Stihovi o prekrasnom Josifu:
Celomudreni Josif pokazao se kao pravedni vlastelin i hlebodavac:
o, koliko on vrlina ima!
Stihovi o neplodnoj smokvi:
Hristos, kletvom osuši smokvu,
izobličavajući sinagogu jevrejsku
kojoj su tuđi duhovni plodovi:
izbegnimo njen udeo.
U sveti i veliki ponedeljak, sećamo se blaženog Josifa, prekrasnog; (sećamo se i, od Gospoda proklete,) osušene smokve.
Od današnjeg dana počinju sveta stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista, a pre toga, kao Njegovog praobraza, sećamo se prekrasnog Josifa. On je bio sin patrijarha Jakova, kojeg mu je rodila Rahilja. Omrznut od svoje braće, zbog nekih snoviđenja, on prvo biva bačen u duboku jamu, dok deca obmanjuju oca okrvavljenom odećom, kao da su ga, tobože, rastrgle zveri. Zatim, za trideset srebrnika biva prodat Ismailjćanima, koji ga ponovo preprodaju Petefriju, upravniku evnuha, egipatskog cara - faraona. Kada je gospođa bezumno nasrnula na celomudrenost mladića, on je, ne želeći da učini bezakonje, pobegao ostavivši svoju haljinu. Ona ga je oklevetala pred gospodarom, i on biva bačen u okove i mračnu tamnicu. Potom ga, zbog tumačenja snova izvode (iz tamnice), predstavljaju ga caru, i on postaje gospodar čitave egipatske zemlje. Na kraju, prilikom prodaje pšenice, ponovo se otkriva svojoj braći, i blagočestivo proživevši čitav život umire u Egiptu, smatran, pored drugih vrlina, velikim u celomudrenosti. On je praobraz Hrista, jer i Hristos strada od (Njegovih) saplemenika Judeja, i učenik ga prodaje za trideset srebrenika, i bacaju ga u tamnu i mračnu jamu - u grob, odakle se, samovlasno ustavši, zacario nad Egiptom, tj. nad svakim grehom, i potpuno ga pobedio, i vlada čitavim svetom i po čovekoljublju nas iskupljuje tajanstvenim davanjem pšenice (hleba), predavši samog Sebe za nas i hraneći nas hlebom nebeskim - Svojim živonosnim telom. Iz tog razloga se sada pominje prekrasni Josif.
Zajedno sa tim, sećamo se i osušene smokve, jer božanstveni jevanđelisti, upravo Matej i Marko, govore o tome odmah posle kazivanja o grančicama. Marko: I sutradan kad iziđoše iz Vitanije, ogladnje (Mk 11.11), a drugi: Ujutru vraćajući se u grad ogladnje; i ugpedavši smokvu jednu kraj puta dođe njoj, i ne nađe na njoj ništa osim lišća, i reče joj:Da nikad više ne bude od tebe roda do vijeka! I odmah usahnu smokva. (Mt 21,18,19).
Smokva predstavlja judejsku sinagogu, u kojoj Spasitelj nije pronašao plod kakav dolikuje, već samo senku zakona, zbog čega im je oduzeo i tu senku, ispunivši zakon u potpunosti. Ako bi neko upitao: zbog čega se isušuje drvo, koje nema dušu, zašto se ono, koje nije ništa sagrešilo, podvrgava prokletstvu; neka taj zna da je to zato što su Judeji, gledajući Hrista, koji je uvek svima činio dobro i nikada nikome nije učinio ništa loše, mislili da On ima vlast da čini samo dobro, ali ne i da kažnjava. Ali pošto je čovekoljubiv, Vladika ni je hteo da pokaže na čoveku, da može i to; zato, kako bi uverio nezahvalni narod da On ima vlast i da kažnjava, samo kao Sveblagi neće (to), On podvrgava kazni bezdušnu i neosetljivu prirodu. Ali postoji i jedno tajanstvenije tumačenje, koje je do nas došlo od premudrih staraca, kako kaže Isidor Pelusiot - to bilo drvo neposlušanja, čije su listove i upotrebili za pokrivanje (sebe, prvi) prestupnici, zbog čega je ono i ovde, po čovekoljublju, od strane Hrista podvrgnuto prokletstvu, koje nije primilo ranije, kako nikada ne bi donosilo plod koji je uzrokovao greh. A razlog poređenja greha sa smokvom je očigledan, jer i greh pruža prijatno zadovoljstvo - grehovna naslada, a zatim dolazi - oporost i gorčina savesti. Uostalom, oci su ovde stavili priču o smokvi radi umiljenja, kao i priču o Josifu - zato što je praobraz Hrista. (Neplodna) smokva je svaka duša, kojoj je stran svaki duhovni plod, koju Gospod ujutru, tj. posle ovog života, ne našavši Sebe u njoj, isušuje kletvom i baca je u oganj večni - i ona postaje kao nekakav isušeni stub, koji zastrašuje one koji ne donose plodove dostojne vrlina.
Molitvama prekrasnog Josifa, Hriste Bože, pomiluj nas. Amin.
No comments:
Post a Comment