Понегде се ова недеља назива и Тодорова, Теодорова, Тудорова недеља. Првих дана Чисте недеље се не пале огњишта и жене ништа не кувају, него се једе раније спремљена храна. Првих дана мушкарци једнониче, тј. ништа не једу у току дана док се не смркне. До четвртка се не користи кашика, девојке не носе никакав накит, нигде се не игра и не пева. Увече је сва породица на окупу, а деца кокају кокице, што је многима једина вечера. У селима око Пчиње се каже да се не ваља јести све док не изађе звезда Караванка. На Чисти понедељак, женска чељад спрема и чисти кућу, деца и одрасли се купају, шишају и брију.
Међу Црногорцима из племена Куча распрострањен је обичај да изјутра на вратима осване крст од теста за који деца говоре да га је ту оставила баба Коризма. Она се јавља у причама око Васкршњег поста и у другим местима, и обично са њом плаше децу, јер она пази која деца се не држе правила поста и нед неко поједе нешто мрсно, одмах га купи и односи у неку страшну рупу. По другој верзији, тамо где деца прекрше пост, искаче баба Коризма и трпа сву децу у врећу и односи у пећину. Родитељи могу да откупе децу тек на Васкрс, и то ако донесу гомилу шарених јаја. Коризма је очигледно персонификација самог Васкршњег поста која родитељима служи да лакше објасне деци правила понашања у време поста.
Први ко уђе у кућу на Чисти понедељак назива се "квочка". У Републици Српској ту особу посаде "на легало", простру сламу поред огњишта, па је часте куваном ракијом и погачом. На Чисту среду (Пепељаву среду) је обичај да се иде у кућу која је добила принову. У неким местима Црне Горе вече уочи Пепељаве среде, мајке деци на челу направе мали крстић од пепела.
У јужној Србији на првопосни четвртак - Чисти четвртак, праве се посебни "колачи" који се дају стоци на Теодорову суботу. У тај дан се уговарају свадбе које ће бити тек после Васкрса. У планинским крајевима чобани славе овај дан као свој празник.
No comments:
Post a Comment