Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
Беседа на Гори: блаженства, о достојанству Апостола,
о Закону старозаветном и Заповестима Христовим
1. А кад он видје народ многи, попе се на гору.
На гору се пење како би нас научио да ништа не чинимо ради показивања пред људима. Будући да је намеравао да поучи народ, показује нам како треба да се удаљимо од многољудне вреве када учимо друге.
И сједе и приступише му ученици његови.
Народ Му прилази ради чуда, а ученици ради поука. После чудесних исцелења тела, Он лечи и душе, како бисмо научили да је он Творац и душа и тела. [1]
2. И отворивши уста своја.
Зашто еванђелиста каже: "Отворивши уста своја"? Зар ове речи нису сувишне? Нису, јер је Он учио и не отварајући уста. Како је то чинио? Својим животом и чудесима.[2] А сада је отворио Своја уста и учаше их говорећи.
Није учио само ученике већ и народ. Почео је с блаженствима, као што је и Давид своје псалме започео с блаженством. [3]
3. Блажени сиромашни[4] духом, јер је њихово Царство небеско.
На почетку као темељ поставља смирење. Пошто је Адам пао због гордости, Христос нас подиже смирењем. Док се Адам понадао да ће постати бог, "сиромашни духом"су они који су скрушени у души.
4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити.
"Блажени су који плачу" због својих грехова, а не због ствари овога света. "Који плачу" непрестано, а не повремено, и то не само због својих властитих грехова већ и због грехова својих ближњих. "Јер ће се утешити" и у овоме животу, јер се онај који плаче због својих грехова духовно радује, а још више у будућем.
5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу.
Неки под "земљом" разумеју духовну земљу, то јест, небо. Али, треба ра-зумети и ову земљу. Пошто кротке обично сматрају за презрене и убоге људе, то Спаситељ каже да управо они имају све. А кротки, то нису они који се никада не гневе, јер су такви људи безосећајни и равнодушни, већ они који умеју да се разгневе, али се уздржавају, гневећи се онда када је потребно. [5]
6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
Желећи да говори о милостињи, прво показује да човек мора да задобије праведност, како не би давао милостињу од онога што је стекао крађом и преваром. Праведност треба са усрђем тражити, јер такви су "гладни и жедни правде". Иако се користољупци хвале да су богати и сити, Исус каже да ће се праведници још у овоме животу наситити јер имају непропадљиво богатство.
7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. Милосрђе се не указује само новцем и стварима, већ и речју, а ако баш ништа немаш, онда сузама саосећања. Милостиве ће помиловати и људи у овоме животу, јер ономе који је јуче био милостив, данас ће и самом затребати помоћ и сви ће према њему бити милостиви, док ће га Бог још више помиловати (у будућем веку).
8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети.
Много је оних који нису похлепни, и још дају милостињу, а опет живе у блуду и свакој нечистоти. Зато нам Христос заповеда да уз друге врлине треба да будемо чисти и целомудрени,[6] и то не само у телу него и у срцу,[7] јер нико без светости и целомудрија неће видети Бога. Као што само на чистом огледалу можемо да видимо свој лик, тако само чиста душа може да види Бога и разуме Свето Писмо.
9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати.
"Миротворци" нису само они који живе у миру с другима, него и они који мире посвађане. "Миротворци" су и они који својим учењем обраћају непријатеље Божје. А назваће се синови Божји, јер је нас јединородни (Син Божји) помирио с Богом. [8]
10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Прогоне не само мученике, већ и многе друге, зато што помажу невољнима и уопште због сваке врлине, а свака врлина и јесте "правда". Лопове и убице такође прогоне, ипак они нису блажени.
11. Блажени сте када вас срамоте и успрогоне.
Најзад, Господ говори Својим апостолима, показујући, да је учитељима на првом месту својствено да буду срамоћени.
И лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
Није, дакле, блажен сваки који подноси срамоту, већ онај кога срамоте ради Христа, и то лажући. У противном случају, такав је заиста јадан и бедан, јер многе саблажњава.
12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима.
Господ није говорио о "великој плати" за друге врлине, а овде говори о њој, показујући тиме да је трпљење увреда велики и тежак подвиг, јер су многи сами себи одузели живот (не могући да га претрпе).[9] Чак се и Јов, који је издржао сва друга искушења, нашао на муци када су га пријатељи вређали како он, тобож, страда због грехова.
No comments:
Post a Comment