25/03/2015
24/03/2015
Уторак пете седмице поста
Царство Божије није јело ни пиће, већ праведност и уздржање са светошћу; стога богати неће у Њега ући већ они који полажу своје благо у руке сиромашних. Тако нас и пророк Давид учи, говорећи: “Праведник показује милост васцели дан; његова је радост у Господу и ходећи у светлости неће посрнути.” Ово нам је написано за поуку, да постимо и чинимо добро и уместо земаљских ствари нека би нас Господ наградио небеским.
Јутрење у пету недељу Поста
22/03/2015
Петак четврте седмице поста
Не одврати Лице Своје од слуге Твога јер сам у невољи, брзо ме услиши; чуј душу моју и избави је.
Нека ми Твоје спасење, Боже, помогне. Нека убоги виде и развеселе се. Тражи Бога и душа ће твоја живети.
Вечерње – четврта недеља поста
Поуке Светих Отаца: Својствено је човеку да падне и да после сваког пада устане. Али, ђаволу и само ђаволу приличи да не устане када падне.
Свети Јован Лествичник
17/03/2015
"Молитва - аутентични пут ка хармонизацији свих психофизичких сила човјека"
Митрополит Г. Порфирије:
Предавање Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског господина др Порфирија на тему "Молитва - аутентични пут ка хармонизацији свих психофизичких сила човјека" које је одржао у четвртак, 12. марта 2015. године. Овим предавањем је настављен циклус предавања у СКД Просвјета у Загребу.
У препуној дворани митрополит Порфирије је говорио о молитви, која је нераскидиво повезана са хришћанским животом и Великим постом, тумачећи молитву Светог Јефрема Сирина. - Лењост нас често вара давањем савјета како има времена. Има времена да почнемо да радимо на себи. То је опасност која има више димензија. Прије свега, нико од нас не зна колико ће трајати. Колико има времена? Зато Апостол Павле поручује: „Искупљујте вријеме".
„Часни крст – красота Цркве“
Парох момишићки свештеник Никола Пејовић
Свештеник Никола Пејовић, парох момишићки, главни уредник Радија Светигоре, 15. марта 2015. године у Парохијском дому Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару одржао је предавање „Часни крст – красота Цркве“
15/03/2015
Крстопоклона недеља
(грч: Κυριακή της Σταυροπροσκυνήσεως), трећа недеља Васкршњег поста посвећена Часном крсту. Износећи на крају јутрења у Недељу крстопоклону Часни крст из олтара на средину храма ради поклоњења, Црква подсећа верни народ, у средини поста, да иду за распетим и васкрслим Господом (Мт 10,38) носећи свој крст који је знак Христове победе над смрћу.
Часни крст бива изложен све до петка ове седмице. Сведочанства ο Крстопоклоној недељи постоје већ у XII веку, а песме за службу Крстопоклоне седмице писали су Јосиф и Теодор Студит, а такође и Теофан Исповедник.
У овој седмици се избегавају сви послови везани за воду, укључујући и млевење брашна у воденицама. Зато у селима западне Србије, воденичари славе Крстопоклону недељу као своју седмицу. Ова седмица се још назива и Безимена.
Тропар, глас 1.
Спаси Господе народ Свој и благослови наслеђе Своје, даруј победу свим Православним Хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ Твој.
Кондак, глас 7.
Некада је пламено оружје чувало врата Раја, али на њих наиђе преславни савез, дрво крсно, жалац смрти и паклена победа би прогнана. Стао си пред све који су били у Аду, Спаситељу мој, кличући: Уђите поново у Рај!
***
13/03/2015
Петак треће седмице поста
"Верни народе, радосно ускликнимо и торжествено запевајмо Богу, поздрављајући Крст Господњи; јер он је источник светости целој васељени."
"Целивамо Часни Крст, Христе, који си благоизволео да понесеш на Својим плећима, на који Си пристао да будеш уздигнут и распет у плоти; њиме примамо силу против невидљивих непријатеља."
Јутрење у Крстопоклону недељу
12/03/2015
Сриједа треће седмице поста
Приђите, верни, пијмо не из земног извора воду трулежну већ из источника светлости поклањајући се Крсту Христовом; јер је Његов Крст наша слава.
Јутрење 'Крстопоклона недеља
Твој Крст, Господе, је свет, и доноси исцељење болеснима од греха. Поклањајући му се, припадамо пред Тобом, помилуј нас.
Четвртак треће седмице поста
Шта ћу Ти принети, Христе? Ти си нам даровао да се поклонимо Твом Часном Крсту, на којем је проливена Твоја пресвета Крв, на којем је Твоје Тело клинцима било приковано. Са љубављу га целивамо и благодаримо Ти.
Јутрење у Крстопоклону недељу
Поуке Светих Отаца
Не оклевајмо до сутра, јер “не знамо шта нам сутрашњи дан доноси”, нити рецимо “победићемо (греховну) навику постепено” јер се то постепено никада неће свршит…
Свети Јован Златоусти
11/03/2015
10/03/2015
Беседа 3. у Другу Недељу Великог Поста[1]
1977. године у манастиру Ћелије
Ко смо ми хришћани и шта смо ми у овоме свету? У чему се ми разликујемо од других људи? Вером у Васкрсење мртвих. Ми се разликујемо од других људи вером у Бога. Ми се разликујемо од других људи Вечном Истином, Вечном Правдом, Вечним Животом. Ми хришћани знамо да наш живот на земљи само почиње, почиње да би се вечито наставио у ономе свету.
Беседа 2. у Другу Недељу Великог Поста[1]
1967. године у манастиру Ћелије
То је пут којим и ти и ја идемо у Васкрсење. У васкрсење и тела и душе, да, и ти и ја. Зато је пост тако чудесан сав води, куда? У Васкрсење. А то, шта то значи? Васкрсење - победа над смрћу, Васкрсење - победа над грехом, Васкрсење - победа над ђаволом! То је тај пост.
У једној дивној стихири ових дана певали смо и молили се: Идимо за Спаситељем душа наших, Који нам показа победу над ђаволом, постом. Пост - победа над ђаволом. То је блага вест коју је Господ нама дао и показао. Хоћеш победу над грехом, хоћеш победу над творцем греха, над ђаволом самим? Ето ти поста - вели Спаситељ! Да, ти постом постајеш највећи победник у овоме свету. Ко је победио ђавола, ко, осим Господа Христа? Нико други није. Зато је он Спаситељ света, јер је само Он Бог јачи од ђавола. Све је друго слабије од њега. И ми, идући за Њим, уствари увек идемо за Победником Који нам даје увек победу над ђаволом, над сваким ђаволом који јуриша на нас да нас обори и (одвуче) у грех, у шта[2], у смрт.
Беседа 1. у Другу Недељу Великог Поста[1]
1966. године у манастиру Ћелије
Усшани и узми одар свој, и иди дома. И одмах устаде, узе одар свој, и оде. И сви се дивљаху и чуђаху и говораху:[2] ко је то међу људима да тако силну власт има да рекне парализованом човеку, узетоме човеку: устани, узми одар свој, и ходи. И тог часа збива се по речи Исусовој. Ко је то дошао међу људе, ко има такву власт? Бог. Бог постао човек! Ето, то је најважнији догађај, најважнија истина у свима световима, најважнији за свакога човека који се јави на овој земљи. Бог постао човек да људима да сву Истину Неба, да им да Живот Вечни, да им да све што Бог у Свом богатству може да да. И онда га Он раздаје свима и свакоме.
Уторак треће седмице поста
Господе, Ти си помогао кроткоме Давиду у боју и оспособио га да надјача иноплеменика: притеци у помоћ Православном народу Твом, и оружјем Крста порази наше противнике. Сажаљењем Твојим покажи нам као некада милост Твоју, и учини да они познају у истини да си Ти Бог, и да ћемо ми који се у Тебе уздамо победити. Непрестаним молитвама Твоје Пречисте Мајке, даруј нам велику милост.
Вечерња-Крстопоклона недеља
09/03/2015
Понедељак треће седмице поста
Засијај, Крсте Господњи, засијај благодатном светлошћу над срцима оних који те чествују. Са Богонадахнутом љубављу, целивамо те, о Жељо васељене. Тобом се сузе туге брзо обрисаше; избављени бејасмо од замке смрти и пређосмо у вечну радост. Покажи нам славу лепоте твоје и подари нама, слугама твојим, награду за уздржање јер приступамо са вером твојој моћној заштити и великој милости.
Вечерња- Поклоњење Часном Крсту
08/03/2015
Јеванђеље о исцелењу узетог
Свети владика Николај Охридски и Жички
Марко,2,1-12.Зач.7.
Прошле недеље чули смо јеванђеље о чудотворном дејству великог и моћног присуства Христовог. Натанаил, који је посумњао у речи апостола Филипа, да се појавио у свету дугоочекивани Месија, и то у лицу Исуса из Назарета, - тај исти Натанаил чим је дошао у присуство самога Господа, одмах Га је признао и исповедио као Сина Божјег и цара Израиљева. Данашње пак јеванђеље говори о превеликом паштењу и труду истинских верујућих људи да дођу у присуство Христа Господа.
07/03/2015
Петак друге седмице поста
Приклањам колена пред Тобом, као блудни син из старине, Господе и Владико, похитај ми у сусрет и прими ме, и загрливши ме, даруј ми залог Твога Спасења. Уместо најамника, учини ме поново сином Твојим, Спаситељу човекољубиви.
Јутрење – у другу недељу поста
Поуке Светих Отаца
Тада, знајући каква је судбина злог, старај се (да стекнеш) блажену кротост у души својој, хвалећи Христа, учитеља добродетељи и сатрудбенике без којих нисмо кадри чинити добро
Свети Григорије Палама
01/03/2015
Беседа 4. у Недељу Православља[1]
1975. године у манастиру Ћелије
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Ради чега смо ми људи у овоме свету? И ти и ја дошли смо на овај свет без нашег пристанка. Нико те питао није кад те спустио у овај свет. А ради чега је Господ спустио тебе и мене у овај свет? Зашто је човек створен? Да ли зато да га смрт прогута? Ако је тако, онда је Бог највећи злотвор.
Господ је, браћо, створио човека као вечно биће. Човек је најважније биће после Бога, важније од Анђела, важније од Херувима и Серафима, важније од свих бића и створења. Зашто је човек важнији? Зато што је Бог створио човека по слици и прилици Својој[2]. По слици и прилици Својој - шта то значи? Када гледаш слику својих родитеља, ти се умиљаваш, ти волиш да их подражаваш, да личиш на њих. Бог је створио човека по слици и прилици Својој да би човек личио на Бога[3]. Личио целим бићем својим, а личио нарочито животом својим. То значи, човек је жива икона Божија. Жива икона Божија.[4]
Беседа 3 у Свету Недељу Православља[1]
СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
1967. године у манастиру Ћелије
Eто, Бог је постао човек. Сишао на земљу да нас људе подигне из блата смрти, из блата земљиног подигне нас на небеса. Чули сте данашње Свето Еванђеље: "Од сада 1 ћете видети небеса отворена, вели Спаситељ. Заиста, заиста вам кажем, видећете анђеле који силазе и узлазе ка Сину Човечијем"[2]. Тако је Господ отворио Небо над земљом, постао човек да би се ми Њиме причешћивали, да бисмо ми људи себе испунили Богом.[3]
Ето ради чега је Господ дошао у овај свет, ради чега постојимо и ми у овоме свету, и ја и ти и сваки човек. Ми смо створени да себе, тело своје, душу своју, испунимо Богом. То је наш божански задатак у овоме свету. Ништа мање, браћо моја и сестре. Сваки од нас је саздан ради тога, не ради нечега другог. Све је друго пролазно, све друго вене, пропада, умире. Само човек, душа човекова и Христов човек, и Свето Причешће не стари. То је оно што човека обесмрћује, човека овечнује, даје човеку Живот Вечни, даје му Истину Вечну, Правду Вечну. Да, и ти и ја, сваки човек само је човек ако прима ту Вечну Истину Господа Христа, ако прима ту Вечну Правду, тај Вечни Живот, и живи њиме на земљи. Почиње на земљи да би вечно живео у ономе свету.
Беседа 2. у Свету Недељу Православља[1]
1966. године у манастиру Ћелије
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Данас је, браћо и сестре, света Недеља Православља - једина од педесет и две недеље у години дана која се назива Недељом Православља. Велика и Света Недеља: Недеља славља свих победа Православља над свима лажима, над свима неистинама, над свима јересима, над свима лажним боговима; победа Православља над свима лажним учењима, над свима лажним философијама, наукама, културама, цивилизацијама, иконама. Света победа Православља, а то значи света победа Свеистине, Свеистине.
Беседа 1. у Свету Недељу Православља[1]
19б5.године у манастиру Ћелије
Данас је Света Недеља Православља, света Недеља човекославља... Данас Православна Црква казује сву тајну човекову. Шта је човек, ко је човек? Шта сам ја, шта си ти, шта је сваки од нас? И одговара света Црква: Човек је божанско величанство на земљи. ЈБуди обично сматрају да је царско величанство на земљи највеће. Не! Божанско величанство човеково веће је од сваког величанства на овоме свету.
Народни обичаји на Недељу Православља
Понегде се ова недеља назива и Тодорова, Теодорова, Тудорова недеља. Првих дана Чисте недеље се не пале огњишта и жене ништа не кувају, него се једе раније спремљена храна. Првих дана мушкарци једнониче, тј. ништа не једу у току дана док се не смркне. До четвртка се не користи кашика, девојке не носе никакав накит, нигде се не игра и не пева. Увече је сва породица на окупу, а деца кокају кокице, што је многима једина вечера. У селима око Пчиње се каже да се не ваља јести све док не изађе звезда Караванка. На Чисти понедељак, женска чељад спрема и чисти кућу, деца и одрасли се купају, шишају и брију.
Subscribe to:
Posts (Atom)