„Ломљење хлеба“ у Делима апостолским (2, 42.46; 20, 7)

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

Аутор: др Предраг Драгутиновић, Број 1129, Рубрика Библијске теме

Заједничко обедовање у јудејској традицији и античком свету уопште по правилу садржи извесну религијску ноту. Релативно је лако уочити који од обеда имају изразито евхаристијски карактер, а који не. Недоумица се јавља готово само код израза „ломљење хлеба“.

ОБЕД У СПИСИМА ЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ

У списима Апостола и Еванђелисте Луке (Еванђеље и Дела апостолска) оброци играју значајну улогу. Ниједан други новозаветни спис не приписује заједничким обедовањима такву важност, као што то чини трећи Еванђелиста и први писац црквене историје. Обеди на којима Исус Христос узима учешћа, редовно су прилика да Христос изложи своје поуке, било у виду расправе (Лк. 5, 27–35; 7, 36–50; 11, 37–54), било у виду поуке ученицима (Лк. 10, 38–42; 14, 1–24; 22, 7–38). Заједничко обедовање је такође прилика да Исус Христос изложи откровења или наговести свој истински идентитет (Лк. 9, 10–17; 11, 5–13; 12, 13–21, 35–38; 13, 26–30; 15, 1–2; 16, 19–31; 17, 7–10; 19, 1–10; 24, 28–35, 41–43). У Делима апостолским се наставља ова пракса смештања одлучујућих сусрета и догађаја у контекст обеда (Дап. 2, 24–47; 10, 44–48; 16, 11–15; 16, 40; 20, 7–12; 27, 33–38). Очигледна је намера аутора да важне станице из историје спасења смешта у контекст заједничких обеда. Заједничко обедовање у јудејској традицији и античком свету уопште по правилу садржи извесну религијску ноту. Релативно је лако уочити који од управо наведених обеда имају изразито евхаристијски карактер, а који не. Недоумица се јавља готово само код израза „ломљење хлеба“.

„ЛОМЉЕЊЕ ХЛЕБА“ – ТУМАЧЕЊА

Један од описа обеда који изазива недоумице по питању његовог евхаристијског карактера је „ломљење хлеба“ (κλάσις τοῦ ἄρτου). „Ломљење хлеба“ се три пута спомиње у Делима апостолским (2, 42.46; 20, 7; уп. такође Лк. 24, 30–31; Дап. 27, 33–36). Поједини тумачи сматрају да се овде описују обични, свакодневни заједнички обеди, без икакве евхаристијске димензије. Други, пак, сматрају да су описани оброци били ритуалног карактера, али не евхаристијски. Коначно, постоји и мишљење да су наведени обеди евхаристијског карактера по узору на тајну вечеру Исуса Христа са ученицима (Лк. 22,14–20). У том случају Лука би на наведеним местима извештавао о „вечерама Господњим“, тј. „ломљење хлеба“ би било синоним за Евхаристију.

ВРЕДНОВАЊЕ ТУМАЧЕЊА

Прво тумачење показује озбиљне слабости. Ако се сагледа литерарни контекст Дап. 2, 42.46 долази се до увида да је читав амбијент толико прожет богослужбеном атмосфером, да је веома тешко сагледати сáмо „ломљење хлеба“ као чисто профани акт. С друге стране, заједничко обедовање је готово увек имало религијску димензију: „ломљење хлеба“ одмах подсећа на призор јудејског домаћина куће који благосиља трпезу и раздаје делове хлеба присутнима. Тамо где је присутна религијска димензија заједничког обедовања смештена у хришћански амбијент, свакако се може радити само о Евхаристији. Друго тумачење зарачунава религијски или култни карактер „ломљења хлеба“, али оспорава његову евхаристијску димензију. Религијска димензија обеда огледа се у речима „примаху храну у радости и простоти срца“ (Дап. 2, 46), при чему „радост“ представља месијанску радост, односно антиципира долазећег Месију, са којим долази нови свет. „Простота срца“, с друге стране, указује на посвећеност верника једних другима. Учешће у заједничком обеду међусобне љубави одвија се у есхатолошкој радости. Међутим, да ли је „ломљење хлеба“ Евхаристија или не?

„ЛОМЉЕЊЕ ХЛЕБА“ И ЕВХАРИСТИЈА

Иако друго тумачење наглашава религијски – есхатолошки и етички – карактер „ломљења хлеба“, његови експоненти и даље не сматрају да је овде реч о Евхаристији. Треће тумачење сагледава израз „ломљење хлеба“ као евхаристијску радњу. Као одлучујући аргумент узима се Дап. 20, 7: „А у први дан недеље када се сабраше ученици да ломе хлеб…“ Противници, пак, овог тумачења сматрају да није могуће да се под „ломљењем хлеба“ подразумева Евхаристија, пошто се не помиње вино, а да се Евхаристија врши са хлебом и са вином јасно сведочи Лк. 22, 14–20. Међутим, треба имати у виду да се у Лукином извештају о тајној вечери чаша помиње два пута (Лк. 22, 17: „И узевши чашу заблагодари и рече…“; 22, 20: „А тако и чашу по вечери, говорећи…“), тј. на неки начин уоквирује централни догађај ломљења хлеба: „И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: ово је тело моје које се даје за вас. Ово чините у мој спомен“ (22, 19). Дакле, Исус Христос пре подизања чаше после вечере говори ученицима да благодарно ломе и деле хлеб међу собом у знак сећања на Њега (22, 19). Све то говори у прилог томе да је „ломљење хлеба“ од самог почетка било средиште Евхаристије.

НА ПУТУ ЗА ЕМАУС

Прича о догађају на путу за Емаус потврђује овакво разумевање „ломљења хлеба“. Наиме, очи двојице ученика отвориле су се када је Господ Христос седео са њима за трпезом, узео хлеб, благословио га, преломио и дао им га (Лк. 24, 30–31). Употребљени глаголи повезују овај моменат са Лк. 22 (разлика међу глаголима на грчком изворнику је незнатна): узети – благословити – преломити – дати. Повезаност ова два текста указује на кључну улогу евхаристијског ломљења хлеба у заједници са Христом: ломљење хлеба се врши у спомен на Њега и кроз ломљење хлеба се препознаје Његов истински идентитет као Месије и Васкрслог Господа.

„ЛОМЉЕЊЕ ХЛЕБА“ ЈЕ ЕВХАРИСТИЈА

После свега изложеног може се закључити да је „ломљење хлеба“ код Еванђелисте Луке технички термин или метонимија за Евхаристију. „Ломљење хлеба“ је богослужбени акт који се одвијао унутар хришћанске заједнице, а којим се она сећа Господа Исуса Христа и његове заповести љубави, докле не дође (уп. 1 Кор. 11, 26).