Цветна недеља
ЦВЕТНА НЕДЕЉА (грч: ΣΤ' Κυριακή των Νηστειών - Βαΐων); посвећена је успомени на последњи, царски улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, где је дочекан као цар уз клицање народа и деце: "Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев" (Јн 12,13). Сведочанства ο празновању Цветне недеље имамо из IV века, јер га је подробно описала поклоница Етерија из IV века. Из Типика Велике цариградске цркве (ΙΧ-Χ век) сазнаје се да је и кроз Цариград, као и кроз Јерусалим, ишла литија са гранчицама, као и данас у свим Православним храмовима света. Освећење гранчица, као знамења победе и васкрсења, бива на Цвети, на јутрењу после прочитаног 50. псалма. На Цвети, као и на остале Господње празнике, изоставља се васкрсна служба и пева се само служба празника. На јутрењу се чита Слово Св. Андреја Критског и пева се Канон Косме, Епископа мајумског.
Народни обичаји
У Цветној недељи васкршњег поста, сваког дана девојчице и девојке одлазе на ливаде и беру пољско цвеће, којим ките куће и дворишне зграде са спољне стране. Најчешће се кити маргаретом и красуљком. Негде се девојке опасују врбовим прућем, а момци младом копривом. У Купрешком пољу у једном од дана Цветне недеље, жене уберу онолико красуљка колико има укућана, па задену цвеће увече код врата. Убрано цвеће се не уноси у кућу.
No comments:
Post a Comment