Света Марија Египћанка

Свети Николај Жички и Охридски – ОХРИДСКИ ПРОЛОГ

Животопис ове дивне светитељке написао је св. Софроније патријарх јерусалимски. Неки јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном он угледа једно људско биће, суха, нага тела, и косе беле као снег, које нагне бежати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања његовог жена му исприча своје житије.

Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспев у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном Крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто целива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но утом чу глас: ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир!

Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан, где стиже истог вечера. Сутрадан се причести у манастиру св. Јована и пређе реку. И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем.

После тога када стајаше на молитви виде је Зосим како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да јој идуће године донесе Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести. Идуће године Зосима дође с Причешћем увече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. Утом виде према месечини, да она дође реци, прекрсти реку, и пође по води као по суху. Кад је причести, она га замоли, да идуће године дође у онај исти поток где су се прво видели. Зосима оде и нађе тело њено мртво на оном месту, и више главе на песку написано: погреби, авво Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу Божествених Тајни.

Из овога написа дозна Зосима прво њено име, и друго и страшно чудо, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати 20 дана. И тако Зосима сахрани тело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча целу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видео од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнице. Св. Марија спомиње се још и пете недеље Часног Поста. Црква је истиче верним у те посне дане као узор покајања. Упокојила се око 530. год.

Свети Теофан Затворник – ПОСТ

Колико већ недеља појемо: “покајанија отверзи ми двери, Жизнодавче!” И сваки пут од Господа добијамо одговор који теши и одушевљава за покајање – било у Јеванђељу, или у сећањима, везаним за дане у недељи. Дело покајања је као када Домаћин седи у унутарњим одајама и неки људи, тражећи улаз до Њега, вичу споља: отвори нам, отвори нам врата! А Домаћин изнутра једноме одговара: уђи, врата су отворена; другоме: уђи, врата нису закључана, само су притворена, отвори и уђи; трећем: кључ је тамо напољу, нађи га, стави у браву, окрени како захтева кључ и кад отвориш и уђи! Разни људи, разни одговори њима и разни трудови за улазак на врата. Али сви, ушавши на врата, смело улазе унутра, приближавају се Домаћину, бацају Му се пред ноге, удостојавају милостивих загрљаја Његових и стају близу како би се утешили Његовом близином која подаје сва блаженства. Да ли вам је јасна ова прича?

Домаћин је Господ који прима грешнике који се кају и опет их приближава Себи. А од оних који Му прилазе, ко су први који налазе врата отворена? То су они што су након претходне исповести и светог Причешћа остали чисти од сваког греха, и мисли и осећања своја нису опоганили никаквом нечистотом и огањ ревности су сачували неугашеним. Ко су други, што нађоше врата притворена? То су они што су понекад попуштали у ревности богоугађања, понекад се предавали безбрижности и немарности и, премда су сачували себе од смртних грехова, мисли и осећања своја нису увек чували чистим пред Господом. Ко су трећи, за које су врата закључана и кључ бачен, тако да још и њега треба наћи? То су они што су упали у смртне грехе, што су се потчинили страстима и греховним навикама, и тако доспели у окамењену неосетљивост, у безбрижност и заслепљеност.

Некој од ових група припадамо и ми. И у коју ћемо себе убројати. У прву? Хоће ли се наћи такав? У другу? И ти су ретки. Остаје да се убројимо у трећу. Блажени су први. Ни другима није лоше. Али нећемо губити наду ни ми, гресима натоварени и страстима спутани. И нас је Господ спреман да прими, и нас зове, и нас ће примити и пустити к Себи. Нека су врата и закључана, и кључ ко зна где: потражићемо и наћи ћемо, отворићемо врата и ући код Господа. Залог успеха је, ево, света Марија Египћанка које се данас сећамо. За њу није било приступа и улаза на врата. А Господ јој је даровао да се умудри и уђе. Пођимо њеним стопама и све ћемо постићи.

Шта се то са њом десило да су се врата, која су раније за њу била затворена, одједном отворила? Та она ништа посебно није предузимала. Стала је ту са стране и нико од ње није чуо ни гласа. А тренутак касније је пошла и тада је могла да уђе на врата на која раније не могаше. Дакле, она је тог трена и кључ нашла, и врата отворила, и све препреке уклонила. Управо тај тренутак треба мало пажљивије да погледамо и разумемо његову снагу. А шта се ту тако дешавало?

Сами видите да се споља ништа није догађало, већ се све збило унутарњом променом мисли и осећања.Видех, вели, сав бездан греха и обузе ме ужас од осећања гнева Божијег, спремног да ме порази због грехова мојих. Згади ми се страст моја што ме погубљиваше, одвратих се срцем од ње и омрзнух на њу. И заветовах се Господу да се нећу враћати пређашњим гадостима и да ћу само Њему служити у све дане живота мога, за заступницу Му приводећи Пречисту Владичицу која Га је родила. Ето шта се десило! Пажљиво погледајте и наћи ћете ту и кључ, и откључавање врата и њихово отварање.

Какав је то кључ од врата покајања? То су болна покајна осећања: осећање грешности своје и кривице због ње, осећање гнева Божијег због грехова и ужас од њега, осећање скрушености и кајања због свих грехова.

У чему се састоји окретање кључа којим се отварају закључана врата? У гађењу према греху, у мржњи према њему, у одвраћању срца од њега и његовом обраћању ка Богу и делима Богу угодним.

У чему се састоји отварање врата покајања? У чврстој и непоколебивој намери да се више не враћа пређашњим ружним делима и у искреном завету да се од сада само Господу служи у све дане преосталог живота свога. Дакле – увидети грехе, скрушити се и ражалостити се због њих, одвратити се од њих и окренути ка Господу, обећавајући да неће бити повлађивања страстима и гресима – и врата су отворена.

И шта, ако је све учињено, хоћемо ли већ истог часа и ући? Још не, треба добити допуштење за улаз. Ово допуштење се купује нашим исповедањем грехова својих, а даје нам се разрешењем грехова од духовног оца нашег. После тога остаје само да се уђе, приближи Домаћину и удостоји загрљаја Његовог и стајања близу Њега. То се догађа кроз свето Причешће.

Ево, света Марија Египћанка нам је показала какав је кључ од закључаних врата покајања, како га наћи, како га окренути да би се откључало, како врата отворити и најзад ући. И идите тим путем сви којима је потребно. А коме то није потребно? Онда пођимо сви. Нека нико не одбија, нека нико не заостаје за другима, нека нико не губи наду. Домаћин свију зове и све чека. Пођимо, један другог терајући и један другог бодрећи. Ономе који стоји рећи ћемо: зашто стојиш, зар желиш да останеш ван Његовог блаженог дома, што се опиреш и нећеш ни да мрднеш? Зар ти заједно са Црквом не вапиш, или само језиком узвикујеш, а не и срцем: “Покајанија отверзи ми двери, Жизнодавче”? И зашто стојиш? Прихвати се посла. Све ти је при руци. Мало труда, и све ћеш наћи, и у свему успети. Ево и кључа; види како треба да га окренеш и како врата да отвориш и како допуштење за улаз да добијеш. Ено види кроз врата која други отвара и руке Очеве које се ка теби пружају и спремне су да те приме. Зар ћеш још оклевати, безбрижно се обазирући око себе, бескорисно трошећи кратко и драгоцено време?

Да, браћо, већ је прекратко драгоцено време! Драгоцено време је време поста и покајања. А од њега је остало нешто више од недеље. Пропустио си. Да ли ћеш га опет дочекати? Ово говорим онима који се још нису помирили са Господом и виде себе натоварени мноштвом грехова. И говорим ради упозорења да неко, одлажући га недељу за недељом, пошћење не одложи сасвим током овог поста. И целе године ће се мучити под теретом грехова и гнева Божијег због њих. И биће још добро ако доживимо до следећег погодног времена. Иначе ћемо и на онај свет поћи непомиловани; а тамо ће нам и без нас, наравно, отворити врата, али више не врата покајања, угураће нас кроз њих и заувек закључати; а за њима нас неће дочекати Очев загрљај, већ огањ неугасиви, црв који не спава и духови злобе, ненавидници наши.

Присећајући се тога, пожуримо, браћо, да отворимо себи врата покајања, по упуту преподобне Марије Епипћанке, и нека нас све њеним молитвама Господ умудри у том нама тако неопходном делу. Амин.