blagodat. Šta je, zaista, bilo najteže i najneizdržljivije? Devstvenost i
preziranje smrti. Ali njih se sada ne plaše ni malene devojčice. Očuvanje
devstvenosti je, zaista, bilo toliko teško da niko od starih nije mogao da je
čuva. Noj je bio pravedan, to je i Bog zasvedočio, ali je živeo sa ženom. Sa ženama
su isto tako živeli i Avram i Isak, naslednici Božijeg zaveta. Celomudreni
Josif je odbio da učini veliki greh preljube, ali je i on živeo sa ženom jer je
teško bilo ostajanje u stanju devstvenosti. Devstvenost je utemeljena onda kad
je izrastao cvet devstvenosti. Prema tome, niko od starih nije mogao da čuva
devstvenost zato što je velika stvar obuzdati telo. Naslikaj rečima sliku
devstvenosti i poznaj veličinu te vrline. Ona svaki dan vodi bitku, koja se
nikada ne može stišati; ta bitka je gora od rata protiv varvara. U ratu protiv
varvara ima predaha, kada se vode pregovori; u tom ratu nekad se bore, a nekad
ne; tamo se može zapaziti red i vreme. A u ratu koji se vodi protiv
devstvenosti nema predaha zato što ratuje đavo koji ne zna određeno vreme za
napad i ne traži dogovoren da znak za borbu, nego se uvek bori i stara se da
nađe nenaoružanu devojku da bi joj zadao smrtnu ranu; i devojka nikad ne može
da predahne od te bitke, nego uvek nosi u sebi i nemir i ratnika. Osuđenici se
toliko ne uznemire, iako sudiju vide tek povremeno, a devojka, kud god pošla,
uvek sa sobom nosi i sudiju i neprijatelja. Taj neprijatelj joj ne da da
predahne ni naveče, ni noću, ni ujutru, ni u podne, nego vojuje neprestano,
predlaže joj naslade, ukazuje na brak, da bi iščupao iz nje vrlinu i pobudio u
njoj porok, da bi izagnao iz nje celomudrenost i posejao u nju blud: svakog
časa se razgoreva oganj koji sladostrašće prijatno potpaljuje. Vidi, kako je
težak ovaj podvig: a one (lude devojke) nakon svega toga su čule: "Odlazite
od mene, ne poznajem vas." Pazi, kako je veliko delo devstvenost: kada
kraj sebe ima sestru milostinju, neće je nadvladati nikakva nevolja, nego će
ona postati iznad svega. One nisu ušle (u bračnu ložnicu) zato što pored
devstvenosti nisu imale i milostinju. Sramota je reći: pobedivši sladostrašće,
ti nisi prezrela novac, nego, kao devojka koja se odrekla života i raspevši
sebe, voliš novac! Da si poželela muža, ne bi bila toliko kriva jer bi poželela
(sebi) ravno biće; ali sada je tvoja krivica mnogo veća zato što si poželela
stvar koja je tebi tuđa. Udate žene zlobno iskazuju svoju nečovečnost tako što
se pozivaju na decu; ako im kažeš: "Daj mi milostinju" - "imamo
decu", kažu one, "ne možemo". Bog ti je dao decu, dobila si plod
utrobe da bi bila čovekoljubiva, a ne nečovečna; razlog za čovekoljublje ne
pretvaraj u izgovor za nečovečnost. Hoćeš li da ostaviš svojoj deci dobro
nasleđe? Čini milostinju da bi te svi pohvalili i da bi sebi ostavila besmrtni
spomen. Ali zašto sabiraš novac kad već nemaš decu i kad si se raspela za
život?
4. Do sada smo govorili (u
umu) i o putu pokajanja, i o milostinji. Rekli smo da je milostinja velika
dobit: zatim smo prešli na more devstvenosti. Prema tome, veliki put pokajanja
imaš u milostinji, koja može da te oslobodi od okova greha. Ali imaš još jedan
put pokajanja, takođe veoma lak, na kome se isto tako možeš osloboditi od
grehova. Moli se neprestano, ne posustaj u molitvi, moli Božije čovekoljublje,
ali ne s lenošću, a Bog se neće odvratiti od onoga koji se neprestano moli,
nego će ti oprostiti grehe i uslišiće tvoje molitve. Ako u molitvi budeš
uslišen, nastavi da se moliš da bi prineo blagodarnost Bogu; ako pak ne budeš
uslišen, obitavaj u molitvi ne bi li bio uslišen. I ne govori: "Mnogo sam
se molio, i nisam uslišen", jer i to se često dešava radi tvoje koristi.
Bog zna da si lenj i nemaran, i da ćeš, ako dobiješ to za šta moliš, otići i
više se nećeš moliti; i eto, samom potrebom Bog te primorava da češće
razgovaraš s Njim i da se vežbaš u molitvi. Jer ako se lenjiš i ne nastavljaš
molitvu ni kad imaš takvu potrebu, šta bi tek bilo kad ne bi imao nikakve
potrebe? Dakle, i to On čini radi tvoje koristi jer želi da ne odustaješ od
molitve. Prema tome, prebivaj u molitvi, ljubljeni moj, i ne budi lenj, jer
molitva može da učini mnogo i ne prilazi joj kao kakvom malo važnom delu. A da
molitva pruža oproštaj grehova, možeš saznati iz božanstvenog Jevanđelja. Šta
ono govori? Carstvo nebesko je kao čovek koji zatvori svoja vrata i legne sa
svojom decom. U ponoć dolazi neko da pozajmi hleba, kuca, i govori:
"Otvori mi, treba mi hleba." A on mu odgovara: "Ne mogu ti sada
dati jer smo legli i mi i naša deca." Onaj nastavlja da kuca na vrata, a
ovaj mu opet govori: "Ne mogu ti sada dati jer smo legli i mi i
deca." Ali onaj i nakon ovoga nastavlja da kuca, i nije otišao dok domaćin
nije rekao: Ustanite, dajte mu, i neka ode" (Lk 11,5 i sl.). Prema tome,
(Pismo) te uči da se moliš i da ne očajavaš, ali i da tada kada ne dobiješ (ono
za šta si se molio), prebivaš u molitvi, dok ne dobiješ. I mnoge druge puteve
pokajanja naći ćeš u Pismu. Pokajanje je, i pre Hristovog dolaska, propovedao
Jeremija, koji govori: Ko padne, ne ustaje li, ko svrati s puta, ne
vraća li se (up.Jer 8,4)? I opet, nakon ovoga, a posle učinjene
preljube, kaže joj: Vrati se k meni (Jer 3,7). Bog nam je dao
i mnogo i drugih[4] različitih puteva pokajanja da bi nam oduzeo svaki izgovor
za nemarnost. Kad bismo imali samo jedan put, ne bismo mogli poći njime. A
upravo od ovog oružja satana uvek beži. Jesi li sagrešio? Uđi u crkvu i iskupi
svoj greh. Koliko god puta padneš na ulici, svaki put ustaješ: isto tako,
koliko god puta sagrešiš, pokaj se za greh, ne očajavaj; ako sagrešiš još
jednom, još jednom se pokaj kako ne bi zbog nemarnosti potpuno izgubio nadu u
obećana blaga. U dubokoj si starosti - i sagrešio si? Uđi (u crkvu), pokaj se:
ovde je lečilište, a ne sudnica, ovde ne kažnjavaju nego daju oproštaj grehova.
Samom Bogu reci svoj greh: Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom
učinih (Ps 50,6) i tvoji će ti se gresi oprostiti. Imaš još jedan put
pokajanja, ne težak, nego najlakši. Koji je to put? Plači zbog svojih grehova.
O ovome ćeš saznati iz božanstvenog Jevanđelja. Petar, vrhovni apostol, prvi u
Crkvi, drug Hristov, koji je otkrivenje primio od Oca, a ne od ljudi, što je i
sam Hristos posvedočio kad je rekao:Blažen si, Simone, sine Jonin! Jer
tijelo i krv ne otkriše ti to, nego Otac moj koji je na nebesima (Mt
16,17), taj Petar (kada kažem Petar, po tim podrazumevam nesalomivi kamen,
nepomičnu stenu, velikog apostola, prvog učenika, prvog zvanog, i prvog koji se
odazvao), upravo on je učinio ne neki mali, nego veliki greh - odrekao se samog
Gospoda. Ovo ne govorim da bi osudio pravednika, nego da bi tebi dao podstrek
za pokajanje. Samog Gospoda vaseljene, Staratelja i Spasitelja svih on se
odrekao. No da priču o tome ispričamo ispočetka. Spasitelj je znao da će za
vreme Njegove predaje neki već otići (od Njega), i zato je Petru rekao:
"Hoćeš li i ti da odeš" (up. Jn 6,67)? Ali Petar odgovori: Neću
te se odreći makar morao i umrijeti s tobom! (Mt 26,35). Šta govoriš,
Petre? Bog presudio, a ti protivrečiš? I mada je (Petar) pokazao dobro
nastrojenje svoje volje, Hristos je ipak izobličio slabost (Petrove) prirode.
Kada? One noći kad su Hrista uhvatili. Tada Petar, napisano je, stajaše pored
vatre i grejaše se; i priđe mu neka služavka i reče: "Juče si i ti bio s
ovim čovekom"; a on odgovori: "Ja ne poznajem toga čoveka."
Zatim se (odreče) i drugi, i treći put, i time se (Božije) predskazanje
ispunilo. Nakon ovoga Hristos je pogledao Petra očima koje govore; ništa mu
nije rekao jer nije hteo da svog učenika izobliči i posrami pred Judejcima, već
mu pogledom reče: "Eto, Petre, ispuni se ono o čemu sam govorio."
Petra ovo veoma dirnu i poče da plače, ali gorko, a ne obično plakaše, i suzama
zadobi drugo krštenje. Tim tako gorkim plačem on je iskupio svoj greh, tako da
su mu nakon ovoga povereni nebeski ključevi. A kad je Petrov plač iskupio tako
veliki greh, kako onda ti nećeš iskupiti svoj greh, ako budeš plakao? Odreći se
svoga Gospoda nije mali, nego velik i veoma težak greh - pa opet su suze
iskupile greh. Plači i ti zbog svog greha, samo ne plači prosto i da te drugi
vide, nego gorko, kako je (plakao) Petar, izlij reku suza iz same dubine duše
da bi se Gospod smilovao i oprostio ti greh. Čovekoljubiv je Gospod, i sam je
rekao: Ne tražim smrt grešnika, nego da se grešnik vrati, pokaje, i
živ bude (up.Jez 33.11). Od tebe traži malo truda, a sam daje mnogo;
od tebe očekuje povoda da bi tebi dao blago spasenja. Daj suze, a On će ti dati
oproštaj, prinesi pokajanje, a On će ti darovati otpuštenje grehova. Daj makar
mali povod i dobićeš valjano oproštenje, jer (u delu spasenja) jedno zavisi od
Njega, a drugo od nas. Ako mi damo ono što zavisi od nas, onda će i On darovati
ono što zavisi od Njega. Ali On je već darovao ono što je zavisilo od Njega -
postavio je sunce, mesec, odredio raznoliki razmak između zvezda, razlio vazduh,
prostro zemlju, mora opasao kopnom, dao planine, doline, bregove, izvore,
jezera, reke, nebrojene vrste biljaka, i drveće i sve ostalo. Prinesi i ti malo
da bi ti tako On darovao i najveća blaga. Prema tome, nećemo biti nemarni za
same sebe, i nećemo odustati od svog spasenja kad već imamo takvu bezdanu
pučinu čovekoljublja Gospoda svega, koji se čak kaje za naše grehe. Nudi se
Carstvo nebesko, i raj, i blaga, što oko ne vidje, i uho ne ču, i u
srce čovjeku ne dođe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube(1Kor 2,9) - pa
zar nećemo nastojati na sve moguće načine da unesemo nešto svoje kao dopunu da
ne bismo bili lišeni tih blaga? Zar ne znaš šta je govorio Pavle, koji se mnogo
trudio i odneo nebrojene pobede nad satanom, u telu prošao sav svet, obišao zemlju,
i more, i vazduh, i, kao da je na krilima, obleteo vaseljenu, bio zasut
kamenjem, izranjavljen, pretrpeo udarce, sve podneo radi imena Božijeg, i
odozgo bio prizvan nebeskim glasom? Pazi šta govori i kakve su to reči:
"Primismo", govori, "blagodat od Boga, ali i ja se potrudih i
učinih svoje; i blagodat njegova koja je u meni ne osta prazna, nego se
potrudih više od sviju njih"(1 Kor 15,10). Znamo, govori, znamo kako
je velika blagodat koju primismo, ali nije našla da sam i ja beskoristan:
poznata su moja dela. Tako ćemo i mi naviknuti ruke da daju milostinju, da
bismo i mi kao dopunu uneli nešto malo, plakaćemo zbog grehova, ridaćemo zbog
bezakonja, da bi se videlo da i mi unosimo kao dopunu nešto, makar malo, a da
je ono što će nam biti darovano, veliko i da premašuje naše snage. To su raj i
Carstvo nebesko - toga svi mi da budemo udostojeni po blagodati i čovekoljublju
Gospoda našeg Isusa Hrista, kojem zajedno sa Ocem i sa Svetim Duhom slava,
sila, i čast sada i uvek u vekove vekova. Amin.
NAPOMENE:
- Ova beseda je
namenjena da se čita na Veliki utorak, na časovima, posle Četvorojevanđelja.
- Tj. s propovedanjem.
- Tj. za nesećanje o
predmetu prethodne besede.
- To jest osim
milostinje i molitve.
No comments:
Post a Comment