СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ
СУБОТУ[1]
Узалуд гроб чуваш, стражо:
гробница неће задржати Живот Самобитни.
На свету и велику суботу
празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у
ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот.
Све дане надвисује света и
велика Четрдесетница, али изнад свете Четрдесетнице је света и велика (страсна)
седмица, и изнад саме велике седмице је ова Велика и света субота. Ову седмицу
не зовемо Великом зато што су њени дани или часови изнад (осталих), но зато што
су у тој седмици учињена велика и натприродна чуда и изванредна дела нашег
Спаситеља, а нарочито на данашњи дан. Као што је приликом првог стварања света
Бог најпре саздао све твари и најпосле, шестог дана, створио најдивнију,
човека, а онда, седмог дана, починуо од свих својих дела, осветио тај дан и
назвао га суботом, што значи починак, тако је и приликом стварања умног поретка
најпре дивно завршио све (дело искупљења), затим шестог дана (у петак) поново
створио смртног човека и обновио га живоносним крстом и смрћу, а онда, на
данашњи, опет седми дан, Господ је отпочинуо савршеним починком од дела тако
што је починуо животу прирођеним и спаситељским сном.