СЛОВО СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
ЕПИФАНИЈА, ЕПИСКОПА КИПАРСКОГ,
О ПОГРЕБЕЊУ БОЖАНСКОГ ТЕЛА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА
ХРИСТА




Св.Теофана Студита
ПОУКА У СРИЈЕДУ ШЕСТЕ СЕДМИЦЕ
Браћо и оци! С помоћу Божијом ми завршавамо свети пост. Света се Четрдесетница, као што видите, завршава. Из богољубивих приповијести ми знамо да су се у то вријеме свети оци наши сабирали у Јерусалим, враћајући се из пустиње у којој су се подвизавали.
Овако говори Господ: Учим те да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река и правда твоја као валови морски; и семена би твога било као песка и порода утробе твоје као зрна његових. Но, и сада се име твоје неће затрти ни истребити преда мном. Но, под којим условом? Изиђи из Вавилона (Ис.48,17-20). Вавилон је образ свестране греховности. Остави грех, обрати се Господу свим срцем својим и свим мислима својим, те Он неће помињати твоје грехе, и предаће забораву неправде твоје. Опет ћеш бити у окриљу Његове милости. Иди само путем којим те Он учи, па ће твој унутрашњи мир бити као река, благе мисли срца твога као песак, а као зрна његова - плодови твоје врлине.
ЦВЕТНА НЕДЕЉА (грч: ΣΤ' Κυριακή των Νηστειών - Βαΐων); посвећена је успомени на последњи, царски улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, где је дочекан као цар уз клицање народа и деце: "Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев" (Јн 12,13). Сведочанства ο празновању Цветне недеље имамо из IV века, јер га је подробно описала поклоница Етерија из IV века. Из Типика Велике цариградске цркве (ΙΧ-Χ век) сазнаје се да је и кроз Цариград, као и кроз Јерусалим, ишла литија са гранчицама, као и данас у свим Православним храмовима света. Освећење гранчица, као знамења победе и васкрсења, бива на Цвети, на јутрењу после прочитаног 50. псалма. На Цвети, као и на остале Господње празнике, изоставља се васкрсна служба и пева се само служба празника. На јутрењу се чита Слово Св. Андреја Критског и пева се Канон Косме, Епископа мајумског.
Браћо и оци! Свако дјело којег се човјек лаћа испочетка му се чини тешко и неугодно, а када га заврши, осјети радост и весеље. Тако и земљорадник сије са сузама, а жање са радошћу; и војник се мрачан и тужан запућује у битку, а враћа се са радошћу. Тако и ми, браћо, приближавајући се крају Свете Четрдесетнице, више не памтимо тежину прошлих трудова, него се радујемо садашњем благу, прослављајући Владику Христа. Нека и надаље буде тако, украшавајмо живот наш подвизима сличним овом. Свједочим пред Богом да сте вријеме поста провели мирно, по чину, стрпљиво и у умиљењу, сваки је своје служење извршавао како треба. Слава Светоме Богу, Који нам је дао снагу да корачамо путем светога поста.
Господ је упитао апостоле шта мисле о томе ко је Он. Кроз личност апостола Петра, они су одговорили: Ти си Христос (Мк.8, 29). То исповедање није сазрело одједном. Међутим, када је једном сазрело и настанило се у дубини срца, оно је постало извор његовог усмеравања. Оно је било донекле помрачено смрћу Господа, али не и поколебано. Будући васкрснуто у још већој мери Васкрсењем Господњим, оно је подстицало апостоле да током читавог живота проповедају целом свету. И код сваког верујућег постоји тренутак када он из све своје снаге каже: "Ти си Христос, Господ мој и Спаситељ. Ти си спасење моје, светлост моја, сила моја, утеха моја, нада моја и живот вечни".
Душе праведника су у руци Божијој (Прем.Сол.3,1). А у чијој су руци душе
грешника? Спаситељ је говорио апостолима да их сатана иска како би их вијао као
пшеницу, тј. како би их скренуо са правога пута, узео у своје руке и чинио са
њима шта хоће. Због тога су сви који се удаљују од Господа у рукама сатане и он
их вије и ковитла куда хоће. Грешницима се стално врти у глави јер им ђаво,
мотајући их тамо и овамо, не да да дођу к себи. Чим само примети да је неко
почео да се премишља о свом стању, он још јаче почиње да га тресе како би му се
опет смутило у глави и мисли му се расејале.
Браћо и оци! Врлина је дјело које не престаје и никада се не зауставља, већ се непрекидно простире унапријед. Врлина је увијек јединствена и оне који јој ревносно приступају увијек узноси ка вишим степенима савршенства. Због тога Апостол говори: Не као да то већ постигох или се већ усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус. И још говори: Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном; и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу (Флб. 3:12-14).
У овај дан, по стародревном предању, певамо чин Великог Канона. Овај уистину највећи од свих канона, изврсно и вешто сачини и написа свети отац наш Андреја, архиепископ Критски, који се назива и Јерусалимски. Он се крете, дакле, из Дамаска у четрнаестој години свога живота, одаде се изучавању граматике, и завршивши изучавање, остаде у Јерусалиму да проводи монашки живот, живећи преподобно и богољубиво у молитвеном тиховању и безметежном животу. И многе друге списе, корисне за живот, остави Цркви Божјој, речи и каноне, будући и показујући се обилан, особито у похвалним саставима. 